Silvi , nista ne mogu da ti kazem sem 

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Grubo ce zvucati ovo sto cu ti reci ali jednog dana ces znati da je i poucno.
Upijaj svaki njegov pogled,zapamti svaki njegov dodir,pricaj sa njim,smejte se,grli ga,ljubi,nemoj da odlazes.Ne znas kad je poslednje...
Ovo ti kazem iz iskustva.
Ljubim te puno i drzi se.

znam, u takvim situacijam covek prosto nije pametan bilo sta reci, ne postoje reci koje bi to mogle opisati, cesto ne znam ni ja kako da reagujem u nekim situacijama, trudim se da sam tu uz mamu, tesim sebe i pokusavam biti hrabra, ali bih najradije plakala...klonem duhom, a to upravo ono sto sada ne treba. Tesko je bas tesko...

moj tata je umro od treceg infarkta , nismo ocekivali , u stvari ocekivali smo ali smo mislil da ipak nece 
znas sta , dok je ziv ziv je , trudi se da uzivas sa njim da mu bude lepo sa tobom , razgovarajte , ljubi ga , budi njegova cerkica
a kad ode , onda je tuga


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Sjajne ste zene, koliko mi znace ove reci utehe, nemate pojma....

Pravis sam ili kupis Biotta sok: od sargarepe, cvekle, rena. To je moja mama sama kuci pravila jer je taj sok skup. Moja mama je bila na granici izmedju 2. i 3. faze - rak dojke. Ovoga se pridrzavala 3 godine. Naravno i operisala se i hemoterapija i zracenje. Kuc kuc jos je tu. To je bilo 2003.


Medjutim, ne reguje isto na sve rakove, moj pokojni drug je tom dijetom regulisao iole neko vreme Hockinsovu bolest - rak stitaste zlezde. on ishrani i o toj Brojsovoj metodi Jeste ziveo znatno duze nego sto su mu prognozirali ali opet na kraju.... Pre dva dana bi mu bio 35 rodjendan... A nema ga tu vec 7 godina. A bio je bolestan od svoje 19.


Ima neka knjiga Ishranom protiv raka klikni Tu u zavisnosti od vrste raka se daju razlicite preporuke vezano za makroboticku ishranu. Napisao Japanac iz Hirosime. Moja mama je imala rak vezan za esterogen pa je pisalo da izbegava proteine...

***********************************************
Kreator brojsove dijete je Rudolf Breuss rodjen 1899. godine u Australiji. Brojsova dijeta se zasniva na potpunoj eliminaciji proteina iz organizma...

Brojsova dijeta je pre svega namenjena za tretiranje kancera.

Brojs je primetio da kancer bez obzira gde se nalazio u telu za svoju ishranu i rast koristi proteine.Prema tome ukoliko se iz ishrane u potpunosti izbace proteini kancer bi trebao da nestane.Vreme koje je potrebno da bi se ovo dogodilo je šest nedelja ili 42 dana. Brojsova dijeta za tretman kancera koristi se i danas u celom svetu kao pomoćno lekovito sredstvo. Tokom dijete pije se sok koji sadrži 50 posto cvekle, 20 procenata šargarepe, 20 posto korena celera, 3 postosirovog krompira i 2% rotkve.

Sok se sprema od:

300 grama cvekle
100 grama šargarepe
100 grama korena celera
Otprilike 30 grama rotkvica
krompir je obavezan samo kod kancera jetre!



Sok napraviti u sokovniku, sve čvrste delove soka treba odstraniti (uključujući talog). Tokom dijete nesme da se uzima nikakva čvrsta hrana koja sadrži proteine. Osobe obolele od kancera bi morale da se konsultuju sa svojim doktorom pre nego što počnu ovu dijetu.

***********************************






< Poruku je uredio vukosava -- 26.11.2011 15:54:47 >

Silvi,

_____________________________

"Svi smo mi deca. Jedina razlika je u nasim igrackama"
Ajrton Sena

Silvi draga, moj svekar o kome sam pisala ovde je umro 1. avgusta pa znam kroz sta prolazis. ne mogu da ti kazem da ce biti bolje i lakse, bice jednostavno drugacije bez njega. posto sam u to vreme bila trudna, ja sam sebi rekla da mi je misija da pomognem ostalima u porodici da prevazidju taj tezak period, da im budem uteha i cvrst oslonac. jer bol moze samo vreme da izleci, nista drugo. tako sam ja prosla bez previse stresa.

_____________________________

Bez dece kuća ne raste

Moj svekar je umro od raka pluca 2002 pre nego sto sam se smuvala sa muzem. Kad se moja mama razbolela, on mi je bio najveca podrska. On je bio sa tatom do kraja, starao se o njemu...

Ja sam se mesec dana oprastala od moje mame(od trenutka saznanja da ima rak do njenog umiranja).
To je gore od same smrti.Za tih mesec dana ja sam nju otplakala i mirila se sa tim da je uskoro nece biti.
I sad se ponekad zapitam da li sam onoga dana znala da je taj susret poslednji
I da li sam se,kad sam izlazila,okrenula da je vidim poslednji put Ne znam.

