Kazu da mora bar 2-3 nedelje...jaaaoj mm i helena danas jedu nutelu, a ja jabuku i bananu, pa ti gledaj

ivaj: ni ja ne mogu da verujem...ali isto tako sam mogla dati desnu ruku da nema sanse da me zadesi oba puta one komplikacije posle porodjaja (ovaj put zamalo ostah i bez materice od krvarenja), pa vidis, ima sanse da se dva puta desi....a obicno jedno dete bude "lakse"...ne znam, evo i veceras ista stolica; samo se nadam da ce biti bar jedna takva sutra pa da ga odmah odvedem do dr...

Sa Dunjom nisam imala nikakvih problema,pa mi je ova tema potpuno nova.D je jedva i podrigivala,a kamoli bljuckala.Medjutim,evo V je potpuno drugacija.Bljucka posle svakog podoja,bljucne i po nekoliko puta izmedju dva hranjenja.Na sve to verovatno ni ne bih toliko obracala paznju da se to ne desava i dok spava.Uvek je na boku da mleko moze da iscuri napolje,ali me najvise plasi sto ona mleko izbacuje najcesce i kroz usta i kroz nos.Preko dana je cujem,ali se bojim da cu tako duboko zaspati nocu i da necu primetiti.Stalno mi je pumpica za nos pri ruci i stavljam je nocu da spava samnom.

_____________________________

Dunja 27.07.2010.
Visnja 23.01.2012.

Joj, vodi računa. Sećaš se smeškice i njenih bliznakinja? NE znam tačno koja, ali jedna od bebica je imala aspiracionu pneumoniju jer je udahnula povraćeni sadržaj. One su takođe bljuckale u snu. Vodi računa, podiži uzglavlje i nosajte je po ceo dan. 

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

Uticem koliko god mogu,ne odvajam se od bebe ili je stalno neko uz nju ako ja izadjem iz sobe.Vec nekoliko puta je sadrzaj uvukla ponovo kroz nos(srecom,verovatno u stomak,a ne u pluca),ali to su sekunde,nekad nemam vremena tj. nisam toliko brza da odreagujem.

_____________________________

Dunja 27.07.2010.
Visnja 23.01.2012.

Jel sisa?

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

uuuh,magnetic,prati kako se odvija situacija.

_____________________________

branki

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Sisa i to bas dosta.Kod nje nije ono da aktivno sisa 10-15 min.,a ostalo se zeza,nego bas sisa bez prestanka i po pola sata.Kaze patronazna da je slobodno ostavim na siki dok god mi nije neprijatno za bradavice.Prvo sam pomislila da se prejeda od tolike kolicine mleka,pa da zato tako cesto bljucka.Ne znam....

_____________________________

Dunja 27.07.2010.
Visnja 23.01.2012.

Da li povracanje moze da izazove nesto sto ja jedem

_____________________________

Dunja 27.07.2010.
Visnja 23.01.2012.

kazu da moze.bljuckanje ne mora nista da znaci,moze biti skroz bezopasno,ako hoce da jede,lepo napreduje...ne znam,ako sadrzaj izlazi i kroz nos,to vec nije bas bljuckanje.

_____________________________

branki

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

u svakom slucaju,naglasi to lekaru.

_____________________________

branki

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Napreduje super,dobila je 420 gr. za 8 dana.Patronazna mi kaze da sve ovo nije razlog da idem kod dr.,ali da ipak sve ovo ispricam kada budemo isli na kontrolu za 2 nedelje.

_____________________________

Dunja 27.07.2010.
Visnja 23.01.2012.

da,tako bih i ja.ipak ti njemu lepo ispricaj.bezveze samo ovo na nos,stalno strepis,valjda ce se i to regulisati.

