Gledam vijesti, u HR su svakoj petoj zaposlenoj osobi blokirali bankovni račun zbog neplaćenih komunalnih usluga...svaki peti
Ljudi su izgubljeni, oduzimaju im stanove, aute, zemljišta, strašno!

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

ŠTa ja znam...malo je nezahvalno diskutovati o tome. Ako ti je neko nešto obećao, pa se predomislio, nema tog razloga koji bih prihvatila. Ako ti niko ništa nije obećao, i jednostavno neće da ti da...ne znam, mm sa svojim ocem ne priča već 8 meseci jer nas je isterao iz stana koji nam je obećao. Dakle, nema tog razloga koji bi ga opravdao. Da nam nije obećao u startu, i da smo bili podstanari od starta, ne bih se ljutila, jer je to ipak njegovo, i na njemu je bilo da odluči šta će sa tim stanom. Ne znam je l' kontaš šta hoću da kažem?

[Sadržaj poruke je obrisan]

A ovde ljude uništio švajcarac! Rata za stan umesto 200 e sad je skoro 400! Pa ti posle uzmi kredit. 


Neđo, razumem. I mrzim obećanja.


< Poruku je uredio BubaMira -- 15.8.2011 17:31:21 >

Gagi

Što se tiče tih računa...iskreno, znam ljude koji ne plaćaju račune, da bi imali za nove krpice i putovanja. Izvin'te molim vas, ja bih zaplenjivala opušteno. Ko je te račune napravio, ko je to potrošio? I sad je manje važno platiti telefonski račun nego kupiti novi telefon Po meni su to razmišljanja koja dovode do ovakvih stanja u državama.

[Sadržaj poruke je obrisan]

konto ovog sve moje zaove su naslijedile od svojih muzeva kuce tj. jedna ne zeli da zivi sa svekrvom ali ih ona novcano pomaze moja sv. ima stan surpug joj je umro odavno al ona ne zeli da ga proda kako bi smo napravili kucu jer zaboga to je njenog muža!! Stan je poprilicno mali pa ne mozemosvi zivjeti kod nje...
Imala bi i ona stan i mi podigli neki sitan kredit i mogli sve zavrsiti ovako tesko da cemo kad moci kupit nesot pristojno moji nemaju nekretnina ... tako da ni sa njegove ni moje strane ne mogu ocekivat neku pomoc u tom smjeru cak ni novcanu mada mi je u jednu ruku drago jer cu se potruditi da sama stvorim pa da mi sjutra niko ne smije niti moze prigovoriti
Moja je kuma dobila stan od komsinice toliko je voljela da je testamentom stan ostavila njoj doduse nije imala blizih srodnika al eto ima svasta

< Poruku je uredio meyo -- 15.8.2011 17:35:51 >

A pa mi smo gagi "uređena država", kad je plaćanje računa u pitanju
Propast je svuga oko nas ali život ide dalje, moramo se boriti svako za sebe a bilo bi lijepo i za druge ako se može
I naravno kupiti ili sašiti sebi po jednu platnenu vrećicu

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

[Sadržaj poruke je obrisan]

e bubo mi smo ocigledno jedni od onih koji ce morati da cekaju da ima neko umre da bi nasledili...mm nije prijavljen za stalno, a ja sa mojom platom ne mogu da podignem nikakav normalan kredit.. tako da mi ostaje da cekam da njega prijave, o tome mi je bolje da razmisljam nego da mislim kad ce roditelji da nam poumiru... ma doci cu ja do svog stana pre ili kasnije samo sto kod nas u Srbiji sve mora nekako kasnije

< Poruku je uredio mala83 -- 15.8.2011 17:39:06 >

_____________________________

Estoy mujer con un plan!

Slažem se i ja tako razmišljam!
Ali ovi su sad izmislili neki zakon o ovrsi, u vrijeme krize, da izvuku državu koju su ti isti pokrali (njihove vile, jahte, tvornice itd., niko ne dira)... e sad oni uzimaju od ovih koji ionako nemaju, ma svugdje isto!

