Ima Brace Majera....samo neznam u ovom trenutku gde je to...

Mi smo peske do centra isle nije bili ni daleko ni blizu e tu kucu u toj ulici je prodavala bas dugo, i kad su se vise mislili da nece ni prodati pojavio se kupac

pa sta?? prodaja je rezultat pregovaranja a ne odmah prihavatanje onoga sta zainteresovane strane ponude.. da je tako, ko zna koliko bismo placali mnoge stvari.. da je bog otac, meni ne bi bio problem da mu kazem da ne moze da se igra "vruce-hladno" samo zato sto je namirisao da sam kupac...
uostalom, da li je kuca uknjizena (moguce da nije posto su tamo retke uknjizene nekretnine), da li je regulisao sve dugove (obavezno proveriti), i milion stvari kojima bi mogao da se pozabavi umesto da tvrdi pazar..

malo me piche hormoni, ali ne volim te naduvane "bivse supovce" i njihove kerefeke..

jos mi samo reci da je kuca negde duboko u ulici koja nema asfalt, pa da dodjem momentalno u Suboticu i objasnim ti neke stvari

Ako sada ponovim nešto što je neko drugi već pisao, oprostite... ali nisam mogla da iščitam svih 6 strana teme a htela bih da kažem kako smo mi razmišljali na temu kredita, odnosno stambenog rešenja, što se u današnje vreme u BG svodi otprilike na isto.

Prva hipoteza je da su cene nekretnina u BG trenutno nerealno visoke. Verujte mi, pre godinu i nešto sam bila na Azurnoj obali, tamo je cena kvadrata (bez pogleda na more) kao na Novom Beogradu!!! Ako bismo gledali najvišu cenu kvadrata na NBG i cenu nekretnine po kvadratu na Azurnoj obali sa pogledom na more, tu su negde. Zavisi kakva je nekretnina (i jedna i druga). Osim Azurne obale, videla sam dobar deo Evrope i jedno parčence Azije... svuda, ali svuda je cena kvadrata stana jednaka visini dve ili tri mesečne rente za taj stan. Kod nas je slučaj da je taj odnos 1:5, ako ne i 1:10! To govori o nerealnosti cene kvadrata, jer mesečna renta (rata kredita) govori o tome kolika je zapravo finansijska moć onih koji nemaju svoj krov nad glavom...

Druga hipoteza je da cene nekretnina u BG moraju da padnu onog trenutka kada svi koji su spremni da ulete u kredit to i učine, a oni koji su stekli cache od privatizacije, prodaje zemlje u CG i sl. kupe nekretnine. Kada padne potražnja, pašće i cene. Sledeća stvar koja ide u prilog ovome je što se polako i bojažljivo uvode propisi i tenderi umesto "dođem ti" i "kume moj" u izgradnju stanova.

Treća hipoteza je da kamate za će kamate za stambene kredite u bankama morati da padnu, ako se država stabilizuje (nigde u svetu kamata nije kao kod nas, čak se u nekim državama uzima u obzir ako ljudi imaju decu, koliko dece i sl.).

Poslednja i možda najvažnija stvar - zaključili smo da nije bolje davati ratu za kredit umesto plaćati stanarinu, pod uslovom da može nešto da se uštedi preko stanarine. Evo računice za kredit sa minimalnim učešćem (kakvo bi bilo za dvoje mladih koji tek kreću u avanturu zajedničkog života ):

Cena nekretnine: 100 000 eur
Učešće: 5 000 eur
Mesečna rata: 485 eur (subvencionisani kredit, kamata banke 6%, rok otplate ukupno 30 godina)
Ukupan iznos koji se daje u periodu od 30 godina: 165 600 eur

E sad, kako to izgleda kada se iznajmljuje stan npr. prvih 5 godina (pretpostavimo da mladi bračni par ima kod sebe onih 5 000 eur koje su potrebni za učešće i da može da uštedi 250 eur mesečno, a da iznajmljuje stan za 300 eur mesečno):

Cena nekretnine: 100 000 eur
Učešće: 20 000 eur (ne računajući kamatu koju bi dobili u banci ako tamo štede)
Mesečna rata: 450 eur (subvencionisani kredit, kamata banke 6%, rok otplate ukupno 25 godina)
Ukupan iznos koji se daje u periodu od 25 godina: 124 800 eur
Ukupan iznos koji je potrošen na stanarinu za 5 godina: 18 000 eur
Ukupan iznos za ovu kombinaciju: 142 800 eur

Da li neko osim mene vidi razliku u nekih 20-ak hiljada eura? Primetimo da postoji i razlika u rati za kredit, u prvom slučaju ona je 485 eur, a u drugom 450 eur (navedene su samo rate za deo koji se vraća banci, za onaj deo što se vraća državi su manje rate). Sve ovo pod pretpostavkom da neće pasti cene stanova (a hoće) i da neće pasti kamate banaka kada se stabilizuje država (a hoće).

