Nisam ljubomorna kad nemam povoda
U svakom momentu znam gde se ovaj moj krije, a i kada ne znam, on mi ispriča sve u detalje. Ne zna da laže, uvek ga provalim. A što se njga tiče ljubomoran je kao ker, samo što se krije, kao flegma ovo ono
Kako me neko pogleda ili nešto pita, evo njega da me kao poljubi jer mu falim, mica moja
Ali sam zato imala jednog posesivnog, nisam mogla nigde da mrdnem, zvao je po hiljadu puta da proveri gde i sa kim sam, dok na kraju nije dobio šut kartu, e tek je tada nastao pakao, jedva sam se rešila budale

jako ljubomoran, al bar nisam od onih koji kayu da nisu

nisam ljubomorna i ne pričam o tome

devojka, neljubomorna, ostvarenje sna si ti

hvala Mare,ali ja sam teta Zoća i posle evo sedamnaest godina braka stvarno nisam ljubomorna,nikada nisam ni bila

zoco carice

_____________________________

Kada nekog volis bori se za njega,
kada nekog trazis,trazi ga gde treba,
kada nekog varas,varaj ga da valja,
al kada nekog volis,voli ga do kraja!!!

Nikad nisam bila preterano ljubomorna...nisam ni sad, na muža.
Ljubomorna sam na drugaricu, nisam ni ljubomorna, nego joj zavidim, a nekako mi je ova tema najsličnija.
Ja sam stalno na dijeti. Bukvalno, dve nedelje normalno jedem, podvlačim normalno, i ja dobijem 100 kila. Onda sam 3 meseca na dijeti, i izgubim 50 od tih 100. Brstim travu, jedem voće, povrće, bez soli, bez masti. Ne pijem, ne pušim. Možda bih mogla na rigorozniju dijetu, ali to nije poenta, jer ne treba, ne sme da bude baš toliko teško doći do tog, nekome potpuni nevažnog, cilja.
Ona jede kao gica, ja vama ne mogu to da opišem. Ona za jedan obrok pojede celu kesu makarona sa sosom od slanine, maslinovog ulja i kačkavalja, i posle dva sata opet jede, opet toliko, i pojede bar 200g slatkiša dnevno. I ima 50kg, uvek. A nije preterano aktivna. Pritom, ona je moja najbolja drugarica, i ne želim ja njoj da ona bude debela, niti nesrećna, naprotiv. Krivo mi je kako se to baš meni tako zalomilo, zašto meni mora da bude ovoliko teško. Kako se pomiriti sa tim, nebitno koja situacija je konkretno u pitanju, kako prestati da zavidiš i da želiš ono što nemaš, kako da to ne preraste u neku opsednutost? Kako prihvatiti da je to tako kako jeste, i da ne može drugačije?

Nedjo, da ne vidim tvoje ime iznad, kod posta, pomislila bih da sam ga ja nekad pisala. Ista situacija i sa mnom. Cesto se pitam zasto me Bog kaznio da volim dobro pojesti a sklona gojenju. Ma sve sto pojedem zalijepi se. A drugarica sa svojih 178 cm ima 56 kg, jede sta stigne. Sta da se radi.

_____________________________

"Divno je biti nekome nesto, divno je biti tebi sve...Sve dok te drzim cvrsto za ruku, nikog na svijetu ja se ne bojim!"

Ne mogu ti pomoci oko zavisti, ali mogu da te podsetim da velika redukcija cesto ima kontra efekat pa ljudi dodju u situaciju da nista ne jedu, a goje se.
Mozda ti imas nsto na cemu ti ona zavidi, zbog cega je ljubomorna na tebe.

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

Ja ne mogu da stignem do tog "ma šta da se radi", mene to ubija u pojam...nisam baš očajna, ali sam gnevna što je to baš tako, ne mogu da se pomirim sa tim.
Mina, svako ima nešto na čemu mu drugi zavide, ima mnogo stvari koje ja nemam, a želela bih da ima, ali jednostavno nisam taj tip koji zavidi. A nisam napravila neku katastrofalnu redukciju, užasno se trudim oko toga, da sve bude po ps-u, i nije da nema rezultata, nego ne mogu da prihvatim da je to toliko baš teško, mislim da bih lakše postala milioner nego imala super liniju duže vreme.

< Poruku je uredio Nedja RR -- 11.4.2012 22:29:25 >

Ja probavala citav zivot, pa se umorila i vise se ni ne trudim da imam super liniju. Zadovoljim se ako sam na nekoj svojoj normalnoj kilazi, sto je u stvari daaaleko od normalne, ali podnosljivo je. E, sad moram da probusim kasiku da bih stigla i do te kilaze...

_____________________________

"Divno je biti nekome nesto, divno je biti tebi sve...Sve dok te drzim cvrsto za ruku, nikog na svijetu ja se ne bojim!"

nedjo,ne znam kako da ti pomognem,ali te razumem,jer i sama imam tu, nazovi, osobinu.pa,naravno da ti je krivo kad se ti za nesto mucis i patis,a neko bez ikakvog truda ima to nesto cemu tezimo.nekako ti se ucini da prosto nije fer.ja se trudim sama sa sobom da se nekako ubedjujem,pogotovu ako mi je ta drugarica bas ok i prijatelj.

_____________________________

branki

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Nedjo, počni da pušiš Sorry, morala sam.

Svi mi imamo nekoga u životu kome zavidimo na nečemu. Ko kaže da nema, laže.
Međutim, ja ne dozvoljavam da me to opsedne, da tako kažem. Dobro se kontrolišem. Ja recimo, tebi, užaaaasno zavidim što si bacila cigare, i mnooogo bih volela da mogu i ja, ali ne ide.