Pre neki dan sam plakala.Setila sam se kad sam poslednji put sklupcana lezala pored nje.Dace Bog da nikada ne zaboravim taj osecaj,da ga pamtim dok sam ziva.

Ja mislim da nema tog vremena koje ikoga moze pripremiti na iciju smrt. Kad nekog nema - nema ga vise i nedostajace...

Ja sam se jednog jutra vratila slucajno iz skole,dosla kuci kao hipnotisana, ne znam sta mi je bilo i koja me to ruka vodila kuci,obicno odem sa casa i u lokalni kafic. I videla sam ljude u crnom kako mi ulaze i izlaze iz kuce... Sela sam na ulicu, a voce koje sam kupila usput - secam se pomorandzi koje se kotrljaju niz ulicu. I u sebi govorim: "deda, deda, deda, deda, deda.." Deda mi nije bio dobro tih dana. Ali mi mozak ipak govori - deda ne zivi sa vama... Nisam smela da se pomerim dugo. Videla me kuma, dosla kod mene (zena lekar, malo trezvenije glave) i rekla mi da sam ostala bez oca, tim recima... Udjem unutra a na stolu udnevnoj sobi tata... Eto kako sam se ja pripremila... Nikako...

11 godina kasnije kad sam pipala izraslinu koju mi je mama pokazala tik iznad njenih grudi, ceo svet mi se okrenuo oko ose... Ali nisam joj rekla, odmah sam je ubedjivala da ide sto pre kod lekara. Ta godina mi je bila jedna od najgorih godina u zivotu (isto kao ta kad je tata umro sto mi je bila preteska i odvratna)... Epilog je srecom bio drugaciji, ali mislim da ko god oboli od raka, da se nikad ne zna sta ce biti na kraju i da je uzasno svakome...

I mislim da je svejedno, smrt je smrt, niko je ne voli...

< Poruku je uredio vukosava -- 26.11.2011 21:13:49 >

Vukosava uff bas tuzno

Silvi

jutros su stigli rezultati mog svekra , ca in situ infiltrativni 
evo treci put su uretralno otklanjali , pa antibiotici jer bi zapatio kucnu infekciju , pa BSG , cistoskopija svaka dva meseca
i sad je otvorio novi krug jedino sto ce ako ne buude reagovao na BSG biti klasicno operisan
bas mi ga je zao i tuzna sam


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Uh, teška tema. U poslednje dve godine od ove užasne bolesti su oboleli moj rodjeni stric, pa moja rodjena tetka, a sada i strina. Pitanje je dana kada će umreti

_____________________________

"Nemoj da plačeš, tu je tvoja seka"
"Bato, puno te volim"

teska i tuzna 
moj stric je umro od cancera pharinksa
a i ovo sa svekrom me je rastuzilo
pricam malopre sa njim : kako ste , kaze pa dobro , sta ces
i poceo sda se raspituje o mojoj basti , sta radi Marija , kako je Nadja
bas me je rastuzilo


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Što kaže moja mama: "Da je sreće da umrem ko svekrva moje kume". Žena je umrla u snu, bez ikakvih ranijih tegoba, bolova...jednostavno "od starosti". A ovako se mučiš, trpiš neizdržive bolove i moliš Boga da što pre umreš

_____________________________

"Nemoj da plačeš, tu je tvoja seka"
"Bato, puno te volim"

Ne daj Boze nikome!
Jedna od najgorih bolesti koja moze da zadesi coveka
Do pre dve godine nisam obracala puno paznje i razmisljala o tome.To se desavalo daleko od mene i moje porodice a onda ...
Sa oceve strane deka je umro od raka grla i covek u 70-im nije zeleo da se leci.Ja sam tad bila mala i nisam shvatala.A onda je mog oca pre tacno dve god poceo da boli vrat.Iso je na raznorazne fizikalne terapije i nista.Tek kad je poceo naglo da mrsavi shvatili smo da je vrag odneo salu.Borili smo se svim snagama 4 meseca ali nije vredelo...Rak pluca,metastaze na kostima i jetri.Najteze je gledati nekog ko na takav nacin bukvalno propada a vi nista ne mozete uciniti.
Prosla su 2 meseca a onda baka moje drugarice,pa onda njena svekrva,pa onda moja prijateljica srecom odstranili su joj dojku i sad je ok.Icice na VTO u Prag na prolece.