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Meni je para dovoljno uvek onoliko koliko imam. Odrasla sam u velikoj porodici, naucila da delim, da ne rasipam, da pricuvam. Bila sam u zivotu i bogata, i siromasna, i videla da moze i bez dinara. Trenutno zivim u ogromnom stambenom kreditu, sa samo muzevljevom platom i mojim povremenim honorarima. Ostavili smo cigarete, nemamo auto, ali uzivamo u biciklima i zdravom zivotu. Nije sve u parama, ima neceg i u masti. Uzivam u svojoj slobodi, koristim slobodno vreme da ulepsam zivote ovome koji rinta, i ovom malom kome ni ne treba vise od ovoga sto ima. Ucim ga stednji i skromnosti. Briga me za snobovske poglede na to, mi se sladje smejemo  I ne dugujemo nikom nista 

_____________________________

dvoje da naprave dvoje,
ili troje,
ili bilo koje,
svoje...

Ma strašno je to lu, dosta je tu ljudi koji zaista nemaju od čega da plate račune...ali realno, takvim se ljudima nema šta ni zapleniti, zar ne? Po meni, ne možeš da imaš relativno dobar auto, stan, tv i lap top, a da nemaš za račune. Obzirom da ne robujem stvarima, i znam svoje prioritete, opušteno bih prodala sve što imam, radi čistog obraza. A sad, što drugi kradu... to mi je kao kad sam u osnovnoj došla mami sa jedinicom i rekla da to nije strašno i da je i moja drugarica Maja dobila jedinicu. A mama mi kaže da ne poredim onda sebe sa Majom, nego sa Jecom koja je dobila peticu. Tako da taj lopovluk njima na dušu.

I opet ja u ovoj temi  
Kad smo kod kredita....mm i ja imamo posao, oboje smo prijavljeni za stalno. Plate su nam prosečne, ali zajedno čine solidnu sumu. Živimo kao podstanari i NE usuđujemo se da podignemo stambeni kredit, prosto, strah nas je budućnosti i neizvesnosti. Da smo nas dvoje sami, ne bi bio toliki problem, ali tu je dete.
Šta vi mislite, da li rizikovati i podići kredit, a znate da vam je budućnost neizvesna, jer nikada ne znate do kojih visina će mesečna rata rasti (kao što je to trenutno slučaj), da li ćete i do kada imati posao za stalno (ja radim u privatnoj firmi, a mm u državnoj), pri tome ako ostanemo bez sredstava za isplatu kredita, nema ko da nas finansijski potpomogne....uh, baš sam u nedoumici, a nisam od onih koji tek tako rizikuju, posebno što je ovo dugoročni rizik. Uvek sam bila od onih "sto puta meri, jednom seci"....
Samo primera radi stan plaćamo 130e, a kad bi podigli kredit morali bi da plaćamo kiriju plus kredit dok se ne bismo uselili u naš stan, pri čemu kao što rekoh nemamo mogućnost da nam roditelji išta pomognu, sve bismo morali da platimo iz svog džepa.

< Poruku je uredio Snelle -- 16.8.2011 9:28:34 >

_____________________________

"Nemoj da plačeš, tu je tvoja seka"
"Bato, puno te volim"

Snelle, potpisujem tvoj post i u potpunosti razumem tvoju dilemu. Ni ja se ne bih usudila da podignem stambeni kredit. Za auto - da, ali za stan, nema šanse. Ništa više nije sigurno. 

Snelle, to nikada nije laka odluka ali rizik uvek postoji. I milioneri ponekad bankrotiraju. Hoću da kažem, ni za koga nikada ne postoji garancija da neće ostati bez posla i sredstava, na to prosto moraš da računaš uvek. A što se kupovine tiče, ko to sebi može da priušti, ovo je vrlo dobar trenutak za kupovinu u smislu cene kvadrata. Cene su zaista toliko pale da se sada stvarno isplati. E, sad, što su krediti nepovoljni, to je druga stvar.