_____________________________

branki

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

babyblue,kod nas isto...jede za ceo dan oko 350ml mleka,malo slane kasice i jedna plazma
uzas
tek 20.02 imam zakazano u Tirsovoj,a do tada cu poludeti
plasim se samo da ne izgubi na tezini,jel to moguce minavb i koliko moze da izgubi?
vodu pije po ceo dan
ne moze ni da spava,sinoc ni mleko u snu nije htela

juce sam razgovarala sa prijateljicom koja radi u tirsovoj,kazu da bebama koje povracaju ,daju specijalna mleka i verovali ili ne coca colu
nisam verovala,ali eto,kaze to pomaze kod povracanja
sad mi je jasno st5o sam ja celu trudnocu pila coca colu

minavb citala sam o tom posttraumatskom odbijanju hrane i bolje da nisam,samo sam se toliko istraumirala da sam preplakala dan......non stop mislim sta sam uradila detetu,ako sam joj gurala hranu a ona sada razvila averziju
tamo pise da je to poremecen odnos majka dete
,pa bas lepo ,a gde su tu pedijatri koji nisu uocili problem i ostalo.......rekli su mi vase dete nema kiselinu,ona je dobro...mora da pije mleko,promenite formulu,a izmenjala,ludela,gurala flasicu histerisala,sada je odbila mleko....ali ne znam sto je odbila kasice......i eto citajuci to ja mogu da zakljucim da sam uzasna majka , ,

 Dobro je što sisa, jer ako stigneš da pročitaš, videćeš da se mamino mleko lakše vari i kraće se zadržava u želudcu. Jedino bi možda bilo dobro da pije neko anti regurgitation mleko, ali je naravno za bebu sisanje najbolje. Super napreduje i to ti bar umanjuje probleme, ali to povraćanje u snu stvarno može biti opasno. Obavezno neka spava uzdignuta! Ja sam to postizala postavljanjem ogromne knjige pod dušek krevetca, a kad bi spavao na brašnom krevetu, umotam u frotir podlogu za presvlačenje, podglavim jednu stranu jastucima i tako je iskosim.


