Mislim da sam to već pričala ovde , ne sećam se : 3 ujutru , neko krvnički lupa na ulazna vrata odeljenja . Mi trčimo , pred vratima stoje tri vojnika , dvojica su rmpalije , doveli trećeg , mršavog , malešnog dečačića vojnika kod nas , boli ga grlo Ja pitam : "Dobro , momci , nije li ta upala grla mogla da sačeka 7 ujutru , mislim , lupali ste kao da se neko s'' dušom rastaje ? " Oni samo sležu ramenima , vidim da su neke drvoseče , ne kapiraju mnogo ,samo se šire u ramenima .
Uveli smo tog trećeg vojničića , ja mu rekla da skine gornji deo uniforme , otišla po doktorku , koja me je iznenađeno pogledala kada sam rekla da ima "hitnu upalu grla" u 3 ujutru ...
Ulazimo u ambulantu , vojnik jadničak sav isprepadan , ima jedva 18 godina , iz nekog sela je u planinama Crne Gore , inače čuva stoku kod kuće , otac ga posalo u vojsku ...
Krenula doktorka da ga pregleda , sluša mu pluća , i , napokon , uzela špatulu i kaže mu :
- Sedite ovde naspram lampe , zinite jako i kažite AAAAAAA !!! - On , boreći se sa špatulom u ustima :
- AAaaaaaaaaaaa !! Doktorka :
- Kažite još jednom ! On (sa špatulom u ustima):
- Još jeeeeeeeednoooooooooooooooom !!!
U tom momentu , i doktorka , i ja , i vojnici , svi počnemo da VRIŠTIMO OD SMEHA , jedino siroti vojničić pocrveneo , nije mu jasno što se smejemo ...
Na kraju se ispostavilo da su ga ostali vojnici malo gnjavili pa je izmislio da ga boli grlo , ali njegovo "još jednom" me i dan danas natera na pišanje u gaće .
< Poruku je uredio BubaMira -- 13.8.2010 13:54:16 >