bebolino draga osecam tvoju tugu i bol u svakoj reci...i srce me boli za tebe...tesko ce biti i mora proci dosta vremena...budi jaka i gledaj da okupiras sebe i svoje vreme cime god stignes, ne dozvoli da sedis i previse mislis, mozak je opasna masina...to sam radila kad sam bila bolesna i muku mucila i verovala da ni ne decu necu imati, pala sam u tesku depresiju, tesku, tesku. ne daj sebi da stignes duboko, podigni se iz blata, uhvati se za zadnju slamku. ljubav za njega nikad neces izgubiti, niti ce ti to iko oduzeti, iako sada o tome ni ne mozes razsmiljati, bices opet trudna, i ovaj put ce biti sve u redu! Uteha je slaba u recima drugih... uvek kad si sama, dodji i pricaj sa nama. Bice ti lakse, ima zena koje te razumeju, a znam da je tesko naci cesto, nekoga uz sebe ko zna-nije na nece da razumeju, nego ne umeju....Kako je tvoj muz? Da li razgovarate o svemu? Nekada je i to lakse...LJubim te i grlim, i da znas, da se kroz moje dane, cesto setim tebe, i potyi i veroline, i mnogih o kojima znam, i tesko mi bude....setim se mame bojane za bebca....zivot nije fer, tezak je, i ne znam da li si religiozna ili ne ali negde davno sam procitala da "Bog nije obecao da ce zivot biti lak, ali je obecao da ce biti uz nas svaki korak". I na boga sam bila ljuta, odricala ga se, pitala zasto ja zasluzujem da mi se ruzne stvari dese? Kao da sve dobre ljude stavi na test, da vidi dal cemo i korz najgore biti uz njega, pa ako ga prodjemo da imamo osigurano mesto uz njega kao andjeli.....drzi se draga moja....