_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

POREMEĆAJI UZIMANJA HRANE I HRANJENJA U RANOM DJETINJSTVU   Problemi s hranjenjem u ranoj dječjoj dobi svojom učestalošću i povezanošću s kasnijim razvojem dugotrajnih poreme­ćaja hranjenja i poremećaja u ponašanju djeteta, te negativnim utjecanjem na in­terakcije u obitelji svakako zaslužuju pa­žnju kliničara. Nalazi istraživanja poka­zuju da 25% djece normalnog razvoja i čak do 80% djece s teškoćama u razvoju težeg stupnja iskazuju probleme s hra­njenjem (1-4). Ovi poremećaji obilježeni su dugotrajnošću i pokazuju sklonost ka kronicitetu, a poznat je i njihov potenci­jal nepovoljnog djelovanja na tjelesni i kognitivni razvoj djeteta Odbijanje hrane je ključni simptom nekoliko različitih poremeća­ja hranjenja u ranoj dječjoj dobi (20). Prikazat ćemo klasifikaciju poremećaja hranjenja koju predlažu Chatoor i su­radnici jer nam se temeljem našeg kli­ničkog iskustva čini vrlo primjenjivom u praksi. Pošavši od vodećeg simptoma odbijanja hrane, a nastojeći uvesti red u sveopću zbrku u području dijagnosti­ke poremećaja hranjenja u ranoj dječjoj dobi ovi autori opisuju tri bazična tipa poremećaja koji se prezentiraju nepre­dvidljivim odbijanjem hrane s zaostaja­njem u rastu, odbijanjem specifičnihvr­sta hrane i odbijanjem hrane temeljenim na strahu. Ističu da svaki od ta tri subtipa predstavljaju kvalitativno različit pore­mećaj hranjenja. Neophodno ih je razli­kovati zbog njihove etiološke različitosti, specifičnostikliničkeslikeitipičnedobiu kojoj se pojavljuju, na osnovi čega za­htijevaju i različite pristupe u tretmanu
Nepredvidljivo odbijanje hrane - infantilna anoreksija Djeca s nepredvidljivim odbijanjem hrane ekstremno su nedosljedna u pri­hvaćanju hrane i dnevnom kalorijskom unosu. Roditelji navode da pokoji obrok dijete uzme bez ikakvih problema, ali mnogo češće nakon par zalogaja odbija dalje jesti. Odbijanje hrane započinje u dobi od 6 mjeseci do 3 godine, najčešće između 9 i 18 mjeseci za vrijeme prela­ska na hranjenje žlicom i uvođenja samo­stalnog hranjenja. Dijete ne dobiva pri­mjereno na težini. Krivulja rasta ne prati standarde. Od roditelja se dobivaju poda­ci da je čak i u prvim mjesecima života dijete pokazivalo veći interes za gledanje uokolo nego za hranjenje, uzimalo male količine mlijeka i zahtijevalo česta hra­njenja. Mnogi roditelji se tuže da dijete ne pokazuje glad i da je više zainteresira­no za istraživanje i igru nego za jelo. Oko prve godine, kada većina dje­ce počinje pokazivati interes za aktivno sudjelovanje u hranjenju i samostalno hranjenje, ova djeca nakon svega par za­logaja odbijaju jelo čvrstim stiskanjem usta, izbacuju zalogaj, odguruju i bacaju pribor za jelo, pokušavaju izaći iz stolice za hranjenje, odlaze od stola. Roditelji postaju izrazito zabrinuti zbog djetetova slabog uzimanja hrane i rasta. Kako ra­ste njihova zabrinutost češće pokušavaju nahraniti dijete, nude mu različite vrste hrane, ubacuju mu hranu usta "na pre­varu" dok je zabavljeno nekom drugom aktivnošću, hrane ga dok spava, zastra­šuju ili hrane "na silu". Nijedna od ovih metoda ne pokazuje se uspješnom na dulje vrijeme i djetetovo uzimanje hra­ne i napredovanje u tjelesnom rastu se ne poboljšava. Roditelji postaju frustrirani, anksiozni, iscrpljuju se fokusiranjem cje­lokupne svakodnevne aktivnosti i brige oko djeteta na hranjenje Dijagnostički kriteriji za infantilnu anoreksiju su:
● odbijanje uzimanja primjerenih koli­čina hrane u trajanju od najmanje 1 mjesec;
● javljanje odbijanja hrane događa se u razdoblju prelaska na hranjenje žli­com i na samostalno hranjenje, uobi­čajeno na uzrastu između 6 mjeseci i 3 godine;
● dijete ne izražava glad, pokazuje ne­dostatak interesa za hranu, ali iska­zuje interes za istraživanje hrane i/ili interakcije s njom preko roditelja;
● pokazuje značajne simptome zaosta­tka u rastu;
● odbijanje hrane ne javlja se nakon ne­kog traumatskog događaja;
● odbijanje hrane nije povezano s po­dležećom bolešću (20, 24, 25).
