Hvala svima mnogo!

   Pepino , ja nemam nista pametno da kazem sto djevojke nisu rekle, zzato samo veliki podrske. 


_____________________________

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI!

Isto kaže i moja mama!

Meni je tata imao rak.Na zalost moja majka se sama borila sa tim saznanjem jer je krila od mene i brata pravo stanje moga oca.Bila sam potpuno ubedjenja da ce se oporaviti,ali eto nije sto sam strasno tesko podnela.Toliko tesko da mi je bila potrebna pomoc psihijatra.Dr. nam je posle rekao da je kancer bio jako ''podmukao'' i da ga je bilo jako tesko otkriti,a kada je otkriven vec je bio galopirajuci.
S druge strane poznajem neke ljude koji su se izborili sa bolescu i potpuno se oporavili.




_____________________________

Dunja 27.07.2010.
Visnja 23.01.2012.

magnetic jako mi je zao zbog tvog tate!

_____________________________

Kada nekog volis bori se za njega,
kada nekog trazis,trazi ga gde treba,
kada nekog varas,varaj ga da valja,
al kada nekog volis,voli ga do kraja!!!

Slazem se u potpunosti.
Brano hvala
Pepino drzi se.
Zene svaka cast na hrabrosti i na pobedi bolesti


_____________________________

Dunja 27.07.2010.
Visnja 23.01.2012.

Pepino, necu ti zaboraviti kako si me utesila kada sam se brinula sto moja sestra ima pozitivan CMV. Sa njom i bebom je sada sve u redu, bas kao sto si rekla. Neka tako bude i sa tebi dragom osobom

Meni je tata preminuo 2006.od tumora pankreasa,sve je bilo u poodmaklom stanju,leka nije bilo,para i para smo dali za razne travare i nadri lekare...nista nije pomoglo bilo je kasno.
Jedino mleko koje koristio preko infuzije a narucivali smo iz Holandije,i zdravo srce,ga je odrzalo u zivotu 6 meseci,bila sam uz njega gotovo 24 h,sve vreme bolesti,kada je preminuo i proslo par meseci ja sam pala nisam mogla na noge da idem,i to je trajalo jako dugo...sve je posledica stresa pa savetujem jako emetivnim i osetljivim osobama da se sklanjaju takvih situacija koliko god mogu posledice ostaju neke su trajno kod mene je to strah od bolesti!


_____________________________

Starajte se da imate Boga za prijatelja i nebojte se nista!

Pepino, cure su rekla sve. Drzi se, moras biti jaka psihicki i fizicki da bi drugima bila od pomoci. 

_____________________________

Something is rotten in the state of Denmark.

evo upravo sam sanala da mi svekar ima metastaze na mozgu....
inace on vec godina ima te kozne melanome, al njih su operisali pa operisali i sve je bilo ok...
od ponedeljka je poceo nekako cudno da prica, nikako da sklopi recenicu, da ubacuje nepotrebne reci...popio je bensedin pa mu bilo malo bolje...juce je samo bio sav nikakav, al smo mislili da je jos zbog bensedina... danas kad sam sisla dole, mi rece svekrva da se zalio da ne vidi dobro ni sa naocarima i da mu trne leva ruka... tu sam ja digla frku, jer je svekar kategoricki odbijao da ide kod bilo kakvog lekara...samo je popio jos jedan bensedin i lego da spava. e mm je dosao kuci za pola sata kako sam ja digla frku, pa ga spakov i odveo u hitnu bez ikakvog pitana dal hoce ili nece.. i eto, odmah su oni rekli da sumnjaju na metastaze, odveli ga na CT i nasli mu 4 cvora na mozgu....

_____________________________

Bez dece kuća ne raste

uf jance...

pepino, ima li kakvih novosti?  Mislim na tebe

Makrobiotika je pomogla mnogim ljudima iz moje bliže okoline

Jance zao mi je sto to prolazis, i moj otac je isto tako, nazalost spasa nije bilo.

Pepino uz tebe sam u svakom pogledu

_____________________________

Čudno je koliko je malo potrebno da budemo srećni, a još čudnije kako nam baš to malo nedostaje...