Razlika je još dramatičnija ako se pretpostavi da mladi bračni par nema pravo na subvencionisani kredit, pa nema onog dela koji plaća državi sa mizernom kamatom, kao na primer mm i ja.

Na kraju krajeva, samo Bog sveti zna šta će biti sutra, a ne za 30 godina. Ja bih radije deci da ne ostavim ništa, nego da im ostavim dugove...




_____________________________

sve ima svoj kraj, samo kobasica ima dva!

ovdje si sto posto u pravu
naravno kao i za cijene po evropi i balkanu

Tesko je placati kiriju i ljudi danas izdaju svakakve gluposti i podrume za velike pare. Zato smo se mi ipak opredelili za kredit. Ipak je drugaciji oscaj kada je nesto tvoje ovako kad placas kiriju kao da svaki mesec bacas novac u vetar

I ja mislim da to prodavac plaća.
Moj deda izdaje stan preko agencije, i platio je kada su mu našli stanara.

Kupac placa u Beogradu i tako je u svakoj agenciji ovde kod nas e sad van Beograda to ne znam. A ovde u agenciji za izdavanje isto onaj ko trazi stan placa drugarica mi drzi agenciju za izdavanje pa zato znam. A za kupovinu sam osteila na svojoj kozi

Drage moje, plaćaju i kupac i prodavac, odnosno u slučaju iznajmljivanja - i podstanar i vlasnik. Svako ima svog agenta i oba agenta dobijaju svoj deo. Jednostavno je nemoguće zaobići ih...


_____________________________

sve ima svoj kraj, samo kobasica ima dva!

Slazem se sa onim sto je Prase rekla, iako smatram da je - kao i mnogo toga u zivotu - ulazak u kreditni aranzman stvar licnog izbora i afiniteta ka odredjenom nacinu zivota. Ima ljudi koji se zadovoljavaju zajednickim domacinstvima sa po nekoliko generacija, dok postoje i oni koji samostalnost visoko vrednuju.

Moje licno opredeljenje vec znate, obzirom da sam se i sama obavezala na celozivotno placanje rate banci, te prosto moram da branim ovu opciju

Mozda sam imala srece u momentu kupovanja nekretnine sto su cene stanova bile daleko nize od onih tokom prosle godine, te sam platila pristojnu cenu po kvadratu. Mozda sam imala srece u odabiru banke, jer ona nije menjala iznos mesecne rate, odnosno, cak je bilo i manje korekcije na nizi iznos..

Uglavnom, moja racunica je sledeca - placam stan 280 eura sto je manje-vise iznos za koji mogu da ga izdam kada mi vise ne bude trebao ili kada bude postao mali (ima samo 45kvm).. Ukoliko tokom zivota ne dodjem do nekih dodatnih para ova obaveza ce trajati taman do mog odlaska u penziju, sto je opet u redu jer ce mi se platezna sposobnost smanjiti.. Ukoliko dodje do nekih neplaniranih zivotnih okolnosti koje uslove radikalne poteze - ja taj stan mogu da prodam, i da se jednostavno "razduzim" sa bankom..

Da li je tu racunica pozitivna ili negativna.. Dobra ili losa.. Opet je pitanje licnog afiniteta.. Razlika u onome sto cu ja platiti za tih 30 godina banci preko realne cene stana je svakako velika, i mozda sam je mogla potrositi na nesto pametnije, ali je to bio nacin na koji sam do krova nad glavom dosla u momentu kada mi je trebalo a ne kada sam za to - mozda - skupila pare.

Opet naglasavam da svi mi razlicito gledamo na zivotne situacije, te sam sasvim sigurna da ima ljudi koji se nikako ne bi slozili sa mojim misljenjem.

Za sada mislim da sam dobro uradila.. ako nisam.. imacu dovoljno vremena da se kajem.

draga ja govorim striktno za Sarajevo,

kod prodaje ...prodavac plaća kao sto rekoh 3% od prodajne cijene agenciji
kod iznajmljivanja na npr. 1 godinu plaća jednu mjesečnu kiriju onaj koji iznajmljuje (ako je na pola godine onda plovinu jedne mjesecne kirije)
tako zakon kaze

Ne znam kakva je situacija kod vas ali ovdje tesko (citaj i nemoguce) dvoje mladih ljudi mogu da ustede za krov nad glavom. Ma trebala bi im dva zivota. Nazalost!


