Svima detinjstvo bas nedostaje ...jer nase detinjstvo je nesto cega se svi rado secamo a danasnja deca nemaju tu mogucnost da imaju detinjstvo kakvo smo mi imali...zato mi je zao sto i oni ne mogu da osete car i radost detinjstva kakvo je bilo nase....

Da , i meni nedostaje moje detinjstvo i celokupno ono vreme kada još nije bilo previranja,kada je kao relativno sve bilo ok.Tada su i medjuljudski odnosi bili bolji

_____________________________

Nije sreća u onome što imamo,nego u tome koga imamo...Sreća se nosi u duši a prepoznaje na licima

Nedostaje mi detinjstvo, ali onaj bezbrižan period pre ratova kada sam bila samo velika seka mojoj Sanji...

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Da Ana i moje detinjstvo ,bar veći deo je bio baš u to vreme pre onih ratova, sećam se da smo mi u 5. razredu išli na ekskurziju u Sarajevo i čuvenu Baščaršiju,mi smo bili zadnja generacija koja je išla tu na ekskurziju...te godine 8. razred je imao zadnji put ekskurziju putevima avnoja,ukoliko se dobro sećam

_____________________________

Nije sreća u onome što imamo,nego u tome koga imamo...Sreća se nosi u duši a prepoznaje na licima

Ivanaaa...
Podsetila si me na neke grozne dane.. Ali i na voljene kojih više nema ili su daleko od mene.
Nekad smo bili željni svega, samo nikad ljubavi i osećaja pripadnosti, neke zaštite.
Znate onaj osećaj kada se jedan dan probudite i shvatite da vaš deda, otac, vaša kuća, dvorište, ulica više nisu toliko veliki koliko su vam do juče izgledali, a ustvari samo vi više niste tako mali...

Da ,ponekad.Volela bih da sam ona maqlena devojčiva koju majka drži čvrsto za ruku.Sad ja to isto radim svojoj ćerkoci ali se osećam odgovornom.Chicco paket me vratio u detinstvo ,osećam još uvek onaj miris beba,pelena i lutkica.Divno je imati mesto gde to mogu napisati o objasniti trenutno stanje.Hvala na divnom forumu.Laku noć.

Pa onako. Neki djelovi, naravno da, ali neke bih rado izbrisala. Nemaština, smrti voljenih osoba, rat...
Jedino što mi fali je osjećaj da ne radim i da ne moram da se brinem zbog inspekcija, da se radujem ljetu, a ne kao sada da ga mrzim.

_____________________________

Debeli prsti+autocorrect=katastrofa. Izvinjavam se, mLogo se izvinjavam.

Ponekad mi nedostaje.

Mnoogoo mi nedostaje. Imala sam predivno detinjstvo i cesto pricam Emi o svemu sto sam radila, sa cim sam se igrala, gde smo sve isli, sta smo pravili. Koliko sam volela baku i deku i zimski raspust na selu. Kada me uteraju u kucu posle sankanja i suse miju mokru garderobu na smederevcu a ja jedem tople mekike i pijem caj koji je samo baka znala da zbucka od xy travcica... Evo sada mogu da osetim taj miris. I uvek kada pomislim na detinjstvo te slike su mi u glavi.
Ali nikada ne bih menjala majcinstvo za detinjstvo... I sada uzivam i pokusavam da deci stvorim slike kojih ce se secati jednog dana kada ih budu pitali za detinjstvo

Ja cu da te potpisem Bubi.

_____________________________

"Majkooooo, bič pliiiiz!!!"

JER SMO TAKO U MOGUĆNOSTI

Iskreno - niti ne.
Da sećam se detinjstva i veranja po smokvi u mom dvorištu. Peckanja listova te smokve i smole ulepljene po meni. I lastiša i svega, ali ostavljam iza sebe. Skoro mi piše moja školska drugarica, seća se nekih perioda. Sve lepo, ali ja se nikad ni u osvnovnu i nu srednju ne bih vratila.

Suma sumarum - detinjstno je kratko trajalo, pa samim tim nema šta ni da mi nedostaje.

_____________________________

I flunked anger management! }:->

Apsolutno mi nista ne nedostaje iz tog perioda. Sjecam se kuknjave , placa , detonacija ... Stvari su bile spakovane jer nismo znali kada cemo morati pobjeci . Svaki dan moj pokojni najbolji drug i ja se vracamo kuci iz skole i osluskujemo . Samo da se kod nasih kuca nije skupio narod , samo da su nam tate zive ...

Jedan uzasan period .

_____________________________

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI!

Užas Nado!
Mi srećom nismo živjeli u samom ratnom području, ali jesmo na granici. Bilo je pitanje dana da li će krenuti na našu stranu ili naši na njihovu. ALi sjećam se izbjeglica, sjećam se redova za ulje, sjećam se da su moji držali kokoške kako bi imali za jaja, sjećam se hleba iz zamrzivača, sjećam se da nismo imali pare za uloške, nismo imali pare za fensi garderobu. Sve to iako su nam oba roditelja bila zaposlena...Ma uopšte mi ne nedostaje takvo nešto.

