iiiiii?

I ništa se nije desilo

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Nemam dete tog uzrasta, pa nisam kompetentna da pričam, ali meni je bilo normalno da po povratku iz škole od prvog dana budem malo sama,dok ne dođu roditelji, a danas, koliko vidim, deca u nižim razredima ni slučajno se ne ostavljaju sama.

Od septembra pada opasno testiranje pa cemo videti.

Mi ostajemo sami kod kuce jos pred kraj skolske godine. Mada, desavalo se i u toku godine da obe ostanu kod kuce. Od kako je na raspustu cuva i Sofijy.

_____________________________

"Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi"


Jer smo tako u mogucnosti!

Po kolikoo sati ih ostavljas?

Ja moje ne smem da ostavim same, najstariji ce mozda biti kod mog brata sam na kratko jer mu je njegov stan najblizi skoli, ali videcemo jos. Sa mladjim ne smem da ga ostavim ni 15 minuta, odmah se posvadjaju, potuku, skacu na krevetu na sprat tako da zajedno ih sigirno necu ostavljati jos 3,4 godine.

_____________________________

Moja baka srce ima,
ovoliko, ovoliko,
znam da baka mene voli,
kao niko, kao niko...

Sin je ostajao na raspustu izmedju prvog i drugog razreda sam kuci.

_____________________________

Jer smo tako u mogućnosti!

O kolikom periodu govorite?
Ostaju i moji po dva sata bez problema pitam za duzi period?

Mislim na period od četiri, pet, sest sati... Naravno, ti znas najbolje svoju decu pa mozes oceniti koliko mogu.

_____________________________

Jer smo tako u mogućnosti!

Anck, najvise tri sata. Kad odem a one spavaju ceka ih pisamce na stolu, dorucak i mobilni. Kljuc obavezno. Naravno uvece je dogovor da necu da ih budim kad krenem. Nista ne kuvam ujutru iz prostog razloga sto su same.

_____________________________

"Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi"


Jer smo tako u mogucnosti!

Anck ostavljas i sina sa njih dve?
Ja bih mogla sina samog na sat, dva, ali sa mladjim bas se i ne bih usudila. Mene je strah sta ako se neceg jako uplasi pa od straha recimo ne budd znao da pozove na telefon, da se uspanici, sta ako neko bude kucao i zvonio a on sam (nece naravno otvarati nikom ali mogu ga uplasiti), sta ako se povredi, gomilu pitanja- šta ako

_____________________________

Moja baka srce ima,
ovoliko, ovoliko,
znam da baka mene voli,
kao niko, kao niko...

A nee Vuka ne ostavljam on je suvise mali ali njih da. Ostajale su same po 3 sata i zajedno i odvojeno.
Jedan dan je T ostala sa drugaricom celo jutro sama jer nije imao ko da ih cuva.
H od Septembra treba da ostaje par sati sama . Nekad manje nekad vise ali to bi bilo svaki dan po 4-5sati

< Poruku je uredio Anck Su Nmaun -- 7.7.2018 19:23:30 >

Isidora, uvek ce biti "sta ako". I kada budu mnogo stariji...

_____________________________

Jer smo tako u mogućnosti!

Ne mogu da razmisljam na taj nacin. Ne bih smela ni u wc da odem u tom slucaju a da njih ostavum u drugoj sobi.

Velika pričuva male dok odem do prodavnice, onda je sva važna i čini mi se da uživa u toj ulozi. Silom prilika sam potpuno sama ostajala od pocetka osnovne skole, roditelji su radili do 4, fixni telefon nismo imali u novom naselju tada.

Ujutro idem da vadim krv, one ce ostati same sat vremena. Ostajale su par puta na pola sata same, Ema je ostajala 2x po celo pre podne, ali generalno ne volim da ostaju bez nas... 

Ne razmisljam jos uvek o tome
Ali nekako me strah.

Ja takodje imam strah da ostavim dete samo skoro ce napuniti 6 god. Sta mislite sa koliko godina je dete spremo i svesno da treba da ostane samo u kuci? Cerkica inace trazi da ostane sama kada idemu prodavnicu .

Mama ivane, neko dete je mozda spremno i sa 5 god neko nije ni sa 8.

Ja sam prvi put ostavila sa 7,5god i to samo zato što nismo imali izbora. Znala sam da je ona svesna, odgovorna, da nema sanse da uradi bilo sta sto nije dozvoljeno, ali, nikada ne znas ko moze da dodje na vrata. Ok, nece ih ona otvoriti ali ako taj neko zna da je sama... Uvek me je bilo strah. Onda smo uveli interfon i kameru u zgradi i opustila sam se. Onda sam par puta i cerku od tada 3,5 god ostavila sa njom ali na kratko (15 min). Sada vec ostanu same nekad i sat vremena ali se pravila strogo postuju i nema problema

Za odlazak u prodavnicu ostavljam klince same već prilično dugo, sigurno od Lukine 7-me i Markove 3-će (otprilike). Imaju telefon - pa neka zovu...
Inace, mlađeg ne volim da ostavljam samog, iako to nije realno, ima 8,5 godina.
Recimo, pre neki dan je napravio dve krucijalne greške, sva sreća pa je stariji (12,5) već stigao kući: Otišla sam na trening, neko je zvonio, mlađi je pitao ko je, nije čuo odgovor već samo čuo muški glas, i mislio da je tata; otvorio vrata, pa onda još i saopštio da nema da donira za ne-znam-šta jer niko od odraslih nije kod kuće. Sreća pa je stariji bio tu, zatvorio čoveku vrata pred nosom i zaključao.
Stariji je u poslednjih godinu dana često sam. Primetila sam da mu prija, valjda su to te godine. Letos čak nije hteo ni da ide sa nama na neki celodnevni izlet, nego je otišao sa drugarima na fudbal, pa su posle ručali giros, bauljali po gradu, posle je došao kući, mi smo stigli tek uveče.
Uglavnom, mislim da su to mnogo više naši strahovi nego što deca nisu spremna da ostanu sama.

_____________________________

Tasha

Objasni im Bože, da mi se može!