Potyi, sa ovim divnim ženicama ovde na RR nisi sama

_____________________________

Bolje biti nečija baba nego samo baba! - moja mama u filozofskom raspoloženju

"Čovek je rođen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne čini, mora propasti." Nikola Tesla

Strašno! Jako mi je žao. Držite se obje!   

_____________________________

Stigao nam je nas Jakov! :)

potyi zao mi je...zao mi je sto nisi zadrzala tu bebu iako si bila spremna da se boris sama za nju i da je sama odgajas.  Jaka si zena.  Dace ti bog dete kao nagradu, mora biti tako....zivot je bas ne fer

Potyi,bebolino,

Nema reci utehe,ali svi smo ovde uz vas!

Bebolino ne mogu ni da zamislim kako ti je,mi smo tu,mala utjeha,ali ipak nesto
Potiy znam da si pisala o dabl,tripl testu,amniocentezi,izvini sto te pitam pisi ako imas snage sta je bilo na kraju,sta je uzrok gubitka bebe?
Drzi se,bice bolje!

Hvala svima na toplim recima...

Ah, Pepino, nazalost se desilo ono, sto ni u snu nisam ocekivala... DS    nisam htela da napisem na forumu o double testu, zbog drugih trudnica
I hvala sto si se setila i mislila o mojoj bebi i meni

Koga god znam da je imao lose rezultate na double, na triple, na cemu god, cak mnogo losije od mojih su na svu srecu rodile zdrave bebe...
moj sincic i ja nismo imali tu srecu
nikad necu prihvatiti i razumeti
i znam da nema odgovora na ZASTO, ali zasto, zasto, zasto???

Nemojte me pogresno razumeti, ali nekako sam stalno osecala da nesto nije ok, da se moja nece roditi   Da li se to i nekom drugom dogadalo?

potyi draga, mislim da manje vise sve trudnice imaju taj strah, ali da se nadaju najboljem ishodu.  i ja sam imala strah, ali ne mogu ti reci da sam osecala da tacn onesto nije u redu.  ALi uvek kazem zenama da slusaju svoje instinkte, da ih nisam slusala, rodila bih bebu u 26 nedelji koja ili ne bi prezivela ili bi bila jako bolesna  imala sam srece...

tesko mi je zbog tebe, jer odlucis se da rodis bebu koju si mogla da abortiras jer si sama morala da ga odgajas, i opet....bas mi je tesko za tebe

Potyi, jako mi je zao ... Mogu samo da zamislim kako se osjecas... Ali sve smo mi uz tebe, nadam se da ces biti jaka, i vjerujem da ces uskoro imati svoju

Ne osecam se. Nikad me u zivotu nista nije ovoliko bolelo. Ne mogu da disem... stalno mislim na njega i jako jako ga volim. I nedostaje mi. Imam jedan ruzan, beskonacan osecaj praznine u stomaku. I stalno mislim na njegove prstice na nozi sa UZ snimka... jer mi je od njega ostao samo jedan UZ snimak... a tako sam cekal dan kada cu ga zagrliti
Ali cak iako nikad vise ne budem imala dece, ja vec imam njega, svog sincica

Bebolino, ni ja ne znam sta da radim od svog zivota, ne znam kako dalje i sta dalje... to je akutna reakija na stres. I znam da to sad izgleda nemoguce, ali proci ce, mi prosto treba da idemo dalje nakon nekog vremena

potyi , imala sam spontani u petom mesecu iz nista , samo tako beba je otisla i samo mogu da ti kazem ,koliko god da boli , proci ce vreme , doci ce neki super frajer i rodices jednu prekrasnu , predivnu zdravu bebu ili mozda dve - tri 

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Potyi, draga, i ja sam imala osećaj zadnjih dana da sa mojom bebicom nešto nije u redu, onog dana kad sam prestala da osećam pokrete a to je bilo samo 3 dana nakon UZ koji je bio u redu i moja beba je bila u stomaku još 10 dana a nije bila živa, krivim sebe što nisam odmah otišla a dr mi kaže da to kad se dogodilo sve je bilo gotovo i bilo je tako  i taj dan kad sam krenula na kontrolu išla sam sa strepnjom a opet se nadala da grešim, moramo ići dalje, to znam, ja razmišljam da ubrzo opet budem trudna jer mi samo to može makar malo ublažiti bol koji osećam
Potyi

bebolino , na zalost to se desava i iz nekog razloga moralo se desiti i tebi  , nemoj da te grize savest sto nisi otisla odmah jer ... sta bi mogli uraditi  , tuguj to je normalno ali bice jos bebica  samo hrabro  , Ja jos uvek racunam koliko bi moje prvo dete imalo godina i zamisljam kako bi izgledalo  i Bog ili visa sila ili vec sta mi je dalo moju Mariju da joj se radujem . Samo hrabro 

