UM, nadam se da će biti ok. Ali bitno je da i ti, i roditelji, a i ona, prihvatite da će celog života biti pod nekom pojačanom kontrolom, da će se uvek sumnjati i proveravati. Mora tako. Samo je bitno da je dobro. A život nikad više neće biti baš isti. Žao mi je što je tako, ali jeste.
Imala sam 3 godine kada su tati otkazali bubrezi, onda dijalize, transplantacija, pune šake lekova svakog dana, i kontrole celog života, poseban režim života, stalna briga na kontrolama, onda otkazivanje transplantiranog bubrega, pa dijaliza, gledaš kako čovek nestaje pred očima... Imao je 110kg, sada ima 60, ali sa nama je! Naučili smo da budemo srećni i zahvalni. I sam kaže da nikada ne bi poverovao u to da će dočekati uničiće. Imala sam 3god kada je sve počelo, ja ga se i ne sećam bez lekova, pregleda i sl. Sve ovo ti pišem kako bih te uverila da se borba isplati. Put jeste težak, ali svaki dan je bitan. Neka samo pomisli šta je sve čeka u lepšim danima! Brige i borbe će biti, ali to neka, onako, usput, pa onda u život. Nema druge...
_____________________________
˝ Ko sam? Šta sam? Ja sam samo sanjar, čiji pogled gasne u magli i memli... Živio sam usput, kao da sanjam, kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.˝