_____________________________

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI!

i ovde je tesko

mi jos nemamo uslove za kredit ( mm nema stalan posao, svake godine mu produzavaju ugovor ) ali mislim da cemo se odluciti za to cim steknemo uslove.
Sad placamo kiriju 230 eura plus troskovi koji nikad nisu manji od 100. Pa za ratu od 330 eura valjda moze da se nadje neki dobar stan trosoban u NS

Primećujem da ljudi u troškove podstanarskog života računaju i plaćanje računa, kao da to ne bi plaćali u svom stanu? Mora da sam nešto propustila, ja računam ako sada plaćam račune 50-100 eur, tako će biti i u stanu koji kupim, dakle to nije trošak koji može da se izbegne - gde grešim?

_____________________________

sve ima svoj kraj, samo kobasica ima dva!

na kraju isto ti dodje samo sto je ovo tvoje pa mozes i da ga prodas i da izdas

Formalno, ako uzmeš kredit uz subvenciju države, mislim da ne možeš ni da prodaš ni da izdaš stan koji si kupio preko tog kredita... Za ove druge kredite nisam sigurna. Obzirom da se prvo dugo vremena otplaćuje kamata banci a ne glavnica, prodajom možeš samo da se vratiš u prvobitno stanje - ni stana ni para  Ovako sam nekako ja razmišljala... Jedino mi nekako realno izgleda da ću imati herca da uzmem kredit sa visinom rate koja odgovara sumi za koju mogu da izdam isti taj stan. Pa i tad, treba progutati ponos i zakucati mami na vrata... ne znam. Što duže razmišljam, to se više plašim kredita. Mogu samo da dodam da mi se vremenom mišljenje formiralo na ovaj način, dok nisam imala dete uvek sam mislila kako ću da dignem kredit i to je to. Ovako, ono što rekoh za dugove... jednostavno ne mogu da zamislim taj pritisak koji bih imala, da se zadužim na tako dugo  Eventualno ako bih nekako došla do neke značajnije sume, pa uzela kredit na neki kraći rok...

_____________________________

sve ima svoj kraj, samo kobasica ima dva!

Ja imam kredi za kucu na 122 000 dolara, sa kamatom od 6.5% na 30 godina.  Mesecna rata mi je 928 i nesto centi, od toga, samo 139 dolara ide na glavnicu ostalo ide na kamate.  Za 4 godine sam znaci dala skoro 48 000 dolara za kucu.  Od toga-7 000 je otislo na glavnicu.  Znaci posle 4 godine i 48 000 dolara, ja jos uvek dugujem 115 000 dolara. 

Sve vam je to svuda isto sranje drugo pakovanje.  Ova kuca ce posle 30 godina izaci skoro 300 000 dolara.  Banke sebi vuku gde god da si. 

Najbolje je uzeti kredit na 15 godina, koji izadje nekih 200 dolara vise mesecno.  Tako brze otplatis i PUNO manje das banci.  Ja to ne radim jer ne planiram da ostanem u ovoj kuci jos dugo.  Trenutno je na prodaju.  Moram dati 4.5% agentu (ko je poznanik, a inace se daje 6%= 3% mom agentu koji za mene prodaje kucu i 3% agentu kupca).  Moj poznanik ce uzeti pola, tj. 1.5%.  Moram da platim 4500 dolara za sve papire koje kupac mora da odradi (advokati, prebacivanje vasnistva itd). 

Znaci dugujem 115 000 kuca se prodaje za 132 000 (ako dobijem to).  4.5% od 132 000 ode agentima, 4500 dajem kupcu-meni ostane oko 6 000-7 000, od toga sam ulozila bar 3 000 u sredjivanje.  Ostade meni oko 3 000 dolara zarade posle 4 godine.  Sve u svemu bzvz.  Bolje je u svakom slucaju nego davanje na kiriju, sto je cisto bacanje para.  Problem sa Srbijom je sto su kamate varijabilne (koliko razumem?), a meni ostaje 6.5% na svih 30 godina, bez obzira sta biva sa ekonomijom.

