U ovoj temi bi mogla da pisem u nedogled.Ja sam imala dva spontana, jedan 1.marta prosle godine kada i nisam bila bas sigurna da je bila trudnoca u pitanju (mada je hormon beta-HCG koji pokazuje na trudnocu bio povisen) i drugi put 31.maja takodje prosle godine kada sam bila u 2 mesecu naravno zeljene trudnoce.Tada sam prokrvarila na dan sestrine mature 27.maja, a abortus su mi odradili 4 dana kasnije.Tada mi je receno da se ne zna razlog pobacaja, ali da moram da sacekam najmanje 3 meseca do ponovnog zaceca.Nismo izdrzali i ostala sam trudna ponovo krajem avgusta.Verujte mi da nisam smela da odem ni kod ginekologa jer sam se plasila da opet nesto nece biti u redu, stalno sam bila u strahu.Bilo mi je muka skoro svaki dan, a onih dana kad mi nije bilo muka hvatala me je panika da je nesto krenulo ne daj Boze po zlu.Prvi put sam na pregled otisla u novembru kada sam bila propisno izgrdjena od strane ginekologa jer sam vec bila 10 nedelja i uskoro sam trebala da uradim dubl test.Njega sam odradila na svoj rodjendan i Bogu hvala doktor mi je na ultrazvuku potvrdio da je sa bebom sve u redu i tada sam prvi put cula otkucaje srca svoje bebe.Termin za porodjaj mi je bio bas 31. maj ( tacno godinu dana od drugog spontanog), ali je moja najveca sreca, moj sin pozurio 5 dana i rodio se 26. maja.

Nadam se da nisam opteretila nekoga svojom pricom, ali zelela sam da vam kazem drage dame da se nikada ne predajete i da ce te sigurno uspeti, a ja vam zelim svu srecu ovoga sveta i da budete srecne kao sto sam ja sada.

P.S. Moj sin danas puni 5 meseci pa me je i to navelo da ispricam ovu pricu.

< Poruku je uredio cmokilli -- 26.10.2011 3:06:16 >

jao bas tuzno sretna prica ..ne znam sta da se kaze..zao mi je sto si kroz sve to prosla ali ipak mi je drago da si na kraju pobedila  zelim ti od  jok koju takvu uspesnu trdnocu

Moram da vam prenesem rečenicu koju je meni moja dr izgovorila kada sam skoro godinu dana posle spontanog konačno ostala trudna i otišla, potpuno izbezumljena od straha, da prvi put čujem otkucaje srca - Ti si svoje odradila, ispunila si, nažalost, crnu statistiku prošli put i zato sad lezi mirno i skini taj izraz sa lica da ti pokažem kako kuca srce tvoje bebe Možda nekome zvuči grubo ali mene je otreznilo u momentu i strah je nestao
Želim vam da što pre čujete taj divni zvuk

pozdrav svima! prijavila sam se na ovaj sajt pocetkom ove godine kad sam ostala trudna, ali nisam pisala na forumu. sad udjem na svoj stari mail a u inboksu poruka od ringeraje ''vase dijete sad ima mjesec dana''... moje dijete... trebalo je da se rodi prije mjesec dana, a rodilo se u maju u 5. mjesecu trudnoce..djevojcica... imala je deformaciju trbusnog zida :(
slucajno sam ostala trudna i nije mi padalo na pamet da abortiram, morala sam da lezim i pijem dabroston zbog manjih krvarenja i svega sam se pridrzavala, prestala da pusim, da pijem kafu, da se farbam, da perem sudje, sve.. cak se nisam ni udala jer je trebalo da mirujem pa mi je to ostalo totalno nebitno..preselila sam se s momkom da zivim..
bas sam se radovala tom UZ jer smo trebali saznati kojeg je pola nasa bebica:) jedva sam docekala taj dan, a bolje da nisam... doktor me hitno poslao na paprikovac ne rekavsi mi zasto... i, da ne pricam sve te ruzne detalje morala sam da se porodim u 21. nedelji (tad sam i saznala da je bila djevojcica)... jos uvijek je jako tesko. tek sad sam pocela raditi neke nalaze jer me sam odlazak doktoru podsjecao na sve to... a da ne pricam o komentarima ''pa uopste ti se ne vidi stomak'' ili ''jeste li saznali, je li djecak ili djevojcica'' :(   nedavno mi je jetrva ostala trudna, znam da je ruzno ali i ne ide mi se kod njih ovih dana jer se samo o tome prica... drago mi je zbog nje, ali to je jace od mene.
nadam se da me bar neko od vas razumije.... malo sam oduzila :)
nadam se da cemo se cuti sa ljepsim pricama :)


