Pepino, snaga ti je neophodna.
Ne znam o kome se radi, pa ću ti ukratko reći nešto o svom iskustvu..
Moja mama je obolela jan 2001god, krila je to do avg 2003, kada su joj odmah odstrranili celu dojku, i tada sam ja imala 23, sestra 18, brat 13..to su godine pakla... sve sam preživela sa njom, celu 2004, '05, '06, i '07 sam provela na Institiutu za Onkologiju, prestasla sam da živim svoj dotadašnji život..Kupili smo sve što smo čuli da može da pomogne, vodili je gde god smo čuli..ali moja mama jednostavno je kršila sva pravila koje je su joj data..ničeg se nije pridržavala, i sada je ne krivim..tada jesam..MNOGO MI NEDOSTAJE..
Prošla sam sve sa njom, od prve biospije, preko hemioterapija, zračenja.opadanje kose u premenovima, kupovanja perke, do .terminalnog stanja..mnogo sam propatila, i nikada se neću oporaviti od svega što sam doživela..
Želim da znaš da su iskustva različita, da sam tamo upoznala mnogo obolelih..ono što im je potrebno je podrška..i snaga..Neću te lagati, stašno je teško, evo zacenula sam se od bola koji sam preživela, i koji tinja mojom krvlju..i tugom koja je strašna..
ali MA KOLIKO TEŠKO BILO, BORITE SE..
Evo Rak dojke borba protiv kancera
Ne dozvoli da tvoj život stoji u mestu, već prihvati svaki izazov koji može bar na tren da te usreći!
Evo prilike, da vas sve podsetim: RAK NE BIRA, BIRAŠ TI!
p.s. ako mogu makar razgovorom da ti pomognem, tu sam, pusti pp!
_____________________________
Ko ne doživi to na svojoj koži onda ne može ni da zamisli kako to ume da boli i koliko to ume da te promeni.