Ja sam se porodila u Frontu i sad kad čitam o neljubaznosti, moram nešto da vam ispričam.
Sve su sestre bilekoliko - toliko ok, za lekove (porodila sam se CR), laktaciju... E sad, ja drugi dan od porođaja, slaba jer smo samo na čaju i vodi, doneli mi bebu. On težak, ja se mučim da dojim, ne umem, dete vrišti, a još na to me rana boli. Dolazi sestra, starija žena, da upiše neke statističke podatke. Ja ne znam gde udaram, ona me pita kada sam se venčala, datum rođenja muža, adresa... Jedva dete držim, pola je ne čujem, suze mi kreću a ja je molim da me ostavi na miru i dođe kasnije. Ona kaže da ne može, da li sam ja normalna, koliko nas je ovde, pa kad to ona da stigne (!!!) Pitam je ima li neka majka da je trenutno bez bebe, glas mi drhti, ona ni da trepne... Jedva ja tu odgovorim, plačem koliko me bole bradavice. Kad je završila i videla kakva sam, nije tražila da se potpišem na to njeno pisanije.
E drugi put idem u Front, samo nju da nađem i da joj tako očitam, da ne zna šta je snašlo!