Isto tako,ne zelim da smetam al stalno mislim na tebe

uf, a sinoc haosa...ni sama vise nisam znala koga prvog da gledam, kome da pomazem.... sada dok svi u familiji ne prodju tu inicijalnu fazu straha i besa i osecaja bespomocnosti, bice ovde bas cupavo... a ja moram u svemu tome da bude ta koja je sabrana i koja najtrezvenije razmislja....
prvo kad su dosli kuci iz hitne, tu je bio i dever, pa smo njemu morali da saopstimo vrlo oprezno jer je secerni bolesnik i imao je vec problema sa srcem...no on je to sasvim ok podneo, dobro, bila mu je tu i zena i deca, pa mozda mu inije skroz doslo jos tada sta se desilo...
onda svekrva koja odbija da popije bensedin jer se plasi da ce jako cvrsto zaspati pa da nece cuti ako svekru ne bude dobro... a ima lupanje srca jos od posle podne....
onda uvece odem dole po malo mleka za muza, a svekrva me zove da odem da kupim injekcije novalgetola jer svekra uzasno boli glava, ni sama vise ne zna sta da radi sa njim, on se hvata za glavu i kuka...nista, posto je mm bio vec u krevetu, sela sam ja u kola pa otisla u grad.
onda kad sam legla, cujem kako mm poceo odjednom jako glasno da dise.. pogledam sta mu je, kaze ne moze da dodje do daha...ok, to vec znam sta je, napad panike..on se nije stigao smiriti od kako su stigli iz hitne a bio je i umoran vec jako, a i svasta mu prolazilo kroz glavu..kako moze i on taj gen za rak da nasledi, kako mu tata nece ni docekati unuce a ako i doceka, nece ga biti svestan... i neda mi da mu dam makar malo toplog mleka i meda da mu pomognem da se smiri...
i onda ni sama ne znam kad sam zaspala, valjda sam pola noci provela osluskujuci dali se dole nesto desava i dali mm dise kako treba

_____________________________

Bez dece kuća ne raste

Moja baka je umrla od raka debelog creva a mama mi je od istog operisana 2006. Danas je ziva zdrava i vitalna zena. Mi u porodici smo to skroz cudno izgurali. Nekako smo bili u fazi negiranja da i sta lose moze da se desi, nismo bili u soku i nismo bili tuzni. Svi smo kao i ona pricali da samo treba da ode na operaciju i sve ce biti ok. I tako je i bilo. Niko nije dozvoljavao sebi da tuguje zbog nje. Svi smo se ponasali kao i obicno, ona je bila vesela i nismo dozvoljavali da padne u neke crne misli.
Mislim da je to mnogo pomoglo, taj osecaj koji smo pruzali da je sve normalno i da ona nije tesko bolesna.
Drugi slucaj, majka moje najbolje drugarice je umrla od raka dojke. Zena kad je saznala je samo rekla to je to i predala se. Prosla sam i sa njima tu strasnu bolest od pocetka do kraja i shvatila sam da je mnogo bitan sam pristup bolesti. Ako se covek ne bori, ako klone duhom odmaze samome sebi
Tako da glavu gore, pozitivne misli, i lepa dela. To je ono sto je po meni najbitnije za dobar ishod sto se tice bilo koje bolesti.

dobio je svekar neku terapiju, dobio je infuzije i trodone protiv bolova i dexazon zbog otoka....
sad je dr. objasnila gde i sta.. dva veca cvora se nalaze na potiljacnom delu, jedan je kod slepoocnice a cetvrti je samo velika oteklina i ne vide sta je ispod.
dolazice patronaza da mu daje infuzije svako popodne sledecih 6 dana, dok ne ode na onkolosku komisiju....
e sad dalje igranke bez prestanka...svekrva se vec isplakala, mm tvrdi da je dobro, otiso je na posao. s druge strane, dever je uzeo slobodne dane jer se jako potreso, a zaovi nismo ni rekli jer je njena cerka a nasa necaka izuzetno osetljiva i na najmanji stres se uvek ozbiljno razboli...a ume bukvalno da procita s lica da nesto nije kako treba....
u tome svemu sam ja izmedju, koja nisam od onih koji ce se predati u startu i mislim da jos uvek ima nade da makar ovo malo sto mu je ostalo prezivi kvalitetno i da time sto cemo zakuknjavati oko njega, necemo pomoci ni sebi ni njemu... iskreno me vise brinu ljudi oko njega, svekrva, mm, zaova, necaka...ljudi koji su se jako potresli i cini se da se bas i ne nose sa tim najbolje.....

_____________________________

Bez dece kuća ne raste

Uh Jance,bas mi je zao sta prozivljavas Kako zivot nekad zna da sj*** kad najmanje treba.

E Jance... Bas si u nezavidnoj situaciji, kako se ti osecas, kako ti podnosis sve to? Budi jaka, i koliko god da surovo zvuci najpre moras da mislis na sebe i na to malo bebence u stomacicu koje raste i kome treba da si ti smirena, pozitivna i da si dobro pre svega.
Znam ja da ti sve to vec znas, i ne zelim da te davim i sl., ali eto, imas podrsku u svakom slucaju!!!

Kod mene u porodici je bas bilo svega sto se ove teme tice. Baka (mamina mama) je operisana od tumora materice, sve joj je povadjeno kad je imala 50-ak godina, a zivela je do 80! Oba strica su mi umrli od raka, jedan davno '78. god, bio je tek 35.god star, a drugi je umro 2004. od raka pluca. 4 godine se mucio, jadnicak, izvadjeno mu bilo celo desno plucno krilo, ma da ne govorim detalje,i umro je bas u mukama i to. Ja ne znam eto kako je strina izdrzala sve to, ona je stvarno predivna i jaka zena.
S druge strane mojoj mami je 2003.dijagnostikovan maligni tumor levog plucnog krila, i sva sreca da je bio ucauren inace bi nagrabusila zena. Operisana je, izvadjen ceo 1 rezanj i prosla je sreca bez terapija citostaticima i hemo. Ona je pusac, stric je bio pusac, moj tata pusi... ma svi puse... Mama pusi i dalje sto je jos bolje od svega Mislim jezivi su, ali sta im ja mogu.
Eto to ti je to... Tati i meni je bilo tesko kad je bila u bolnici, ali nekako smo pregurali. Ona svojim sada vec pokojnim roditeljima doduse nikad nije rekla da je imala rak, a i meni su rekli tek kad je sve proslo. Znala sam da je tumor, ali govorili su mi da je benigno bilo, a ne rak.