Informacija koja mozda nekom pomogne
Postoji neki lek sa Kube i nabavlja se dosta tesko preko kubanske ambasade uz svu dokumentaciju bolesnika

Citam i placem. Juce su mi operisali oca od tumora na mozgu. Danas smo saznali da dr misle da je maligni i da nisu mogli ni sve da odstrane.  Posle operacije slabo govori i slabo koristi desnu rukui nogu.
Inace, jak je covek i zdrav. Bio do pre 2 meseca kada je odjednom, jednog popodneva krenuo u podrum i nije znao gde je podrum u kuci. Od tada CT, NMR, lekari, on pocinje teze da govori...
Prognoze lose.
Ja sam se porodila pre 2 nedelje i nikako ne mogu da se smirim.
Ne mogu danas da prestanem da placem. Zar mu je odjednom tako malo ostalo? Ni do prvog rodjendana?
A najteze od svega mi pada to sto ce se muciti. On, tako ponosan. Kome ce dozvoliti da ga gleda takvog?
Jance, citam kako se tvoj svekar mucio. Jezim se.
Videcemo kad izadje iz bolnice, ali ja ne znam gde da nadjem snagu, iovako mi je ovo nezgodan period, ne mogi ni u posetu, bebac je bas mali.
Uf

Baš mi je žao, Milia 

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

joj milia draga, ne mogu da zamislim kako ti je, takva situacija, a ti se porodila, hormoni divljaju, imas malu bebicu....

jedino sto mogu da ti kazem jeste da se dobro isplaces, pokusas da se nekako odmoris i da budes jaka prvo zbog bebice a onda i zbog tate, ja se nadam da ce se makar malko oporaviti posle operacije i da ce mu dati zracenje da ubiju to sto nisu mogli da izvade. ja tu makar vidim neki tracak nade. mozda ako se bude borio i povrati funkciju ruke, tu su cuda uvek moguca. moj svekar nazalost nije mogao na operaciju a ko sto sam pisala, bio je jednostavno predebeo za zracenje. zato se sve to tako brzo desilo.

_____________________________

Bez dece kuća ne raste

Oci su mi juce otekle
Danas ce se razgovarati sa dr, da se cuju prognoze. Nadam se da ce makar imati dostojanstven oporavak, kakav-takav, a i ostatak, najstrasnije mi je to gledanje najblizeg kako se gasi, a do juce zdrav. Patohistoloska analiza tek za mesec dana! Zasto toliko dugo...
Hvala na podrsci!

joj draga, saberi se molim te. moras! zbog bebe moras! a i zbog tate. kakve god da su prognoze, mislim da su mu sa operacijom definitivno kupili malo vremena da jos budete zajedno... ko zna, mozda ce to malo na kraju biti i puno. samo treba verovati. ljudsko telo je cudno i predivno stvoreno i moze da se oporavi i od najgorih stvari na najcudnije nacine.
znam da ti je sada najteze verovatno, tako je bilo i mm i njegovima, nisu mogli nista, al su onda naucili da cene svaki proveden dan sa njim. pretpostavljam da si i umorna od razmisljanja i svih mogucih scenarija, gledaj nekako da odmoris glavu i da razbistris razum, pokusaj da budes ona koja ce verovati u to da se cuda desavaju.

_____________________________

Bez dece kuća ne raste

Veoma mracna tema,nazalost dijete i lekovi tu ne pomazu!
Mila nemoj biti tuzna,ako se u tom slucaju dokaze da je ipak rec o malignom karcinomu,ne mora da znaci da je sve izgubljeno!To zavisi od vrste i gradusa kome pripada,moze se tretirati hemo ili zracnom terapijom.To sto teze govori i hoda moze da se stabilizuje posle ovih terapija ukoliko se pokaze da se karcinom moze tretirati na taj nacin!Naravno,moras biti spremna i na lecenje koje moze da traje i godinama!Pre svega da budes jaka i uz njega i samo pozitivno misli,nikako drugacije!To ti je iz iskustva,moj otac je imao karcinom testisa i metastaze na plucima sa veoma losom dijagnozom!To je bilo 1999god,sad je 2011 eno ga sedi kuci i svaki dan me smara telefonom.Ne mora da znaci da svaka prica mora da ima tuzan kraj!Veruj prosli smo sve i svata!
Ja takve ljude svaki dan,to mi spada u opis posla ali se uvek obradujem kad svrate da me vide posle par meseci ili godina i kad ne mogu da ih prepoznam jer opet hodaju,govore imaju kosu...I zato glavu  gore

Uh, vasi postovi me ohrabruju, ovako, zatvorena u kuci s bebcem, samo o tome sama sa sobom mislim i danas sam preplakala. Majka i brat bili u poset_i i kazu da govori nejasno, izvadili su mu i zube, tj vilicu, otekao, ne pomera desnu ruku i na nju samo pokazuje. Od svega najteze sto ce njega ubiti psiha, jer se on nikada nece pomiriti s tom dijagnozom, onako gord, i s tim kako on vise ne moze kao pre, znam da ne zeli ni da se vrati kuci da ga ne bismo gledali . To je ranije komentarisao kada su drugi patili, a on saosecao sa njima. Kako se osecaju ti ljudi kojima se kaze da im je malo ostalo?

Uf, tesko je, kao da su mu saopstili smrtnu presudu, tako se osecam, a mi sad samo cekamo. Treba se boriti, znam. Probacu da se saberem, stvarno sam umorna od kreiranja scenarija.


< Poruku je uredio milia -- 15.12.2011 23:09:37 >