_____________________________

Prolaze godine i zivot, jos za tebe palim svijece,
svakog dana boga molim da te vrati, ali nece...

i ako neko moze da mi kaze kako da odjavim stizanje mejlova???
hvala puno

zao mi je kada cujem takve price, da li si na kraju saznala razlog porodjaja u 21oj nedelji?
udjes dole u kalendar trudnoce,tu imas opciju odjavi se..kako si se prijavila,tako se odjavis! KLIKNI

hvala, mislim da sam uspjela:)
beba je imala tesku deformaciju, omfalokela... nije joj se zatvorio stomak sto je trebalo da se desi u 13.nedelji valjda (negdje sam to procitala), svi organi u stomaku (zeludac, crijeva, jetra...) su bili napolju :( inicirali su mi porodjaj jer je tako bilo najbolje, vjerovatno ne bi prezivjela da se rodila kad je trebala, ili bi odmah morala na operacije i opet je pitanje kakav bi zivot imala... zato je bilo najbolje da se prekine trudnoca, nazalost. bila je to velika odluka i sigurno cu cijeli zivot misliti da li je moglo drugacije. imala je 320 g a otvor na stomaku je bio precnika 5-6 cm sto je puno za tako malu bebicu :(
amniocenteza je bila u redu, nije bilo genetskih poremecaja pa eto to je bar olaksavajuca okolnost za sljedecu trudnocu


_____________________________

Prolaze godine i zivot, jos za tebe palim svijece,
svakog dana boga molim da te vrati, ali nece...

delioka jako tužna priča, ali nadam se da ćeš se uskoro oporaviti, i spremno dočekati svoju bebicu. Daj sebi vremena. Meni je trebalo nekoliko meseci, neke stvari se nikad ne zaborave, ali dolaze druge, lepše, pozitivnije, vedrije i onda shvatiš koliko si jaka i koliko imaš snage da guraš napred kroz njih.Naredni put će sve biti u redu, mora da bude.

uh,stvarno teska prica,ali ides dalje,i znas da nema genetiskih prepreka! samo napred,bice to sve dobro 

hvala vam puno...:)
nisam jos spremna psihicki, proslo je 6 mjeseci...
bea, jesi ti imala spontani ili..? kad si pomislila da si spremna da pokusas ponovo?
ja se ne bojim nego jos mislim na ovu bebu...


_____________________________

Prolaze godine i zivot, jos za tebe palim svijece,
svakog dana boga molim da te vrati, ali nece...

Da, ja sam imala spontani odnosno missed abortion, bebi je srce prestalo da kuca zbog deformiteta i morala sam na kiretažu...
Iskreno, mislim da dugooo nisam bila spremna, iako smo posle tri meseca počeli da radimo na bebi, ja u glavi nisam bila spremna, odnosno stalno sam razmišljala o tome što je bilo,kako je bilo, i da li će se to dogoditi ponovo, a isto tako sam razmišljala i o tome da li ću uopšte moći da ostanem ponovo trudna...Sve u svemu jedno opšte rasulo u glavi...iz tog razloga mislim da sam ostala ponovo trudna baš u pravo vreme, posle skoro 10 meseci od prve trudnoće....nekako je tek tad sve leglo na svoje mesto...Ali ni sad nisam prestala da razmišljam o prvoj bebi,kog pola bi bila, kako bi izgledala, i bilo mi je jako teško na dan kad mi je bio termin za porodjaj, kao i kada sam videla poznanicu, koja je bila u isto vreme kad i ja trudna termini su nam se razlikovali par dana, sa svojom devojčicom...Neke tuge se nikad ne prebole, ali dolaze nove stvari i treba naučiti da uživamo u njima i da im se radujemo...Zato ti i kažem daj sebi vremena, jedino tako ćeš naučiti da se raduješ novoj bebi i uživati u svojoj trudnoći...

