Moj smisao je da zivim suprotno ovom opisanoj u mojoj omiljenoj pesmi Pink Floyd - Time

Ticking away the moments that make up a dull day
You fritter and waste the hours in an offhand way
Kicking around on a piece of ground in your home town
Waiting for someone or something to show you the way

Tired of lying in the sunshine
Staying home to watch the rain
And you are young and life is long
And there is time to kill today
And then one day you find
Ten years have got behind you
No one told you when to run
You missed the starting gun

And you run, and you run to catch up with the sun, but it's sinking
Racing around to come up behind you again
The sun is the same in a relative way, but you're older
Shorter of breath and one day closer to death

Every year is getting shorter
Never seem to find the time
Plans that either come to nought
Or half a page of scribbled lines
Hanging on in quiet desparation is the English way
The time is gone
The song is over
Thought I'd something more to say

tj. kako provodis svoj zivot i dokle stignes zavisi od tebe. Ne vredi plakati i kukati i cekati cudo da se desi. I ne propustaj sanse, nego ih zgrabi, mozda nece ponovo naici.

godilo mi je da procitam opet ovaj post...wow pre vise od 2 godine postavljen...

Kako ste sve fino napisale, baš treba koristiti sve moguće šanse, pa i griješiti u životu, što nas ne ubije to nas ojača!
I ja mislim da ne treba samo pustiti da nam se život događa i da samo jedva čekamo da nešto dođe, pa jedva čekamo da nešto prođe, pa se prisjećamo kako je nešto nekad bilo divno...a šta je sa SAD, životom koji živimo ovog trena jer jedino to i jeste pravi život!
Ja moram da poradim na tome, ne želim da doživim 100-tu i kad se okrenem da nema ništa

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Mislim da je smisao života za sve ljude u ljubavi i činjenju dobrih dela, i oplemenjivanju ovog sveta na bilo koji način.

Smisao mog zivota je moj mikrosvet koji sam stvorila sa mm i nasom decom, kao i malim krugom prijatelja i porodicom, izolovala se od svih negativnih uticaja i stvorila nam.koliko toliko zdravo okruzenje puno smeha i ljubavi. Ali je moja porodica pre svega moja deca (nije klise) su dala smisao mom zivotu, sve pre toga je bilo lutanje. 

Smisao života je činiti dobra dela jer-dobro se dobrim vraća.Živeti život punim plućima,jer život je samo jedan.Moj smisao života je,kao i svim roditeljina,dete.Bez nje sve bi bilo drugačije.Koliko samo radosti donese njen osmeh tokom odrastanja,njen zagrljaj i reči:"Mama,tata,volim vas najviše na svetu".

Do rodjenja deteta, skitanje, putovanje, sve u skladu sa mogucnostima. Druzenje sa interesantnim ljudima, izlasci, stalno istrazivanje.
Rodjenje deteta je svakako promenilo sve, za 1000 stepeni, ali se i smisao promenio. Smislovi su promenljivi, samo kada smo zivi, zdravi, kada imamo snage da odcutimo i pogledima se razumemo, to je smisao zivota, da smo ispunjeni od budjenja do spavanja, ali smisleno.

_____________________________

Tri svecice upaljene jedna za drugom u noci...prva da ti vidim lice, druga da ti vidim usne, treca da ti vidim oci...
Jer smo tako u mogucnosti!!!

Smisao zivota mama je da ne stignu da o istom razmisljaju, drage moje 😃 Volim da mislim da je porodica onaj delic koji upotpunjuje slagalicu..

Pre rodjenja deteta skitanje , istrazivanje,isprobavanje novih stvari, prosto pronalazenje sebe... Onog trenutka kada su ga uvili kao kiflicu i dali mi da ga zagrlim, smisao zivota postao je upravo moj malisa. Verujem da se dobro dobrim vraca. Verujm i da je pravda spora ali dostizna. Sve u svemu smisao je svima drugaciji. Vazno je kavlitetno provesti vreme sa nama dragim osobama.

biti srecan i zadovoljan sobom.

_____________________________

branki

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Moja porodica je smisao života.To je sve mohe.❤

Smisao zivota je sam zivot.
Cinjenica da si ziv,da udises vazduh da si tu.

I u tome se dlažem.Ali opet,nešto mora da se izdvoji.

Deca.
Ako cemo jedno da izdvojimo...


Totalno drugi smisao,zivot uz decu.

Kada pogledas prioritete pre dece.

To je to-porodica.Gde su deca tu je i muž.

Naravno,porodica.
Stub drustva.

Da,bez porodice ništa.Mada,kod nas se sve više njih kasno žene(udaju) ili se ni ne žene(udaju).Ništa lepše od porodice,bez obzira i na poteškiće i probleme kroz koje svako od nas prođe-porodica je smisao života.

Od moje sveki,sestra se nije udala,nema dece.
Kaze da ju je briga,da ima macke i da nema osecaja.
U smsilu,da je nesto propustila u zivotu.

...ali ,vidi se da joj nedostaje drustvo.
Steta,meni je bas zao,znam da ona ne misli to sto kaze,ali BOze moj,svako najbolje zna za sebe.

Pitaće je starost gde joj je bila mladost.Ježim se kad čujem to"ima mačku".Pa imam i ja ljubimce,ali ljubimci su za ljubimca,a a sa kime da ostarim?Barem sam ja tog shvatanja.Doduše,imam dete i ne znam šta me čeka...Da ne pametujem baš mnogo...

Nema ona osecaja,to je cinjenica,ostala je razocarana u ljubav.
Razumem je donekle...

Ali,zena je otvorena nije za decu i ne vidi sebe kao majka.
Bolje i to,nego da je bila losa majka.
Sada ,kao majka,razumem je potpuno u smislu-deca bi trpela.

To je već druga stvar vezano za nju.Pričam generalno,za ostale.

Generalno,postoje zene koje sebe ne vide kao majke i to je sasvim ok.
Imaju macke ,pa sta?

Imaju obavezu,lepo im je.

Bolje i to,nego da dete posle ostave.
Da se ne posvete detetu,da eskiviraju obaveze.
I da budu majke samo na papiru.


Nego kod ljudi nije podignuta svest i ne mogu da prezubce u glavi,da ne zeli svako decu.

I u tome ima istine što kažeš.Ako misle da im je smisao života da ostare same-to je njihov izbor.