Ja od juče ne mogu da dođem sebi...samo čitam šta one ženice, njene drugarice sa foruma pišu, njene postove i pitam se samo zašto, zašto, zašto...da li će neko stati pred ovaj narod i reći istinu šta se desilo, ko je i gde zakazao...gušim se u plaču celu noć, jedam mladi život da se ovako ugasi, kada je trebalo da bude najsrećnija na svetu sa svojom dečicom...Za njene najbliže nema sada nikakvih reči utehe, a dečica, neka ih BOG čuva, neka opravda to što je sebi uzeo tako milu, dobru, nežnu, iskrenu i odgovornu dušu i lišio njena dva anđela maminog zagrljaja, maženja, poljubaca, to što neće videti njihove prve osmehe, korake, ono prvo ma-ma...Ni ja ne mogu da se utešim, iako je ne poznajem uopšte, ali sam pogled na njenu sliku stiče se utisak koliko je to predobra duša bila...Sve mi koje smo majke, one koje će to da budu i one koje čekaju da tek saznaju da će biti, znaju koliko je ovo bolno, da mama živi bez deteta koje je nosila ispod srca ili da dete živi bez majke koja mu je 9 meseci bila sve...Ovo je tuga, tuga, tuga...