_____________________________

Bolje biti nečija baba nego samo baba! - moja mama u filozofskom raspoloženju

"Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini, mora propasti." Nikola Tesla

Da, neko će možda reći: "Bolje je plaćati kredit za svoj stan, nego plaćati kiriju kao podstanar", ali....Zamislite da godinama otplaćujete kredit, koji konstantno raste, pri tome se vaš život zbog toga svodi na preživljavanje, možda bez mogućnosti da detetu sutra priuštite ekskurzije, letovanja i još štošta drugo, jer verujem da bi nam se život na to i sveo. I dok vi tako preživljavate, vaš direktor odluči da vam da otkaz iz firme. U nemogućnosti da nađete posao u neko dogledno vreme  prestajete sa plaćanjem mesečnih rata, ostajete bez stana i....opet ste na početku, opet podstanar, i vaša dugogodišnja žrtva je bila uzaludna. Ne, ja sam sigurna da u tu priču ne mogu i ne smem da se upustim

_____________________________

"Nemoj da plačeš, tu je tvoja seka"
"Bato, puno te volim"

Zaboravih juče da ti ispričam ovo:
Moj muž potiče iz stare beogradske porodice, njegovi su svašta imali ali im ništa nije ostalo i to znaš zašto? Zato što je deda POKLONIO hotel Balkan a ceo kvart na Slaviji (što je sigurno 5-6 zgrada) su prokockali bahateći se po Evropi. Je l ti lakše?  

< Poruku je uredio viking RR -- 16.8.2011 9:47:42 >

_____________________________

Bolje biti nečija baba nego samo baba! - moja mama u filozofskom raspoloženju

"Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini, mora propasti." Nikola Tesla

Snelle, mislim da nije toliko strašno biti podstanar. To je više naš mentalitet i kultura, da nešto MORA da se poseduje. Evo, npr. u Švajcarskoj, koja je primer stabilne i bogate zemlje, samo 30 posto stanovništva ima nekretninu u vlasništvu. Svi ostali rentiraju.

_____________________________

Bolje biti nečija baba nego samo baba! - moja mama u filozofskom raspoloženju

"Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini, mora propasti." Nikola Tesla

Uf viking .....


A sto se tice nasledstva mm se stalno zeza kako je samo bolesti nasledio od svojih kako se niko nije setio da mu ostavi nesto drugo


_____________________________

25.09.2012 Ognjen,Emilija i Aleksa

Postali smo tata i mama !

Always look on the bright side of life....

Da se razumemo, nije meni problem što sam podstanar, sasvim sam srećna i ovako, mada bih srećnija bila kad bismo imali svoju kućicu sa baštom ...meni je žao što je moje dete podstanar. Jesam li nenormalna zbog toga?

_____________________________

"Nemoj da plačeš, tu je tvoja seka"
"Bato, puno te volim"

Kao što reče snješka, čini mi se, juče - pobedila si A ima i ono - deda izgradi svima po kuću, kupi stanove, a deca to potroše jer nisu naučena da štede, žive kao sav normalan svet... I sad - šipak!


_____________________________

Do not speak - unless it improves on silence.

Tacno, i meni je to ok, mada se mi opet nismo usudili da sirimo porodicu dok nismo skockali svoj stan. Prosto nam se nije ulagalo u tudje.


_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

E da vidimo, da konačno izračunam tu "dovoljnu" mesečnu sumu:
-računi
-dadilja
-hrana i kućne potrebštine
-rata za auto
-rata za registraciju (do decembra)
-pelene, maramice, kreme za Mišu
Evo bez ikakve uštede, bez garderobe i obuće (a Miši kupujem cipele maltene svaki drugi mesec), bez godišnjeg odmora, bez svadbi i rođendana, bez frizera i lekara, bez eventualnih kućnih popravki, bez goriva i održavanja auta, treba nam 70.000 RSD Dakle oko 1000 Eura da bi mogli disati mirno.... A kolika su naša primanja???