Uz subvenciju drzave ne mozes pet godina nista, a ove druge mozes da radis sta hoces jer stan je tvoj a veruj mi to je najlepsi osecaj da je stan tvoj a ne da placas tamo nekom gazdi

Evo malo sam gledala i u kompu nasla moje troskove za kredit. kredit nam je odobren u oktobru prosle godine. Mozda ovi troskovi nekome zatrebaju pa cu ih napisati. E, ovako:

20 000 eura kapara - depozit (ucesce)
1696,00 eura provizija agencije
13500 dinara taksa za overu predugovora(koji nije ni morao biti overen ali zbog velike sume koje smo dali za depozit 20 000 eura agencija insistirala da overimo)
10 000 dinara procenitelj
17 000 dinara overa ugovora.
3.300 dinara unika osiguranje
1000 dinara aneks ugovora
1855 eura obrada kredita, korporacija, troskovi banke, zahtev.
3.600 dinara takse za stavljanje hipoteke na mamin stan
2 X 205 din za menice

Jao....kolikim ciframa vi baratate  Mi dizemo svega 11 000 eura....a ne 100 ili neznam koliko hiljada....i u nashem sluchaju se isplati uzeti kutju...i platjati 100 evra ratu....i za koju godinu imati svoju kutju....nego da godinama placam 100 evra stanarinu i nemam nishta... iste pare troshim....samo ako uzmem kredit...bar znam shta sam placala... Nisam za kiriju nikako 

A kad je rech o rezijama....nema razlike... al opet nekako manje boli kada za svoju kutju placam rezije...nego za tudju...

Anastazija....kuca je na samom kraju Anke Butorac...naravno nema asfalt...ali je kutja legalizovana...nash advokat je to proverio...

A pa to je onda drugi padež... Kada je cena nekretnine takva da možeš celu da je kupiš od para koje bi dao za kiriju za 10 godina, naravno da treba uzeti kredit. Ali ako možeš da živiš bukvalno 50 godina kao podstanar za pare koje ti trebaju da kupiš stan, onda se uhvatiš za glavu. Da može bilo šta da se kupi u BG za neke pristojne pare (mislim, bilo šta u Beogradu, a ne u nekim satelitskim naseljima do kojih mi treba 2 sata od posla) ja bih o tome možda i razmišljala drugačije. No, realnost je takva da za 100 000 možeš da kupiš stan od 40 kvadrata u delu grada koji mi super odgovara, ili stan od 50 i koji kvadrat u delu grada koji je prihvatljiv ali mi malo manje odgovara. Da ne pominjem da smatram da nema smisla živeti sa mužem i dvoje-troje dece u manje od 65 ili 70 kvadrata (i to sa lepim rasporedom - što opet podiže vrednost nekretnine)... To ti je mesečna rata od 500 i više eura, za kredit na 30 godina - što će reći da moram da budem sigurna da ćemo tih 30 godina mm i ja da zarađujemo bar 1500 eura mesečno (može da poraste rata, može da se desi opet da cene rastu u dinarima, a plata se smanjuje u eurima) i to da zaboravimo na bilo koji oblik štednje, letovanja, zimovanja i druge luksuze (sa i bez znakova navoda). Sve češće pričam o tome kako bih odmah preselila u rodni grad mm (mada je to gradić od 10 000 stanovnika u kojem bih uglavnom bledo gledala oko sebe jer retko ko govori srpski) kada bismo tamo našli posao za stalno on i ja. Čak bi nam se isplatilo da radimo za 2-3 puta manje pare nego u BG, jer tamo imamo stan, a troškovi života su mnogo manji nego u BG (ne u smislu računa za režije, nego u smislu cena na pijaci i sl.). Da ne pominjem da bismo tamo imali i "baba servis", pa ne bismo plaćali dadilju, ne bismo toliko trošili na gorivo jer ceo grad može da se obiđe peške, a mogli bismo da pomognemo svekrvi pa da svu hranu uzgajamo sami i zaboravimo na zamrznuto povrće i voće, genetski modifikovano đubre itd. Bleda je šansa da će se to ikada desiti, na žalost, zato što tamo ne otvaraju radna mesta za našu struku niti će toga biti u neko dogledno vreme...

_____________________________

sve ima svoj kraj, samo kobasica ima dva!

A mozete npr da kupite neku manju kutju u tom malom gradu...sredite je u smislu da e nashminkate, i prodate za vece pare...pa za te pare uzmete neshto vetje....i dodate neshto shto podize cenu...pa prodate skuplje....da bar dodjete do polovine sume za stan koji vam treba....
Preprodaja nekretnina je danas posao od kojeg moze da se zivi....naravno...treba i to znati...i imati zivaca...