Drage moje,
da otvorim ovu temu sad me naveo manji konflikt sa suprugom,naime on ama baš nikad neće da ide u šetnju sa Sergejom,sam.Za god. i pol,koliko je malom,dva puta ga je izveo sam.Jednom su otišli u nabavku,a jednom u jedan kafić na pićence.To opet i nije neka šetnja.Idemo skupa,ne baš prečesto...ali kad god ima on slobodnog vremena(od posla prošetamo skupa,idemo na pića,u tržne centre).Znam da je jako zauzet i da radi,ali brate danas se vuče po kući,nema obaveza..a maleni traži da ide vani,i ja mu kažem 'idi čoveče prošetaj ga malo' ili' izadjite u park iza zgrade(2min od zgrade) šta ti fali' da bi on to nekako izobjasnio,i ode u servis(gdje radi)kaže da mora nešto da nadje.Kaže 'biće vremena,evo ide ljeto'...znači uopšte nije tip za šetnje sa malcem,i da ga izvodi...ja kad šetam i kad vidim tate kako vozaju u kolicima svoju djecu...baš mi je krivo na ovog mog....imam osjećaj da mu je mrsko letat za Sergejom,nego čeka da mali poraste pa onda će biti lakše....kako god,jako mi je krivo na to,i baš mi to izbaci iz cipela...a još više mrzim sebe,što ga malo malo upozoravam na to,umjesto da ga iskuliram,i prihvatim to kako jeste.I nije to sad neki problem,ali eto ja bih voljela da je drugačije.
Kakva je situacija kod vas,izvode li vaši muževi dječicu sami,u šetnje ili gdje već?Jesu li za te varijante?
_____________________________
"Žena nikada ne može biti previše bogata, previše mršava i imati previše cipela”