Ne znam više gde sam pisala, pa ajd sad ovde.
Ja i dalje mozgam da li sam odabrala pravu školu. Dve su u opticaju, nijedna nam nije posebno blizu, da jeste, ne bih se razmišljala.
Pripadamo jednoj, i tu sam upisala S, a srce me vuče za drugu u koju sam ja išla, i kojoj sada ne pripadamo jer je ne Vračaru ( a mi smo na Zvezdari, tj. skoro na samoj granici Zvezdare i Vračara).
Elem, držim papir u ruci, i treba da naručim udžbenike, već kasnim sigurno, ali lomim se, šta ako ga odlučim i prebacim ga sada u moju školu, ne znam ni da li mogu, ali ludim više, i dalje mi se to mota po glavi.
Pre neki dan smo prošetali do te moje škole, koju S nikada nije video, jer je zavučena i mi u taj kraj nikada ne idemo, što je recimo stavka protiv. U dvorištu škole puuuuno dece, na brdašcetu iznad škole isto, graja, gungula. Škola deluje malo oronulo, nije puno strašno. Deluje nam svima da nam je bliža u odnosu na školu kojoj pripadamo. Ali prelaze se 2 velike raskrsnice.
Juče išli do škole kojoj pripadamo, malko dalja, ali sa naše strane Bulevara, nema raskrsnica, samo Bulevarom pravo, i posle dve uličice desno.
Škola renovirana, skroz sterilna, nema deteta u dvorištu, svuda znakovi da je zabranjeno trčanje nema dece u dvorištu, itd. Sušta suprotnost od škole koju malopre spomenuh.
Sava se smorio skroz, kada je video kako je opuštena ova škola gde sam ja išla, u odnosu na njegovu. A u tu "opuštenu" ide i njegov najbolji drugar iz vrtića, i to obojici teško pada, što nisu zajedno. Juče mi vaspitačica kaže, ma oni su nerazdvojni!
Pride, vraćamo se juče iz vrtića, i mm stane da priča sa nekom mamom na ulici, vodi grupu dece, vraća ih iz škole. Pita mm kjel idete iz Siniše, kaže ona da. Kakve je škola pita mm, ja sve čekam sad će nešto loše da kaže, kaže ta mama, savršena, savršena!
Znam da mislte da sam luda, i jesam priznajem.
I evo, i dalje oklevam da naručim udžbenike
_____________________________
310 poljubaca vrelih
prosuću po licu tvom
310 poljubaca nježnih
...
Bitku dobija onaj koji je čvrsto odlučio da je dobije.
Šekspir