Sanjice,da se razumemo,deca u sestom razredu dobro znaju sve te reči i sta koje znače,naravno. Moje mišljenje je,eto,da to nije primereno skolskoj lektiri. 
I moj sin voli veroucitelja i cesto sa njim idu u crkvu. Crkva je dvesta metara od skole pa im je i to olakšavajuca okolnost. Jednom prilikom kad smo sin i ja bili u crkvi,upoznala sam tamo veroucitelja. Pretpostavljam da zivi u blizini.
Inace,Stefan sam ide u crkvu. Ne ide mu se jedino kad ga mrzi da ustane 😀 al i tada ode.

_____________________________

Jer smo tako u mogućnosti!

Kod nas ne postoji građansko vaspitanje, postoji samo vjeronauka koja je izborni predmet. Većina djece ide na vjeronauku. Meni je drago da se izučava I taj predmet u sklopu škole, mišljenja sam da na vjeronauci ne mogu naučiti ništa što će ih oštetiti u daljem odrastanju I obrazovanju. Na časovima vjeronauke ne uče samo o crkvi I vjeri, uče I o moralu, važnosti porodice, ljubavi, ponašanju, odnosu prema drugarima.... Mojoj kćerki predaje sveštenik iz naše crkve koji je stvarno divan I napravio im je tako nekakv lijep ugođaj na tim časovima da je učenik koji inače ide na islamsku vjeronauku zamolio da I on prisustvuje tim časovima, razgovara sa njima I o svim problemima sa kojima se djeca susreću, bez ikakve osude I predrasuda. Ja sam isto imala časove vjeronauke u školi (mislim da je tada bila I obavezna) I iako je to bilo ludo vrijeme, vrijeme rata I groznih stvari, kada su nas npr. na časovima srpskog tjerali da pričamo ekavicom I kada su svi bili puni straha pa I mržnje, naš vjeroučitelj je pričao samo o ljubavi, pokajanju I da čovjek treba da ostane čovjek u svakoj situaciji I da se prema drugom čovjeku treba odnositi sa ljubavlju bilo koje da je vjere I nacije. Nikada od tog čovjeka nismo čuli ništa ružno ili lose I nismo načuli ništa lose. Naravno za to sam da to bude izborni predmet.

Jocajoca, pa ja sam zaboravila da su nas tjerali na ekavicu, sad me podsjeti ti. Kakve su to gluposti bile...

Uključih se samo da podijelim svoje iskustvo i kažem da je pitanje vjere stvarno lična, intimna stvar. Po meni, nije joj mjesto u školi, ali neću tu nešto zakerati - kud` svi, tu i mali Mujo. Ne želim da trošim energiju, pa kada i to dođe na red, neka. Ne slažem se ni sa mnogim drugim stvarima ni u školi, ni u crkvi, između ostalog, pa šta ja tu imam da demagogišem.

Nego, U vrtić nam dolazi sveštenik dva puta godišnje, pred slavu vrtića i pred Vaskrs. Pitali su nas svake godine da li je dijete kršteno ili nije. Ja mislila treba svešteniku za neku evidenciju, otkud znam. Međutim, saznam nedavno da su krštenu djecu pričešćivali u vrtiću, nekrštenu nisu. Mislim, u momentu mi se želudac popeo u grlo, da nisam izbrojala do 10, haos bih napravila. Posle mi se plakalo kada sam shvatila u kakvoj je situaciji bila grupa malih klinaca, među kojima je i moje dijete. Prvo, šta neko ima pričešćivati nekoga, ako sam nije došao na pričešće, ili ako nisu roditelji doveli dijete u crkvu. Nas nisu pitali za mišljenje. Drugo, razdvojiti djecu u istoj sobi, jednima dati nešto (u njihovim očima to je možda neki slatkiš, bombonica, uglavnom nagrada), a druge "kazniti i reći im da stanu na drugi kraj sobe.... Otišla sam nekidan i zamolila mi da mi kažu ako će se taj trend nastavljati, da M taj dan ne ide u vrtić, jer neću i ne želim djetetu od četiri godine objašnjavati zašto nije dobio to nešto... To nema veze sa tim da li ja vjerujem ili ne, nego sa tim da su ispali baš baš surovi i stvarno ne znam gdje su im pamet i duša bili tada.

