Da li ste ga pronašli? Ili ga nikad niste ni tražili?

Zašto živimo? Šta je smisao postojnja? Da li je u reprodukciji i produžetku vrste? Ili nešto sasvim drugo?

Postoji li jedan veliki smisao života, generalan za sve nas? Ili ih ima onoliko koliko i nas ljudi?


_____________________________

ŽENA JE STENA!

Jaooo Eugi...
Smisao zivota je samo jedan.
Zivot treba ziveti

Maslovljeva hijerarhija ljudskih potreba se sastoji od pet grupa potreba a to su, od najniže do najviše, fiziološke potrebe, potrebe za sigurnošću, potrebe za pripadnošću, potreba za uvažavanjem, i potreba za samoostvarenjem. Obično se prikazuje u vidu piramide podeljene na pet nivoa, gde svaka grupa predstavlja po jedan nivo. Fiziološke potrebe su: potreba za hranom, vodom, vazduhom, snom, seksom; potrebe za sigurnošću: neugroženost života, stalan posao, sigurnost porodice, zdravlja, imovine; potrebe za pripadnošću: prijateljstvo, porodica, seksualna intimnost; potreba za uvažavanjem: samopoštovanje, samopoštovanje, uspeh, poštovanje drugih, priznanja svojih uspeha; i potreba za samoostvarenjem: moralnost, kreativnost, spontanost, rešavanje problema, manjak predrasuda, prihvatanje činjenica.
Izvor: wikipedia. org

Iskreno mene ovo pitanje već odavno muči, baš često razmišljam o tome ...
Meni nema smisla da se sve odjednom završi kada umremo, znači nema više ništa ni materijalno ni ljudi ni emocija bezveze, zato vjerujem da postoji nešto iza, taj vječni život koji ćemo živjeti prema zaslugama na ovom svijetu...ne znam jednostavno mi nema drugog objašnjenja jer ako samo umremo i sve nestane pa zašto onda živimo

< Poruku je uredio Lu RR -- 7.7.2011 10:07:41 >

Hriscanin sam....znaci da bih trebala da verujem u jedan zivot, posle kojeg, po zasluzi, idemo u pakao ili raj...drzim pravoslavne praznike....verujem u svece, da li to znaci da je to sve stvarno tako?  Da li je religija kreirana da pod uticajem politike manipulise ljude i ubedi ih u sta god to oni zeleli?  Verujem da Visa Sila postoji.  Sila koja upravlja nasim zivotima, sila koja odlucuje vise stvari o nasem zivotu, bitne stvari, ne male stvari koje mi svakodnevno odlucimo-sta obuci, gde ici, sta pojesti, kako razgovarati sa svojim detetom, sta nauciti svoje dete i u kakvog ga coveka odgojiti....Ne, OVA sila odluciti, kojim putem cete ici u zivotu, gde cete ziveti, koje ce vam se bitne stvari dogoditi, koje cete ljude sresti u zivotu.  Zasto?  Svaki taj kontakt, dogadjaj, lep ili ruzan, pomaze da naucimo lekcije ovog zivota, koje ce nas uciniti BOLJIM bicima, dusama...Ne verujem u to da cu umreti, postati prah i da me vise nece biti.  Ne verujem da sam JA ovo telo, i ovo sto mi se desava.  JA sam nesto vise od toga, JA sam ovde da naucim kako da budem bolja osoba...svaki prijatelj kojeg sam srela i koji me je povredio, svako ko mi je srce iscupao, pregazio preko mene, svaki ruzan dogadjaj, svaka bolest, depresija i muka, odvojenost od porodice, sve to je jedan veliki test, i znate sta?  Jaca sam zbog toga.  Mudrija.  Srecnija.  Kako srecnija?  Tako sto se se svako jutro probudim i zahvalim se Bogu (sili koja upravlja nasim zivotima), sto sam dobro, sto sam prezivela sve lose, sto sam otresla prasinu sa kolena i dlanova, namestila kosu, ustala i nastavila da koracam kroz zivot, jaca, pametnija, nasmejanija.  Zato sto je opet, sve lose iza mene.  Puno odluka u zivotu pravimo sami.  Biblija kaze da nam je bog dao free will ili ti slobodu volje, da sami biramo stvari.  Ili bar tako mislimo.  Koliko toga je urodjeno, a koliko toga je odgoj?  Koliko toga je vec u nama, kada dodje do odabira skole, prijatelja, i svih bitnih stvari u zivotu, a koliko toga je na neki nacin programirano vec u nama?