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

i ja svaki dan pomislim da bi moj sin imao sad toliko dana i tako ću do kraja života da brojim, ne mogu da dodjem sebi šta se dogodilo, što je najgore prekosutra će da bude godina dana kako sam izgubila malu tačkicu u 5 nedelji i bilo mi je i tada teško ali je sreća kraće trajala pa sam se brže oporavila, uradila tada sve nalaze i sve bilo u redu, kažu dešava se i ostala odmah trudna nakon 3 meseca i presrećna bila, nisam mogla da pomosim da će da mi se nesreća dogoditi i drugi put i to na kraju, svi ti meseci bili su vezani za moju bebicu, planiranje,maštanje sve... sad sam opet na početku, sad opet kontrole, nalazi,doktori i strepnja zbog svega što se desilo ali kažem sebi sve ću uraditi samo da rodim živu i zdravu bebu

znam da ne mogu da te utesim  sacekaj patohistoloski izvestaj , odmori se ostavi sebi vremena za tugovanje. Nakon spontanog proslo je skoro sest godina dok sam ponovo zatrudnela . svaki dan sam se panicno bojala kako ce da prodje  , razumem te  i predpostavljam kroz sta prolazis , ne mogu da ti kazem prespavaj bice bolje jer nece . Mora da prodje neko vreme dok taj bol ne otupi  . Zelela sam da je beba bila ziva samo da je zagrlim , mislila sam da mi nista vise ne bi trebalo  ali. Proci ce vreme i bice bebica , samo sebi daj vremena a sad i vristi ako mislis da treba . Saljem ti pozitivnu energiju jer nista vise ne mogu 

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

hvala ti draga, svaka podrška mi puno znači

bebolino, potyi...placem srce me boli, jer ZNAM kako je zeleti, cekati..bebolino, secam se tvog prvog gubitka i bila sam iskreno, u soku kad sam sve ovo citala...ostaces opet trudna i niko nece njega zameniti ali ces svu svoju ljubav dati bebici koja ce doci..

NEMOJTE niakda sebe kriviti nista vi tu niste mogle da promenite....

Hvala draga Olga, tvoja poruka mi je cak izmamila osmeh, po prvi put nakon ko zna koliko, hvala ti

Bebolino, uglavnom sve mi imamo grizu savesti, i ja je imam, i sad... ALI VERUJ, kao sto je Olga rekla, ovo nije zbog tebe i tvojih postupaka, zbog toga sto si nesto uradila ili nisi uradila. Na to NISI mogla da utices. Mi nemamo moc i sposobnost uticanja na mnoge stvari i to prosto treba prihvatiti.
Verujem da trazis odgovor - zasto, i ja ga trazim, ali prosto na to pitanje niko nema odgovor. To preispitivanje zasto je normalna faza procesa tugovanja. I bes, na sebe, na bliznje, na lekare, na sudbinu, na Boga, na.... sve nam to pomaze da kroz smenjivanje depresije, tuge, samounistavajucih misli  (ja sam se potajno nadala da ce nesto krenuti naopako i da cu ici zajedno sa mojom bebom), agresije, razocaranosti jedan dan prihvatimo. To ne znaci da i dalje ne boli   ali daj sebi vremena da odtugujes, koliko god ti trebalo vremena.
Ne volim price tipa gurni u bunar, ispod tepiha ili sta god i nadam se da nemas takve "savetodavce" oko sebe. Ne treba bezati od svoje tuge. Lud je ko ocekuje od majke da se smeska i pravi da nista nije bilo, to je nekorektan zahtev prema njoj.
Bebolino od mene

Potyi,Bebolino.... dugo sam razmišljala šta da vam kažem,napišem....Bože,šta mi žene sve preživimo i proživimo.Ja sam imala jedan spontani,koji je morao da se završi kiretažom.Na taj bol nisam bila spremna,bio mi je to najteži bol,mislim više psihički,jer sam ja očekivala onaj porođajni..Kod mene je to ipak bilo u ranijim nedeljama,ali opet sam se užasno prazno osećala,jedva sam se oslobodila osećaja da ne upoređujem, uzrast moje rođake koja je u istom vremenu bila trudna i porodila se,pa da bi bili sad već vršnjaci od dve godine...Ipak,sačekah pola godine,posle se nekako opustih,sve sa dozom zebnje i zatrudneh,hvala Bogu,sad je uz mene mali anđeo od pola godine.Samo vam želim puno snage,da iz peta izvučete svu pozitivnu energiju,a i ja vam je šaljem i drago mi je što ste tu sa nama!
Meni je potpis do skoro bio-nada zadnja umire!Tako i jeste,ona ne treba da nas napušta,jer tako i opstajemo i dođemo do najlepšeg cilja i onoga što smo želeli! Mora tome da se da vremena,kao što i Olga kaže,da to pokušamo''svariti''same sa sobom,ali verujte,biće boljeMORA BITI BOLJE! JA VAM TO ŽELIM ISKRENO I OD SVEG SRCA Ja sam svu snagu uložila u to da posle budem opuštena,jer znam da je tada i ishod bolji,ali naravno mora proći malo...
Ljubim vas!