Joca, Bebi, strašno... koliko nas je taj rat unazadio... ja sam srećom nakon mesec dana od izbijanja otišla, ali tata mi je bio još dve godine tamo... teška vremena.

Bebi, užas!! Isto bih reagovala kao ti. Kakva glupost!

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Bebi, stvarno strasno! Ja bih poludela



_____________________________

sitnice i emocije čine život...

Bebi, vrlo neprijatna situacija.
Ja to izjednacavam sa alergijama, ko moze cokoladu sa lesnicima da jede i ko ne moze. Jedni jedu drugi ne. 
Zato veri nije mesto u skoli. Na tom tvom primeru sei  pokazalo da je individualna stvar, licna i porodicna. 
A veroucitelja i verouciteljicu treba doooobro izabrati. Jer ipak ta osoba prenosi svoje subjektivno misljenje i iskustvo. 
Da ne bude posle kao sto je mojoj cerki rekla drugarica koja ide na veronauku "Bog ce da te kazni". A imale su 7 godina. 
Nemam nista protiv crkve, nemojte me pogresno shvatiti. 

Prosto ne verujem sta citam.

Prvo niko nikoga ne sme terati da radi nesto sto ne zeli. Greska je sto nisu roditelji pitani, a ne tek tako decu pricescivati. Pre nego sto odlucim da te nedelje vodim decu u Crkvu, prvo pozovem svakog od roditelja da pitam. Nikada nisam (radim 13 godina sa decom) nisam radila na svoju ruku. 
Ivanka, to sa kaznama samo cu reci da taj nije dovoljno "obrazovan" kad prica deci o kaznama. Bog o kome ja pricam i u koga verujem je Bog ljubav. Nije neko ko nas ceka iza ugla i ceka da pogresi. 



_____________________________

"Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi"


Jer smo tako u mogucnosti!

E pa to i jeste jedan od najvećih problema naših ljudi - na boga i svece gledaju kao na nešto strašno, što će ih kazniti ako nisu ovakvi ili onakvi. Ja sam radila sa devojkom koja je bila totalni paranoik - nisam nikada videla da se neko tako boji "božje kazne". Mislim da bi umrla od straha ako bi uključila mašinu na crveno slovo. Ne znam da li mi je više bilo smešno ili tužno.

Ja mogu da se kladim da barem polovina vernika zapravo ništa ne zna o veri već se pridržava gomile paganskih običaja. Imam drugaricu, sa kojom sam se distancirala nakon što mi je rekla da sam spontani imala zbog mog neverovanja. Nju recimo nervira katoličanstvo jer je tu sve prikazano kao veselo, šareno, dok zapravo vera, pravoslavlje, ne treba da bude takva. Nema tu ništa veselo, mi treba da se kajemo i spuštamo glavu. Ma... užas, osoba koja te iscedi svojom negativnom energijom.

< Poruku je uredio Ana RR -- 3.10.2019 14:12:45 >

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Ja ovu priču znam pa se ne iznenađujem, ali da je strasno strasno je. Reagovala bih isto ako ne i gore.


Ivanka, pa kako možeš to izjednacavati sa alergijom?!😂

_____________________________

Ono sto verujemo o sebi i o zivotu-postaje nasa istina.
U mom svetu sve je dobro!

Без увреде, али мени је то исто као и енглески у вртићу, плес или било шта друго. Када друга деца оду на енглески, моје остаје у соби. Уопште ми није страшно. Плес такође. Не посматрам ствари тако драматично. Мада, код нас свештена лица не долазе у вртиће. И не слажем се са тим да нешто раде без питања.
Ана, без коменатара за другарицу. Баш злобан и примитиван коментар.

< Poruku je uredio smeško -- 3.10.2019 14:25:53 >

Ivanka, kakve to veze ima sa alergijama. Meni je to poređenje totalno neadekvatno. Znaš, da moj sin ne smije jesti kikiriki, ja bih mu trubila svaki dan o tome i upozoravala bih na na posljedice, tipa možeš dobiti gušenje, iskočiće ti crvene tačke po tijelu, sjećaš se kako si onda reagovao.... A šta sad da mu kažem? Sine, ne možeš primiti tijelo i krv Hristovu jer nisi kršten, pa prema tome, ne možeš biti u zajednici sa Bogom, niti iskupljen od svojih grijeha....?! Meni je apstraktno, a ne njemu. Uostalom, zar je pričešće potrebno tako maloj djeci, pa oni su anđeli (ali nije u tome bila poenta moje priče). Niko nije imao pravo to da radi u vrtiću bez pitanja, ali niko! Ja ću ga zato zaštiti takvih situacija.