Puno puno razmisljam o tome zasto sam ovde i koja mi je svrha zivota....Nije svrha zivota u stvarima, u materijalizmu u povrsnim sitnicama koje u stvari, ne cine nikoga srecnim....Svrha je puno visa, i mislim da SVAKO od nas mora otkriti sta je to da bi upotpunio svoj zadatak na ovoj zemlji, u ovom zivotu.  Svi smo culi za karmu?
Ja licno verujem, da se vise puta radjamo, iako to ide protiv verovanja hriscanstva.  Verujem da se usavrsavamo svaki put kada zivimo, da nam se daje nova sansa da ispravimo ono sto smo zgresili.  Verujem da moramo biti jaki, i izvuci pozitivne stvari iz losih da bi rasli kao bica, kao duse, i da bi na taj nacin dostigli visi nivo svesti.  Verujem da postoji i poslednji nivo, kada smo 'odradili' sve sto smo trebali, naucili sve sto se ima nauciti, ispravili sve greske....verujem da tada sledi nirvana, zasluzen mir duse "tamo negde"> A gde je to?  To niko ne zna, pa ni ja, ali se i dalje pitam....
Trudite se da budete dobri ljudi....i ako se pitate sta je to biti dobar covek?  Pruziti ruku onima u potrebi kada god mozete, ne okrenuti ledja patnji i muci "jer to nije moj problem"!  Shvatiti da vam se situacije i dogadjaji ne bi "predstavili" u zivotu da vam nije duznost da budete deo toga, pomognete ili uradite sta vec u tom trenutku, sto vam prvo dodje kao instinkt.  Slusati taj svoj instinkt koji smo izgubili kao moderna ziva bica, okruzena tehnologijom, medicinom, knjigama....koje vam govore sta da kazete detetu, kako da ga odgojite, kada da ga dojite, kako da ga okrenete, kako ovo kako ono...Ko su ti ljudi koji pisu te knjge?  Zasto oni znaju vase dete ili vas zivot bolje od vas samih?  Slusajte svoje duboke instinkte, na koje SVI prvo reagujemo recima koje odzvanjanu u nasoj glavi "Ma bas sam glupa, to sigurno nije tako"....Sve strasne stvari koje nam se dese (kao gubitak bebe, bolest, rat) i koje prezivimo, zar ne ucine sve ostalo puno sladjim?  Zar ne cenimo sve to sto smo izgubili kasnije jos vise?  Zar nismo jaci zbog toga?  Ne treba nikada otresito reagovati i okrenuti glavu, nego razmisliti sta treba uciniti i zasto se meni ovo prezentovalo u zivotu...
Zovite me ludom, ili blesavom sto toliko vremena posvetim razmisljanju o svemu tome, ali uvek kazem "boze daj mi znak, samo me uzmi za ruku i povedi putem kojim treba da idem, a uz tvoju pomoc, i snagu, ja cu ostalo"

Davno sam procitala ovo na zidu kod lekara, ovde u Americi, davno kazem, pre mnogih muka koju su sledile i koje sam pregurala, i zasto je samo jedan brzi pogled na ovu recenicu meni ostao u glavi?? Zato sto sam  se ove recenice setila puno puta posle puno godina, i to uvek kada mi je trebala snaga:

"God never promised that life will be easy. But he DID promise He will be there every step of the way"

"Bog nije obecao da ce zivot biti lak.  Ali JE obecao da ce biti TU svaki korak tog puta"

ah, tolko sam vas udavila ovim dugackim postom da niko vise nece ni da pise o smislu zivota?

Da, u neku ruku...mada licno ne verujem da je ovo jedini zivot....tj. ostajem "otvorenog uma" za sve sto mi se moze desiti posle smrti, ne bih da se razocaram

Moja vera propoveda taj neki vecni zivot i kaze da sve sto zaradimo u ovom zivotu (misli se na nasa dela, dobra ili losa) to ce nam se vratiti na onom "drugom svijetu", tako da ja vjerujem da smisao ovog zivota nije u bogatstvu ili siromastvu, sreci ili nesreci, uzivanju ili muci - vec je ceo ovaj zivot "prikupljanje poena" za onaj tamo zivot.

_____________________________

Niko nije rekao da je lako biti roditelj, sad znam i zasto

Ja ne verujem u onaj tamo život, na žalost, jer da verujem možda bi mi bilo malo lakše kad su u pitanju osobe koje nisu više sa nama...
Ali smatram da sve ono što čovek radi za života vraća se njegovim potomcima. Šta god da radim trudim se da nikome ne naudim, da nikoga ne oštetim namerno, da ne grešim prema drugima... Jako mi je važna ta neka pravda i uvek me boli nepravda. Mislim na svoju decu i za sad mirno spavam. To sam naučila od mojih roditelja, jer kao dete sam se uvek pitala zašto moj tata koji je bio na nekom položaju nema toliko koliko imaju neki drugi i na nižim položajima, zašto mom ocu niko nije dužnik (mislim, niko mu nije dugovao velike usluge) i zašto se toliko grozio nekih ljudi koji su bili "neko i nešto".
Sad shvatam da kad su počele promene, hapšenja, tužbe, zatvori- moj je otac mirno spavao a mi smo bili čistog obraza. Sve u životu dođe na naplatu, a tu podrazumevam i one nematerijalne stvari. I to je za mene jedina vera i jedini zakon!Biti pošten i pravedan.