Delioka, ja sam imala spontani u 6om mesecu, i ja sam se da kazes porodila, nikada necu izbaciti sliku iz glave kada su "to" sto je izaslo iz mene bacili u crnu kesu pred mojim ocima kao bilo koje drugo djubre da ne detaljisem... To mi je i dan danas u glavi... Teske su to stvari...Mislim da sam bila najsrecnija kada su me uspavali,ali i iz toga sam morala da se probudim. To je nesto sto u mojoj slavi ostaje za ceo zivot. Bila sam mlada sto je bila olaksavajuca okolnost jer u to vreme nisam bila "opterecena decom"... Nikada mi nisu rekli razlog zbog kojeg se to desilo, niti bilo koje objasnjenje, cak su me i maltretirali u narodnog fronta, misleci da sam to namerno izazvala, i svasta nesto, milion losih iskustava za nepunih par dana, da ti zagorcaju citav zivot Tada sam se zarekla da u narodni front vise nikad necu uci, ali eto... Posle nekoliko godina, i dosta pokusaja da ostanem trudna sa sve losim mislima i mislima da ne mogu ja da ostanem trudna, caroban trenutak se desio. Bila sam najsrecnija tada, u tome sam uzivala citavih 9 nedelja kada se desio missed, opet bez objasnjenja... I opet narodni front.... Verujem da se jako lose osecas, potrebno je vreme za neke stvari, ali neke ni 500godina ne moze da promeni. Ako zelis dete mislim da bi trebalo da ulozis svu energiju i sve pozitivne misli u to. NIkada da ne zaboravis to sto se desilo, ali da ga maximalno zamaskiras, moras da gledas napred, ne cekaj puno vremena da prodje. Posle onoga sto se meni desilo, htela sam "namerno" sto pre da ostanem trudna, naravno zelela sam to :) Ali proslo je godinu dana, godinu ipo... ,malo vise, i kada sam vec prestala da razmisljam o tome i da kujem malo drugacije planove za buducnost, desilo se ono sto mi se i danas desava, trudna sam, moja beba lepo napreduje, ali sam prestrasena, ne mogu docekati da se porodim, ne mogu da uzivam u trudnoci, imam kosmare nocu ali sam beskrajno srecna i pored svih tih muka. Najbitnije je sta ti zelis, koliko si jaka i na sta si sve spremna... O tome ne mogu da ti pisem ni ja ni bilo koja druga devojka ovde, to je ono sto je u tvom srcu i tvom mozgu, ja mogu samo da te utesim, da podelim moje iskustvo sa tobom, da te ohrabrim, i tako nesto....

....Pocela sam nepovezano da pisem...

Poenta price je da te razumem, da te zamolim da to lose iskustvo potisnes,nikako da zaboravis, sreca znas sta se desilo, zbog cega, eto ja i dan danas posle toliko godina cesto mislim na tu moju prvu bebu,zdrava si zena...Napravices ti drugu devojcicu koja ce biti predivna

Nazalost i ja upisujem svoje iskustvo u ovu temu.
Tri godine sam pokusavala ostati i to se konacno desilo. Sve poslo lijepo. Potvrdjeno na UZ i tacno na dan ulaska u 6. nedelju ja pocnem da krvarim. Ne previse obilno, kao 4-5 dan menstruacije. Ponekad smeđe, ponekad tamno crveno.
Odmah su me poslali u bolnicu u kojoj i sada lezim. 6 dana sam primala injekcije i tablete za odrzavanje trudnoce i zaustavljanje krvarenja. Nazalost nista nije pomoglo i ja sam imala spontani tacno na 3-cu godisnjicu braka (preksinoc).
Juce su mi uradili kiretazu u totalnoj anesteziji, ali sam jos tu da bi provjerili da je sve proslo ok. Kada sam se probudila iz anestezije boljelo me je ali su odmah dali injekciju za bolove i bilo je lakse.
Pokusavam da ostanem pozitivna koliko je to moguce, ali naravno nije lako.
Ipak se nadam da cemo sve mi docekati da rodimo lijepe i zdrave bebice.... Puno njih....

bea, isto se i meni desilo, zena muzevog druga rodila 4 dana nakon mog termina... i isli smo kod njega kad je javio da nazdravimo a sve vrijeme mi je knedla bila u grla...

peco... i moju su bebu umotali u nesto, izvagali i negdje bacili sto kazes kao i ostalo djubre...ista stvar, i isto mi je bilo kkad su me uspavali a ne znam koliko puta gore kad su me probudili i cusnuli u neki cosak da citacica ocisti, a da ne spominjem komentarisanje utakmice tih doktora koji su dosli tu da vide nesto sto se ne viidja svaki dan... imamo jako slicne price, i ja sam mlada i da nije bilo sucajno ne bih jos mislila o djeci. puuuno srece sa bebacom ti zelim



_____________________________

Prolaze godine i zivot, jos za tebe palim svijece,
svakog dana boga molim da te vrati, ali nece...

