Hvala vam
Danas je inspekcija zatvarala ovu stazu iznad jezera. Mi smo bili pre podne na spomeniku, i pazarili gore razne čajeve, seme od koprive, likere (upravo pijem liker od drenjka, ijaooo što je dobar). Kada smo stigli na na sankanje, oko pola tri, tek otvorili stazu, i mi bili prvi, prazna staza, pa ljudi moji, koji filing . Džabe što je Zlatibor izvikan, ja ovde uživam i dalje, kao i kada sam bila dete, a išli smo kao klinci jednom-dva put godišnje u Narcis hotel (ćale radio u policiji, a to je njihov hotel). Mene stvarno ne zanima ona gungula u centru, mada prođemo i tuda., ali ove šume i vazduh .... Ok, imamo mi to i u Bosni, kod muževlejvih, tamo je isto priroda divota, ali meni je Zlatibor uspomena na detinjstvo i baš se radujem što smo ovde. Iskreno.
Inače, na trgu svakog dana stoji kamionče Zlatiborca, i svima dele beslatan hot dog. Mi nismo neke njihove mušterije, i ne pazarimo mesne prerađevine, ali eto, čisto i ta info, da na Zlatiboru mogu svakog dana besplatno da se pojedu dobre kobaje i solidan hod gog. Ok red je, ali brzo ide, a ima za sve. Neobična reklama za brend Zlatiboac, ali posle sankanja, mokrih gaća, i bolova u khm pozadini jelte , topla kobaja (ili kobajE ko hoće repete) sa senfom legne samo tako (i još beslpatna), posle samo produžimo na čaj
_____________________________
310 poljubaca vrelih
prosuću po licu tvom
310 poljubaca nježnih
...
Bitku dobija onaj koji je čvrsto odlučio da je dobije.
Šekspir