Selektivno odbijanje hrane - senzorna averzija prema hrani Selektivno odbijanje hrane mala dje­ca iskazuju dosljednim odbijanjem uzi­manja hrane specifičnogokusa,mirisailikonzistencije. Ovakva senzorna averzija prema određenoj hrani često postaje vi­dljiva kada se uvode u prehranu različite nove vrste namirnica novih okusa i kon­zistencije. Nije rijetka pojava, a javlja se različitim intenzitetom. Neka djeca odbi­jaju samo nekoliko vrsta hrane i roditelji tada ponudu prilagode bez ikakvih pote­škoća. Druga djeca mogu odbijati većinu hrane i roditelj zbog velike zabrinutosti opetovanim neuspješnim pokušajima na­stoji nahraniti dijete što dovodi do perzi­stiranja konflikataiobostranefrustracijeza vrijeme obroka. Averzivne reakcije djeteta iskazuju se od grimasiranja i sti­skanja usta do ispljuvavanja zalogaja ili povraćanja. Nakon inicijalne averzivne reakcije dijete obično odbija jesti tu vrstu hrane. Neka djeca generaliziraju odbi­janje s jedne vrste hrane na sve druge koje su izgledom ili mirisom slične (npr. odbija jesti sve zeleno). Ako se odbijanje proširi na cijelu skupinu namirnica (npr. meso, povrće ili voće) takva selekcija u prehrani može dovesti do nutricijskog deficita(proteina,vitamina,cinka,želje­za, itd.) (10, 11, 20, 26, 27). Ako dijete odbija hranu koju treba žvakati može zaostati u oralno-motor­nom razvoju (20, 28). Dijagnoza pore­mećaja hranjenja djeteta postavlja se ako je prisutan nutricijski deficiti/ilioralno-motorno zaostajanje, a kod starije djece ukoliko selektivnost prehrane dovodi do socijalne anksioznosti i djetetova izbje­gavanja socijalnih situacija u kojima se jede u društvu (20). Kod djece koja iska­zuju senzornu averziju prema hrani česta je hipersenzitivnost i u drugim senzori­čkim područjima. Često se saznaje da di­jete postaje uznemireno ako treba hodati po travi ili pijesku, ne voli obući čarape, smetaju ga neke vrste tkanine, ne podno­si etikete na odjeći. Mnoga djeca poja­čano su osjetljiva i na mirise i zvukove (20). Dijagnostički kriteriji za senzornu averziju prema hrani:
● odbijanje uzimanja hrane specifičnogokusa, teksture i/ili mirisa;
● pojava odbijanja hrane tijekom upo­znavanja nove vrste hrane;
● jede bez poteškoće hranu koju prefe­rira;
● ima specifičnenutricijskedeficitei/ilioralno-motoričko zaostajanje (20).
Genetska predispozicija kao i navike hranjenja u socijalnom okruženju mogu biti podležući čimbenici u javljanju i te­žini djetetova selektivnog odbijanja hra­ne (29, 30). 
Odbijanje hrane zasnovano na strahu - posttraumatski poremećaj hranjenja Odbijanje hrane temeljeno na strahu javlja se kod djece koja postaju uplaše­na tijekom hranjenja i koja dosljedno odbijaju hranu određene konzistencije (kruta, kašasta, tekuća) u svim obrocima a u najtežim slučajevima odbijaju jesti uopće. Ovaj tip poremećaja hranjenja se pojavljuje nakon epizode davljenja ili težeg zagrcavanja. Također može slije­diti nakon medicinskih intervencija kao npr. intubacija, uvođenje nazogastrične sonde, orofaringealna sukcija. Ovisno o načinu hranjenja koji je dijete asociralo s traumatskim događajem neka djeca odbiju krutu hranu ali nastavljaju piti ili obratno. Pribor za jelo (boca, tanjur i žlica) koji dijete podsjeća na traumat­ski događaj može kod njega uzrokovati jaku uznemirenost, manifestan strah. Opiru se hranjenju plačem, izvijanjem tijela, zatvaranjem usta. Ako im se zalo­gaj stavi u usta odbijaju žvakati i gutati. Pokušaju ispljunuti hranu, povraćaju ili spreme hranu u usta da bi je ispljunuli kasnije. Strah od uzimanje hrane izgleda potpuno zasjeni svjesnost osjećaja gladi i djeca koja odbijaju svu hranu, tekuću i krutu, zahtijevaju akutnu intervenciju da se prevenira dehidracija i izgladnjelost (20, 31). Dijagnostički kriteriji za post­traumatski poremećaj hranjenja:
● Odbijanje hrane slijedi nakon tra­umatskog događaja ili traumatskih intervencija u orofaringealnom po­dručju i gastrointestinalnom traktu (davljenje, teže povraćanje, uvođenje nazogastrične ili endotrahealne son­de, sukcija).
● Dosljedno odbijanje hranjenja mani­festira se na jedan od sljedećih nači­na:
▪ odbija piti iz boce, ali prihvaća je­sti na žlicu (iako odbija bocu dok je budno, može piti u snu;
▪ odbija krutu hranu, ali prihvaća hranjenje na bocu;
▪ odbija bilo kakvo hranjenje na usta.
● Situacije i predmeti koji dijete pod­sjećaju na traumatski događaj uzro­kuju očiglednu uznemirenost djeteta:
▪ izrazito se uznemiri kada ga se stavi u poziciju za hranjenje;
▪ pokazuje intenzivan otpor kada vidi bocu, pribor za jelo, hranu;
▪ izrazito se odupire gutanju hrane stavljene u usta.
● Odbijanje hrane ima akutne ili dugo­ročne posljedice na djetetovu ishra­njenost