_____________________________

U trenutku,ceo svet je stao,kada me je gledalo lice malo ..I moj ceo svet u jednom trenu što sam baš ja majka njemu!

situacija oko mene mi čini da se još gore osećam, pored mene živi bebica od tri meseca koju svako jutro čujem da plače a meni se srce cepa, sad je trebao i moj bebolino da je pored mene da i on plače, moje dve drugarice se porodile pre par dana a razmenjivale smo iskustva u trudnoći, moj kuma trudna, moja snajka trudna a ja sa velikom prazninom u sebi, ja sam srećna zbog svih njih naravno ali Bog je tako udesio da mi bude još gore, oko mene sve bebice i trudnice a mene duša boli za svojim sinom

Znam draga,ma svako dete koje na ulici vidim i razneži me i rastuži,a pogotovo svi tako blizu..Ali izdrži,moraš..

_____________________________

U trenutku,ceo svet je stao,kada me je gledalo lice malo ..I moj ceo svet u jednom trenu što sam baš ja majka njemu!

bebolino , samo ti tuguj  , na zalost mora da prodje neko vreme da bi to prestalo da ti ,hmm, recicu smeta , ali znam da to nije pravi izraz


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Razmisljala sam da li da dodjem na ovu temu...Svakome ko je imao spontani pobacaj zivot se u tom trenutku promeni. Ja sam imala dva-prvi u junu ove godine u petoj nedelji, drugi u septembru u osmoj nedelji (tada sam na toalet papiru videla svoje dete, velicine veceg klikera, sa sve glavicom... tad sam pozelela da umrem). Sve zbog progesterona..ali to je vec za drugu temu..Posle ovog drugog sam upala u tesku depresiju koje je pratilo stanje anksioznosti, strah od buducnosti, ljudi..Ma strah od svega sto je zivotno i normalno...Jedva sam se iscupala iz osecanja krivice, misli da me Bog zbog necega kaznjava..Jer istina je da NE KAZNJAVA..Nema zasto da kazni..I nikada, ali nikada ne razmisljajte na takav nacin..A istina jeste, da te ojaca ono sto te ne ubije. Tako da planiram da budem sila od mame. Ultra-mega-giga materesina  I vi zajedno sa mnom...Videcete

verolino, BRAVO na razmisljanju.  Zivot jeste jako jako tezak. I sama sam pre dve godine upala u strasnu depresiju-zbog bolesti, i onda razmisljanja o tome kako jos uvek nemam dete i nikako da zatrudnim, i bas sam se tesko iscupala. Ali mogu vam reci da mi je to promenilo razmisljanja o zivotu.  O tome zasto smo ovde, o svim malim blagostanjima koje imamo, a koje ne primecujemo, jer smo previse zauzeti razmisljajuci o tome sta bi trebali sve da imamo da bi bili srecni-umesto, da nadjemo srecu u stvarima koje VEC IMAMO. 

I da znas da ces biti mama, i to super jaka mama koja ce uvek biti tu, podrska i oslonac svom detetu.  I ono ce ti biti zahvalno zbog toga!

Budite jake kroz svu ovu crninu kroz koju prolazite.  Ja ZNAM da je jako tesko ne kriviti sebe, ali to nikuda ne vodi.  I to kazem jer sam i ja sama krivila sebe za neke stvari ne shvatajuci da se one dese jer je to neka vise sila uredila, nesto o cemu ja ne odlucujem...

I mogu vam reci, da kad konacno ta bebe da dodje, kad je zagrlite, NIKAD vam nista nece biti tesko.  Svaki plac, i nocno ustajanje cete propratiti osmehom, ma koliko je tesko.  Evo, nakon 9 meseci jos uvek mi se oci napune suzama kada pogledam moju bebu, i kad znam koliko sam je zelela i cekala. I nista nisam manje zahvalna sto je tu sa mnom cak ni posle svog ovog vremena, budjenja, ne spavanja...

Budite jake...