Inace u Frontu je izgleda praksa da bebu bace u crnu kesu kao djubre, tamo sam bila prvi put, prestalo je da kuca srce u 22oj nedelji, sta vise neka glupaca je insistirala da vidim plod tj da je mrtav ali me dr spasio. Tamo vise ne idem!!!! Sada sam bila u Visegradskoj u 29oj nedelji, abrupcija posteljice nisam stigla na vreme i bebino srce je stalo, apsolutno drugaciji tretman, nakon porodjaja bebu su spustili u neku kadicu i pokrili pelenom a potpisala sam da ne zelim da je vidim. Uzela sam juce histopatoloski nalaz osim sto je posteljica pokazala veliko krvarenje drugi uzrok nije nadjen (beba je bila ok). Moram gomilu nalaza da uradim, a za sada sumnjaju na antifosfolipidni sindrom ili nesto vezano za trombofiliju.
Naravoucenije> U Front ni mrtva a za Visegradsku sve pohvale

Halo i ja sam nova ali danas sam nazalost u 8 nedelji trudnoce imala spontani i izgubila svoju voljenu i zeljenu bebicu.Kako sam?Neznam jako lose neznam dal cu ikad izaci iz ovog soka i ove traume.

I meni je zao mnogo,neznam sta cu dalje i kako sutra cu znati moram li na keretazu???

Drage moje, saznala sam da sam trudna 26 oktobra ove godine....mojoj sreci nije bilo kraja,otisla sam kod lekara utvrdjeno je da sam u 4 nedelji i rekla mi je da se za 10 dana javim i opet dodjem da bi videla otkucaje srca.... Ja sam se osecala super nisam imala nikakvih problema,pila sam folnu kiselinu koju mi je dala i sve je bilo u najboljem redu...
7 novembra otisla sam na pregled da bi se videli otkucaji,usla sam zajedno sa mojim deckom onako presrecna medjutim....
Doktorka je pocela sa ultrazvukom,onda  me je pitala da li sam koristila neke antibiotike,moj odgovor je bio ne...ona mi je rekla da ocekujem da u roku od 5 do 7 dana dobijem slabu menstruaciju... Ja sam pitala sta to znaci,ona je rekla da trudnoca ne valja,da se plod nije vezao kako treba .... bila sam van sebe... rekla je da ukoliko ne prokrvarim da se javim da mi urade kiretazu....
Moj decko je odma rekao da treba da idemo kod drugog lekara,da joj ne veruje...medjutim lekar nam je rekao isto- da trudnoca ne valja...
sutra imam zakazanu kiretazu i imam osecaj da je moj zivot stao....
izvinjavam se sto sam se raspisala ali ovako mi je lakse....
pozdrav svima ....

Franceska, baš mi je žao. Mogu samo da pretpostavim kako se osećaš
Nadam se da ćeš brzo opet zatrudneti i da će sa trudnoćom biti sve u redu!

< Poruku je uredio Snelle -- 9.11.2011 13:45:34 >

_____________________________

"Nemoj da plačeš, tu je tvoja seka"
"Bato, puno te volim"

vi ne biste verovale sta se meni desilo....
Juce u 12 i 10 imala sam zakazanu kiretazu,dosla sam u 12... i cekam doktorku...ona izlazi i kaze meni ajde udji samo jos jednom da uradimo ultrazvuk...
i ja usla onako nervozna,u glavi mi svasta...i pregleda ona mene i kaze mi - ajde malo primiri se... ja se smirim i ona meni
kaze evo ga...Ja reko sta???? Ona kaze pojavilo se srce.... Ja u soku.emocije pomesane.... spremala se za jedno i sad odjednom opet sok.... Nista mi nije bilo jasno.... Ona kaze necu da radim kirertazu....dodjite za 5 dana da opet proverimo stanje...
Meni nista nije jasno... U ponedeljak mi kazu mrtav plod,u utorak odem kod drugog lekara koji mi isto kaze mrtav plod plus mi napise izvestaj , u sredu zakazem kiretazu, i u certvrak dodjem i 10 minita pre inertvencije ono ozivi....
Dozivela sam 100 sokova za 4 dana....
za 5 dana cu tacno znati sta i kako .... samo da me opet ne sokiraju.
Ja ovo nisam cula da se ikada ikom desilo........

Ja danas rekoh da je ovo caroban datum i nadam se da ce i za 5 dana to malo da kuca. Bebe su borci najveci!!!