Pepi, cuvaj stomacic i to maleno pilence unutra, i gledaj da koliko mozes se ne udubljujes u detalje oko bolesti, jer i ja mislim da to nije dobro.
Ajde puuuuuno poljubaca!!!

iskreno me samo nervira ili rastuzuje ili stagod, to sto su ljudi oko njega toliko sada iznenadjeni..mrzim sto to moram da kazem, ali on ima taj melanom vec godinama... i u zadnje vreme se javljao sve cesce i cesce, i nazalost, ali bilo je samo pitanje vremena.
i sada evo svi su oko njega totalno uplaseni i skrhani ko da su ga juce odma i pokopali.. ma alo ljudi! on je jos uvek ziv! i bice ziv jos jedno dobrano vreme!
kaze mm, seti se kako je tebi bilo... ma moja majka je umrla iznenada, mi nismo imali ovo vreme koje je vama svima dato sa njim...
iskreno, toliko sam besna da mi se place! sve bi uradila da mogu prvo mm a onda i ostale da trgnem iz toga, da si sebi ne naprave jos nesto gore, al kad niko mene nece da slusa!
ok. razumem, mora proci vreme, tu se stvrano nista ne moze...al opet, ja bi im tako svima odma pomogla, a znam da ne mogu.

_____________________________

Bez dece kuća ne raste

Jance Nemoj samo ti da se nerviras , sad ti to ne treba . Misli na sebe, na to bebe sto nosis u sebi i na svog muzica.

ama ženo, zažmuri i misli na sebe! Sebično, da jeste..ali, molim te poslušaj me..
ti svom mm daješ meleko i med da se smiri, ja bih mom opalila šamar, da mu pokažem ko koga treba da smiruje..jenče, ti si ta kojoj treba briga, i sram ga bilo, kad može da te podseća, kako ti je bilo kad ti je mama umrla..dede neće da dočeka unučiće,PA?
Život ide svojim tokom..misli na sebe!
Ne pričam napamet, mom mm je tata umro iznenada u 44 godini, 2005, meni mama od metastaza (slični bolovi kao kod tvog svekra) u 50, 2007..iscrpila sam svu snagu..poslušaj moj savet, možda jesam gruba, ali govorim za tvoje dobro, ko meni pomaže sada, kada se borim sa sterilitetom, niko, samo ja i mm. Moraš da misliš na sebe, i na bepče!


< Poruku je uredio moja ciklama -- 7.4.2011 14:41:34 >

_____________________________

Ko ne doživi to na svojoj koži onda ne može ni da zamisli kako to ume da boli i koliko to ume da te promeni.

ciklama bravo ,neka si joj rekla.. Jance ,poslusaj savet , stvarno ti to sad ne treba.Zamisli kako je bebici kad oseca tvoju nervozu i strah..

Pepino ,javi se ..

joj ciklamo, kad ja to znam.. al izgleda da sam kanda jedina u celoj situaciji koja je svesna toga da ce on dobiti lekove pa ce mu biti bolje, splasnuce otekline pa ce mu odma biti lakse,  oni su ti koji ce si sa tim stavom napraviti probleme...osamarila bi i ja mog muza, al ga ovakvog do sada nisam videla, da budem iskrena. ovo ga je bas jako pogodilo.
prosto mi je glupavo, ja srecna sto sam , sto mi se cini da je stomak poceo da mi raste, sto je stiglo prolece.... i naravno ponasam se i pred njim i svugde drugde ko da se nista nije promenilo.. ako skontam da je zaboravio nesto sto sam mu pre 10min rekla, ja mu to sasvim smireno ponovim, ako vidim da ne vidi a hoce, ja mu pomognem, jednostavno ne pravim od svakog simptoma dramu...
mislim, ti simptomi su tu bili i ranije samo su to svi pripisivali starosti i svim tim njegovim operacijama.... samo su sada malo pojacani jer mu je to sve unutra oteceno..kad otok splasne, sve ce mu biti mnogo lakse i jasnije....

naravno, ja se trudim da mislim prvo na sebe , naucila sam to kad mi je mama umrla... mi smo ti koji ostajemo, i kojima jos treba snage, ma koliko to grubo zvucalo, ali je istinito. ovde pisem jer nisam od onih koji ce ici i zvati sve okolo pa se svima jadati, mislim da to nije svacija stvar, ionako ce svi to pre ili kasnije saznati... ovde napisem sta mislim i osecam, pa mi je lakse i mogu dalje normalo da funkcionisem...

_____________________________

Bez dece kuća ne raste