Sedamnaest dana.
Iscitala sam skoro sve. Vidim da ima i tezih i blazih slucajeva od naseg. Ona ne povraca. Za svo ovo vreme jeste dva puta mozda, ali krivicu pripisujem sebi - cini mi se da sam je tumbala dosta.
Ona stalno, ali stalno mekece, stenje, napinje se i grgoce grlom. Pravi dosta bolne face i kada je stavim da siki uvek povija glavicu unazad.
Nikada ne odbija da klopa, pa nemam problem sa tim. Ali bljucka dosta i cesto. Procitala sam sve, primenila par saveta i nasla se u jos vecoj agoniji. Sada je malo-skidam sa sise, pa pokusamo da podrignemo, ono nece, pa je vracam .. pa druga .. i jos vise neuspeha i jos vise tumbanja.
Uspeva nam ponekad da podrigne i to bas bas :D, ali NIKADA ne bljucne. Onda je spustimo i ona obavezno tada bljucne. U narednih sat vremena nekoliko puta. Nekada vise, nekada manje. Tecno.
Ali to meketanje nekada prodje nekada ne. Nekada to radi po celu noc. U snu. Nekada je probudi, nekada ne. A nekada imamo i ceo dan bez toga.
Samo siki. I kad god zavrsi - drzim je uspravno pola sata. Ali nista. Cim legne - bljucne. Kazem, bas nikada uspravno nije bljucnula.
Danas cemo da namestimo i dusek malo vise jednu stranu.
Jedva cekam tu prvu kontrolu. Da ne panicim bezveze - vidno je napredovala, ali je za psihu ovo horor. Kada krene da pravi bolne face i da stenje - srce mi stane.
Jako je alava i ne postoji put kada se nije bukvalno udavila dok jede. Onda ne moze do daha, samo trepce i po 5sec, bez disanja i onda krene hvatanje vazduhga i bukvalno borba za zivot. Onih zvukova kao pred podrigivanje ima pri svakom gutljaju .. ja je dignem .. nistaaaaa ... alavica mala :D.
A opet kazem - nekada niti blucne, a i dan prodje bez meketanje, grgutanja, povijanja, napinjanja i stenjanja.
Citam ovde da se to nekome i oduzilo.
Ja sam u fazonu CEKAM PRVU KONTROLU. Kao da je to cilj sam za sebe. I ako je napredovala pobedili smo. Tacka.
A onda kada pomislim da posle toga treba nastaviti sa borbom, pa pobediti i na sledecoj, pa i sledecoj .. pa i sledecoj kontroli .. uplasim se.
Ionako samu panici da li dovoljno siki, jos sada kada je malo malo skidam sa sise, pa dizem, pa tumbam ... sva sam u agoniji da ne umem sa njom i to me frustrira.
E da - prvo mi je dete :D.