Ali ti znaš da, kad odlučiš da prestaneš, možeš. Ja sam odlučila da idem na dijetu, počela, istrajala, i ćorak. To je moj problem, što neke stvari jednostavno ne možemo da promenimo, možda ni uz ogroman trud...a drugi to tako olako shvataju, i onda meni bude krivo.

Nedjo i samnom je isto. Ja bas moram da se ubijam od treninga i tako da reduciram ishranu da bi bula u liniji ako se malo opustim odma kile dolaze. A sto kazes imam drugarice koje stalno jedu i nista im. Kad izadjemo zahedno na veceru one ne paze ta ce naruciti a ja moram uvijek nesto zelunjavo i bez hljeba i deserta.

Ja se od malih nogu mucim sa kilazom. Za to su krivi moji roditelji jer im je najveci problem bio kako da me nahrane, i kako sto vise d ame nahrane. Tako se meni napravilo dooosta masnog tkiva i eto posle muke da ga skinem. Uvek sam bila okruzena drugaricama koje su bile zgodne, mrsave, a prozdirale pljeske i bureke dok sam ja gledala. Danas izgledam bolje od svih njih, jer su one nastavila tako da jedu i da svoj izgled i zdravlje uzimaju zdravo za gotovo, a ja sam svoje navike potpuno promenila. Doci ce vreme kad ce i tvoja drugarica poceti da se goji, pa cete da razmenite farke. Ti ces njoj tvoje postporodjajne, a ona tebi njene.

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

Ali ja ne želim to, ne želim ja da njoj bude loše Ja samo ne znam zašto moram da se zadovoljim nečim što ne smatram zadovoljavajućim...ne odustajem ja još uvek, nisam u nekoj depri ili slično, jednostavno me malo muči ovo, jer baš nemam nikakvu podršku u skidanju kg, ni od mm , ni od porodice, ni od drugarica, oni jednostavno ne razumeju šta je meni tu strašno, i ne mogu da razumeju jer jedu vola za jedan obrok, i to pohovanog, pa još punjenog sirom, i sa sto kila hleba. Kako i da razumeju
Tašo, nema dece, ali nije baš toliko poenta u njoj konkretno, nego u svim mršavim ljudima koji mogu bezbrižno da jedu, pa i mm u njih spada. Onas mi je samo najbliža, i ja je učim da kuva, pa mi još dodatno to soli ranu.
A moji roditelji nikad nisu imali problema kao ja...tri dana bez večere i smršaju 3 kile.

< Poruku je uredio Nedja RR -- 11.4.2012 22:48:10 >

Ni ona, ni tvoj muž nisu rađali, i ja mislim da to kod nekih ljudi ima veze.
Jednostavno, trudnoća menja organizam.

I kaži mi, ona ima extra struk, a jel ima sise kao ti?

nedjo,je l se ta zavist odnosi samo na kilazu?ja sam takodje stalno na dijeti,odnosno nikad ne jedem koliko bih htela.dam sebi oduska nekad,posle opet jovo nanovo.jednostavno,takav ti je organizam,moras mnogo da pazis da bi izgledala tako kako zelis,sta ces.ali kad uspes da se uvuces u tesnu haljinu bez sala koje viri,svo gladovanje je nebitno.

_____________________________

branki

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Tašo, ne mislim ja samo na nju, ne znam da li razumeš...ona mi je najbliža pa to sve projektujem na nju, ali ja ne želim njen struk, ili ruke, ili bilo šta. Ja želim moje, onakvo kakvo treba da bude bez ovolike muke, i teško prihvatam da neki ljudi prelako dolaze do cilja (bilo to 50, ili 70kg, ne vole svi istestvari), a da meni ovoliko treba.

Branki, samo to je u pitanju, ja uopšte nisam takva osoba, da zavidim drugima,i uvek se radujem tuđoj sreći, nemam mnogo, ali što imam cenim sto puta više nego što vredi...zato me ovo toliko muči, jer to nisam ja, tj ne želim da budem takva.

Razumem te Nedjo, a ja hoću da ti kažem da je vrlo verovatno da nikada više nećeš izgledati kao pre porođaja (pamtim jednu tvoju sliku, struk ti je bio kakav moj NIKADA nije bio). Možda je ustvari u tome stvar. Ja nikada nisam bila mršava i zgodna, uvek sam imala guzu i butine (i celulit), i uvek mi je stomak makar malo prelivao preko farki. Valjda sam zato zadovoljna što sam i dalje ista, nakon dve trudnoće (malo više prliva stomak ).
Možda treba da promeniš svoje gledište na sve to, jer, znam da je najbitnije da se ti osećaš prijatno, ali ako te muž voli ovakvu kakva si, možda samo treba da promeniš stil oblačenja, i svoje misli. Možda možeš biti zadovoljna onim što imaš.
Ja sam recimo batalila sve dijete jer sam shvatla da me čine depresivnom, i onda izgledam baš loše. Imam sreću što se ne lepi mnogo, ali realno, ja jedem 2x dnevno, i retko jedem uveče. Uglavnom mi je poslednji obrok u 16-17h.

Ja bih na tvom mestu promenila frizuru i nabacila dekolte i čipkane čarape. Veruj mi da bi se i stomak (koji nisam primetila da imaš) i butine i guza neutralisale.
U svakom slučaju, volim te! Odoh da inhaliram dete, ako se ne probudi, vratiću se.