< Poruku je uredio minavb -- 13.2.2012 12:21:37 >

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

Mina, izvini sto nisam odgovorila pre, ja vec 3 noci ne spavam, ne ispustam je iz ruku sva se tresem, juce smo hteli da je vodimo hitno u bolnicu, onda sam zvala jednu doktorku ( mog ginekologa) pa sam preko nje saznala da Tirsova samo dezura i da nema nikoga osim valjda endokrinologa i ne znam koga jos da bi je vodila na pregled, pa sam odustala, jer je tako vejao sneg da ne znam ni kako bi otisli u bolnicu. Danas sam zakazala pregled za sutra ujutru, jer ovo je sada vec jako ozbiljno. Da li su i zubi sad jos vise ovome doprineli, a verovatno jesu, dete mi nije svoje vec 4 dana. Juce i prekljuce nije htela ni u snu da pije mleko... Suzdrzavam se koliko god mogu da ostanem smirena, ja se sa ovim problemom, dugooo, borim sama, sve sam zivo isprobala, na kraju sam dosla i do vas ovde da vidim kako ste se i vi borile, ovo je definitivno neverovatno tesko, posebno za decu, a mi ludimo jer ne znamo kako da im olaksamo. Sinoc sam je izmerila za 10 dana nije dobila ni gram! Sad cu da iscitam ovo sto si postovala, valjda cu uspeti i sada je drzim u rukama, ne da mi da sednem.


Bunny, kako coca colu, pa ne znam da li je dobro to, njih i onako muci zeludac mozda samo gutljaj dva.. joj ne znam, stvarno nisam pametna,
kako tebi danas ona jede?

Šta se dešava, kako se stanje pogoršalo?

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

kod nas se stanje isto pogorsalo...nocas ni u snu nije htela hranu...
ja sam na ivici nervnog sloma isto
uzela sam danas neskvik da probam i to
ne znam
4 dana je isto uzas,nista od hrane nije htela,ali sam barem mleko u snu davala......ali nocas uzas
ja cu sutra uzeti hitan uput za tirsovu ali Radlovic gastroenterolog radi samo ponedeljkom,koliko sam cula 15,16 i 17.02 su neradni dani,tako da niko od profesora ni on ni perisic nisu tu...do ponedeljka,radi dr.Ristic,ali kod nje nikako

minavb,citala sam i ja taj clanak,to me i ubilo.....kako nisam ja kriva...pa jesam stvorila je averziju zbog nekog stresa...odnosno ja sam joj non stop gurala i ona sada nece

babyblue,meni je pedijata rekao da dete moze hitno ambulantnim kolima u tirsovu,samo ako dehidrira ili su vitalne funkcije oslabile....uzas

zato sto ona nikada nije trazila da jede,mleko nije htela,krenula sam na kasikicu i lepo je jela do januara,onda je pocela da odbija i da slabo napreduje pa sam ja davala da jede,ona vrtela glavom,ja ponovo i tako....onda je odjednom pre par dana pocela skroz da odbija.....
znam da sam pogresila,sto sam joj davala,ali ona onda ne bi ni jela...nikada nije plakala da je gladna....mogla je po 6,7 sati da ne jede nista

kako se resava ovo minavb?koliko traje?

Ona nije htela mleko i hranu i pre nego što si ti počela da je forsiraš. Uzrok nisi ti, nešto drugo je izazvalo odbijanje hrane, ti si ga možda samo zabiberila.
Kako se rešava? Postupno, polako, strpljivo i dugo.


_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.