Ustajem prazan osecaj me kida,kuvam kafu gorku,a znam da nista nema gorce od ovgo osecaja praznine.Da mogu da vratim vrema sam 7 dana u nazad.Kada je sve bilo normalno,jaka sam govorim sebi.Necu da klonem duhom.Nisam jedina ima i gorih i tezih gubitaka.Stezem grudi,srce mi lupa nenormalnom brzinom imam osecaj da boli.Kazu srce ne moze da boli.E pa lazu,moje boli.Suze su vec ukopale brazde na mom licu,plasim se ogledala.Sneg napolju je prekrio sve,i sve je belo,prazno.Hocu zivot svo ja di mi se vrati.Pala sam na dno,razbila sam se,brisem krv sa rane na dusi,ali je i dalje tu.I znam sa vremenom prestace da krvari,ali oziljak ostace.Trudim se da ostanem normalna,svom detetu ali je tesko.Osecam da me niko ne razume.Slusam price,mlada si imaces dece.To se desava,to je sudbina,bla,bla,bla.Dodje mi da vrisnem zna li neko kako je meni? I dalje cekam da mrdne,da me zagolica u stomaku.I dalje se plasim da legnem na stomak,da me neko ne zakaci.I dalje cekam jutarnje mucnine.A nema nista,nema bebe,nema mene.Ako me umor prevari i zaspim,onda sanjam,sanjam kosmar koji sam prezivela.Zaista se saosecam sa svim zenama koje su prezivele moj kosmar.Znam kako im je,kako su ne shvatljive u svojoj okolini.Osecaju se same i dobacene.I neka tuguju i tuga je za ljude.Neka padnu i puze po dnu,bez srama.Ne moramo uvek biti jake.Ustacemo sa tog dna,dicice se prasina tuge i bola .Krenucemo dalje,ali nikada necemo zaboraviti taj bol.Za sve zene koje su iz izgubile svoje bebe,tugujte koliko je god potrebno,ono sto nas ne ubije mozda nas ojaca.A kada se podignemo i bol postane manji.Tada ce svi reci znam to:“Eto rekli smo da ce proci.“ Odjednom ce svi biti u pravu a,samo mi cemo znati koliko je zaista bolelo i da li je proslo.Ali opet cu se zahvaliti svima koji su bili uz mene ovde,koji su me razumeli a totalni neznaci.Zahvalicu se sajtu sto postoji,sto mogu da kazem sta osecam bez srama i stida.HVALA VAM DRAGE MOJE, STO STE UZ MENE SADA.