Беби, јесте, баш је безвезе то објашњавати деци. Мада, код нас у цркви причешћују сву децу, она не посте.

Smesko,koliko sam razumela ne radi se o posti.negi o krstenju. 
Nas ne zove nastavnik za crkvu nego kaze deci ko zeli da ide nek dodje tada i tada..

_____________________________

Jer smo tako u mogućnosti!

Ivana, starijima i ja kažem ko želi da dodje nek dodje. Pozovem roditelje dece iz nizih razreda 



_____________________________

"Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi"


Jer smo tako u mogucnosti!

Ицо, ја сам разумела да су причешћена деца која су крштена. Баш сам, онда, погрешно повезала. Није ни чудо са овим мојим размаженком који само виче.

U rimokatoličkoj crkvi ( što bi rekla Anina drugarica šaranoj i veseloj al ga je pomešala sa protestantima al dobro) se može valjano pričestiti tek nakon prve pričesti .Tad se svi pripremaju i prvopričesnici i roditelji. Veronauk( u crkvi) je intenzivniji, moli se trodnevica i nakane su za Prvopričesnike. Pre pričesti se prvi put ispovedaju. Ah, te njihove ispovedi: posvađala sam se sa drugaricom, nisam pozajmio olovku, mamu nisam poslušala, ali tako uče empatiju, ako je nemaju a strah od kazne će ih naterati da se lepo ponašaju, okej je.
Onda ide prva pričest, svečana- pevana misa, prvopričesnici u belom, roditelji u prvom redu.Lepo je, baš lepo. Posle mise bude i agape, dobiju poklončiće (brojanice, krstiće, posećene slike- od nas je M dobila relikviju- deo rize sv. Leopolda Bogdana Mandića-
Sledeća tako velika stvar je Krizma- potvda vere.
Ali sve to je za crkvu a ne za školu!

_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Smeško, i jeste priča bila o krštenju.

Ivanka, sveštenik i vaspitačice nisu imale pravo izdvojiti djecu iz grupe. To je javna ustanova koju plaćamo. Da ima alergije, mama bi pazila na te sutuacije, a i one, po mojim uputama, a ne zato što su to sami smislili. Ja nisam tri godine znala za to i nisam mogla reagovati. I sada sam tražila, ne da ga pričeste, u to ne ulazim, već da mi jave kako bi ostao kući, jer ne želim tome da ga izlažem. Nije bilo fer prosto. Zato i stoji ovo Olgino, to je za crkvu, ne za škole i vrtiće.



< Poruku je uredio bebilule -- 3.10.2019 15:02:46 >

Разумем, Беби. Не знам шта ће у вртићу без питања.

Ова дискусија се претворила у за и против веронауке. Што Ица пре пар постова написа, зато и јесте изборни предмет и треба поштовати тај избор. У суштини, пуно тога је противно мом начину размишљања, посебно историја, коју не бих ни сврстала у науку. Али, моја деца ће то учити, јер су принуђена. Тако да сам задовољна што бар нешто може само да изабере. А изабрало је веронауку. И ја га подржавам, јер га она неће научити било чему лошем. Може само да му прошири општу културу и подигне степен толеранције, јер је наш вероучитељ једно толико благо створење. О томе шта деца причају не бих, јер су све то могла чути и од родитеља. Када бисте обратили пажњу на то шта деца све умеју да кажу на улици, нпр на путу до школе, схватили бисте да ни веронаука ни грађанско васпитање нису највећи проблем.

< Poruku je uredio smeško -- 3.10.2019 15:25:22 >

Smesko,nismo se onda ti i ja razumele 😂 
Slažem se da bez obaveštenja,pitanja...to ne bi trebalo da rade.

_____________________________

Jer smo tako u mogućnosti!

Ето, коначно се разумемо!