"HRANA mi je postala najbolji prijatelj, bila sam usamljena i samo sam jela. Bio je to moj obrambeni mehanizam. Jelom sam se borila protiv stresa", priznala je u svojoj knjizi "Getting a grip" nekad slavna svjetska tenisačica Monika Seleš. S bijelim sportom se oprostila 1996. godine samo godinu dana nakon što se vratila na teniske terene, oporavljena od teške ozljede koju joj je, zarivši joj nož u leđa, u Hamburgu nanio poremećeni navijač Steffi Graf. Nakon što je zauvijek zatvorila vrata profesionalnog tenisa, Monika se punih devet godina očajnički borila s problemom ishrane. Hranom i prejedanjem pokušala je liječiti sve rane, preboljeti smrt oca i pobijediti stres koji je preživjela kada ju je na terenu napao manijak s nožem u ruci. Kao nekada na teniskom terenu, Monika je danas ponovo pobjednica. Uspjela je skinuti 16 kilograma,  zaplesala je u američkoj verziji Plesa sa zvijezdama, a usprkos kritikama, ovog puta utjehu nije potražila u hrani.
Izvor

Kada smo nervozne, ili pod nekim stresom, često otvaramo frižider, utehu tražimo u hrani, pa se čini kao da hranom zatrpavamo problem. Ili  - gubimo apetit, ne možemo ništa jesti danima, smršamo naglo za par dana par kilograma...
Kojoj grupi vi pripadate?


_____________________________

ŽENA JE STENA!

Meni se psihičko stanje ne vezuje za hranu.

Zimi jedem više, leti manje, ali nema veze sa tugom, stresom i sl.

Ja sam u onoj drugoj grupi,u stanju sam da čini mi se ne jedem danima kada sam pod stresom

_____________________________

superbrzasnežaheroj

jedem zato sto to volim ... a kad sam pod nekim stresom onda ispusim 2 kutije cigara 

nema veze sa raspoloženjem, apetit mi je odličan . sem kad sam umorna ili je vrućina onda ne jedem ništa samo pijem vodu ili hladno mleko. to koristim ikad hopću da smršam, iscrpljujem se i rezultati su odlični

Trenutno mi hrana sluzi za smirivanje stresa. Sutra mi je zakazan prijem u bolnici, a prekosutra mi rade CR. Jedem non-stop.

_____________________________

ŽENA JE STENA!

LelaNS, samo ti ručkaj tebi se oprašta 

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Drzgoj grupi...definitivno,automatski gubim apetit!Nažalost,a to mi ne treba

_____________________________

"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”

Ja kad sam pod stresom svadjam se,pusim(pocela sam opet),jedem,ma nema sta ne radim... a vi me sada svrstajte u koju hocete grupu,a cini mi se da bi to bila neka treca...

Psiholozi pušenje, hranu i sve što ide u usta povezuju sa oralnom fazom našeg razvoja kada smo bile bebe, pa smo plakali, a mama bi nam dala sisu i podojila nas. Tada smo naučili da se smirujemo hranom...

_____________________________

ŽENA JE STENA!

   




_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Ja sam ta koja jede pod stresom, ali se onda i ne lepi hrana mnogo, trosis je na nerviranje! Da ne jedem toliko verovatno bih dobila čir na nekom organu

[Sadržaj poruke je obrisan]

Kada sam nervozna mnogo vise jedem ali najvise popijem kafe.Ona me smiiiiiirujeeeee!

Strahovit sam gurman, uzivam u dobrom jelu i dobrom vinu.  Stres podnosim drugacije u zavisnosti od toga sta mi se desava.  Ako su to sitni, svakodnevni stresovi onda vise jedem.  Ako je nesto veliko, traumaticno (kao saobracajna nesreca, i bolest koju sam imala), onda UOPSTE ne jedem.  Bilo je tada dana kada bih pogledala na sat i bilo bi 16h a ja jos nisam jela, pa odem i pojedem zalogaj, dva cisto da nesto stavim u usta.  Smrsala sam skoro 15 kila za par meseci.  Blagi uzas.  Vise volim sebe debelu nego tako mrsavu, mada mi sada vec malo smeta stomak, to pre nisam nikada imala!!!

Kasd sam nervozna ja bas onda ne mogu da jedem al zato cigarete jednu za drugom.

Kako kad. Ako sam pod jakim stresom, obično ne mogu ništa da jedem, a ako sam više nervozna, onda jedem. To je odbrambeni mehanizam vraćanja na tzv. oralnu fazu razvoja, kad smo bili bebe. To vraćanje podrazumeva svw radnje oko usta, znači jelo, piće, grickanje noktiju...

Uf!! Znam mnoge koji su na ovaj nacin sebi bas napravili problem...

_____________________________

,,Carpe diem"