Postovana redakcijo,
Zavrsavajuci srednju medicinsku skolu,a zatim i medicinski fakultet,kao i odgajajuci svoje sestrice i sestricine,stekla sam i teorijsko i prakticno iskustvo u vezi odgoja beba. bila spremna na sve moguce situacije.Kao lekar uradila sam sve dabl, tripl i ostale vama dobro poznate testove,isla sam i na 3D i 4D.I sve je bilo u redu.
A onda je dosao termin,pocele kontrakcije,otisla sam kod lekara polagano je sve teklo.Stavili su me na CTG,krenulo je polagano i nisam razmisljala o bolovima zato sto sam znala sta cu dobiti zauzvrat.Izbusili su mi vodenjak,ispregledjivali me svi lekari i sestre (ko god je prosao pored mene) da bi na kraju ustanovili da beba pati tokom kontrakcija i da moram na carski rez.Definitivno najtezi deo mi je bio lezanje na stolu sa kateterom cekajuci anesteziologa.No i to se zavrsilo,dosao je lekar rekao da je sve u redu,muz mi je poslao sliku naseg malenog decaka i ja sam celu noc ne spavajuci ljubila bebinu sliku.
Ujutru sam se probudila, odmah ustala da bi mi sto pre doneli bebu, a onda je dosla sestra odvela me u sobu gde su me cekali muz,ginekolog i pedijatar i rekli da sa bebom postoji jedan problem.
U tom trenutku nisam vise nista cula,kao lekaru proslo mi je milion stvari kroz glavu,onda su doneli bebu raspovili je i pokazali mi da beba nema prstice na levoj ruci.Sok i nista vise,prva recenica u glavi mi je bila j...e me makazice...posto sam sve kupila ranije!!!
Dzaba svo moje znanje,svi moji pregledi i analize,sudbina se poigrala sa mnom,i iako je proslo tek desetak dana i iako mislim da sam se pomirila sa tim,tesko mi je i nece proci ta knedla u grlu nikada.
Kad god pogledam mog andjela ja pomislim kako ce proci u zivotu u ovoj zemlji gde se uvek vode tudji zivoti a ne svoji,i pitam se da li sam negde pogresila....
P.S.Ne morate da objavite moju pricu,ne zelim da plasim buduce mame,ali vas molim da mi pomognete i uputite na pravu adresu kako bih pomogla svojoj bebi.