_____________________________

Debeli prsti+autocorrect=katastrofa. Izvinjavam se, mLogo se izvinjavam.

Joj, Nado, sad si i mene podsetila na te dane Isto je bilo....

Meni mnogo nedostaje detinjstvo kada sam bila bezbrizna,igrala samse, bilo nas je dosta u naselju, raca sestre rodjaci komsije itd . Mnogo mi je bilo lepo i uzivala sam. Leti se igramo svega ,a zimi na snegu i zimske carolije ali je ibilo snega. Sada ga malo ima. Sve jebilo lepse nekada.

Ne,nikako mi ne nedostaje!
Moje detinjstvo je bilo ružno. Obeležio ga je otac, agresivni alkoholičar, kockar i propalica. Kada se setim detinjstva, prvo se setim kako nas je maltretirao, fizički i psihički,izbacivao nas decu iz kuće kako bi mogao da tuče mamu a da je mi ne branimo. Sećam se kako joj je držao nož za vratom,mi smo vrištali da je ne dira,a on se zadovoljnog smeje. Nas je budio noću, kad bi došao pijan kući, ustvari nije nas budio nego izvlačio iz kreveta da bi nas tukao. A mi smo imali 9,6 i 4 godine. Slao je kući svoje "prijatelje" po novac kako bi mogao da se kocka. Jednom je njegov prijatelj došao na vrata i tražio od mame ključeve od kola jer ih je osvojio od mog oca na pokeru. I odneo ih je. Kad je dobio platu, mama je dobila spisak od vlasnika kafane, da kupi sve ono što je moj otac popio a nije platio. I tako smo sa mamom išli i kupovali gajbe i gajbe piva i desetine flaša vinjaka. Sećam se da sam više bila gladna nego sita jer nam nije davao novac,nikad nisam imala za užinu. Nosila sam tuđe stvari,koje su devojčice prepoznavale na meni i govorile mi: "To su bile moje pantalone" Nisu mi dolazile drugarice jer ih roditelji nisu puštali kod nas,a ako bi neko i došao,obično bi ga/je ismevao,komentarisao roditelje,kako joj je majka kurva a otac kreten. Roman bih mogla da napišem o svemu čega se sećam,a gde su još događaji koje sam potisnula negde,da ih se ne setim ikada više. Najstrašnije je to da mama nikada nikome nije priznala niti ispričala šta joj je radio,sestra se još i seća nečega ali brat slabo,jer je bio mali. I sve što se dešavalo znam samo ja.
Jedino što je lepo,kad se prisećam,su igre nas troje u dvorištu, na ulici.
Moj život je postao normalan tek od moje 14 godine, kada sam krenula u srednju školu, tada sam se konačno odvojila od roditelja, otišla u drugo mesto kod babe i dede i otad je moj život lep.

Mariya ,jako mi je zao,nisam imala pojma da si tako odrastala,tuga.sad bih te zagrlila

_____________________________

branki

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Mariya
Meni nedostaju ljudi iz mog detinjstva kojih više nema, kao i oni sa kojima sam izgubila kontakt. Ponekad mi nedostaje ona mala ja, otvorena prema celom svetu. Nedostaju mi mesta na koja više nikad neću moći da odem, na kojima sam maštala i odrastala. Ponekad me neki miris ili reč vrate u to vreme i bude mi toplo oko srca, ali i pomalo teško.

Mariya strasno,zao mi je zbog i vase mame.

_____________________________

Od svih odluka koje sam donijela u životu za jednu se nikad nisam pokajala,da postanem majka <3

Jer smo tako u mogucnosti ...

Marya, baš mi je žao !

Maryia zato sad imas svoja dva zlata i jos malo trece. I muza koji brine o tebi.
Grlim te jako.

_____________________________

"Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi"


Jer smo tako u mogucnosti!

I ja sam krenula da pišem kako mi ne nedostaje, jer je puno trauma, stresova, tuge, gubitka voljenih, najvoljenijih osoba...ma nisam mira imala dok se nisam odselila od kuće, a onda sam pročitala ovu Marijinu priču, a to je samo delić onoga što su doživeli, to verujem da se ne može ni opisati. I svaka čast Marija što možeš da pišeš o tome. Dosta njih se povuče i zatvori u svoj neki oklop,ja npr,ni sa mm nikad nisam o nekim stvarima pričala,nikad nisam uspela da prevalim preko jezika ono što me je najviše bolelo.

_____________________________

Samo pozitivne misli privlače pozitivne stvari :)

U srcu moje mame i moje srce kuca <3

Da,nedostaje mi.sad vracam film unazad.i nedostaje mi.vlela bih da nekako mogu da vratim vreme unazad i da zagrlim onu malu sebe jaaaako!

_____________________________

branki

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Daaa. Jako mi.nedostaje moje detinjstvo... Igranje po ceo dan sa drustvom. Zimi sanjkanje pravljene snesko, ma sve. Skola isto. Najvise mi nedostaje sto nisam imala nikakve brige i obaveze. Sto mi je ceo svet bio ravan i moj. jedina losa uspomena mi je raat 99 g. Sve ostaloo mi jakoo nedostajee

_____________________________

Ayan <3