Moje dete završava prvi razred osnovne i išla je na veronauku,a ići će i sledeće godine.
I ja sam,kao i većina ovde bila zgrožena tim da moram da biram između dva predmeta koja po meni nemaju veze sa školom,a za veronauku smo se opredelili isključivo zbog nastavnice koja je jedna prijatna,pametna i kulturna žena od koje sam smatrala da može samo nešto pametno da nauči,a tako je i bilo.Ne uče oni tamo nikakve molitve,jevandjelja ili ne znam šta,niti ih neko tera da veruju da Bog postoji ili ne..ne.Oni tamo (bar je tako kod nas u školi) uče osnovne pojmove i vrednosti pravoslavlja,uče o običajima,uče o Božiću,Uskrsu,Svetom Savi,Svetoj petki,podstiču pozitivan duh i porodične vrednosti,a sve to kroz sadržaje primerene njihovom uzrastu,kroz igru i druženje.Npr,kad su učili o uskrsu nastavnica im je objašnjavala zašto se farbaju jaja,odakle potiče taj običaj,a onda su pravili kolaže na temu uskršnjih jaja i imali izložbu.Kada su učili o Božiću,objašnjavala im je zašto se pali badnjak,kako se proslavlja badnje veče,pa su onda imali da opišu kako se u njihovom domu slavi božić..I ne mislim da je bilo šta tu konfuzno za njih,ipak je to prilagođeno deci od 7,8 godina.I naravno,puno zavisi od nastavnika na kome je da deci približi,na njima prijemčiv način,neke osnovne vrednosti.
Smatram da je bitno da ih tamo uče nekim normalnim vrednostima a da li je tome mesto u školi ili ne to je već diskutabilno.I naravno,ograđujem se da je ovo moje iskustvo sa veronaukom ,kako je u ostalim školama/sredinama stvarno ne znam.