slicna prica kad se se tamo,dok ne krenem bicu dobra,slusacu...kako izadjemo ona samo vergla napred i trci ispred....o gradu da ne pricam,treba d aje skidam sa suncobrana,zardinjera,basta....

Evo i mene ovde,stvarno cu da odlepim od ovog malca,kida mi zivce svaki dan ne znam kako da ga naucim pameti batine mislim da jos uvek ne pomazu ,derem se na njega ni to ne pomaze a on je sve gori,unistava sve igracke,cepa Lanine knjige,sve rusi za sobom,vadi garderobu iz ormana penje se na stolicu pa odatle na sto,na terasi sedi u zardinjeri za cvece pri tom je svo cvece pocupao,namerno nece da hoda jer voli da vristi dok ga ne uzmem,stipa,cupa i udara Lanu i po ceo dan place ,tesim se da ce ga vrtic opametiti jer ja sam stvarno na kraju zivaca

Ajao

_____________________________

"Nemoj da plačeš, tu je tvoja seka"
"Bato, puno te volim"

Joj, kao da sam ja ovo pisala. Moj sin od 15 mjeseci juče je pokušao da se popne na naslon od fotelje, i to da bi odatle prešao na okvir od prozora!!! Cvijeća odavno nemam, ni na terasi, niti oko kuće, iz ladica i ormara vadi sve što stigne dok ga ne ulovim, pere ruke u wc šolji, četku ne smijem ostaviti ni blizu jer je domah uzima, kao ni prašak za veš, otvara mašinu za veš i vadi sve itz nje, ako radi obavezno je iskuljuči. Kada vičem, ili zaplače ili me uhvati za noge i "moli" da ga uzmem, a kad sam ga lupila malo po pampersu, crko je od smijeha...

stvarno se bojim da će biti sve gori, ako hitno nešto ne preduzmem!

lenajelena, sad sam na tikeru vidjela da je tvoj samo nedelju dana stariji ..... zamisli ih da se udruže

zapalili bi kuću...konacno spava ...sto se aparata kucnih tice tu je maher da sve istiska pa da mi sporet zvoni usred noci,kompjuter je redovno palio,gasio a sad je skontao gde izlazi cd pa sad to radi,liniju urnise popali sve moguce i odvrne muziku do kraja e tu se malo uplasi (citava 3 min)...da ne pricam da sm juce morala da ga stavim zajedno sa sestrom na radni sto u kuhinji da bih mogla da napravim torrtu ,rukama sam pravila a nogom sam ih pridrzavala jer su se gurali gore ko ce pre da upali mikrotalasnu,stvarno sam umorna a ne vidim resenje trenutno

Ja sam mislila da je moje dete nestašno

_____________________________

"Nemoj da plačeš, tu je tvoja seka"
"Bato, puno te volim"

I ja se malo nadam u vrtić, ne previše, ali ipak... Vidjećemo od septembra. Da ne pričam d gosti drže šolje kafe ili čaše u rukama, jer ako spuste na sto on prvo zaplijeni tanjiričće, onda hoće da pije iz svake čaše redom...uh, ne mogu ni da nabrajam...

Ja ne znam sta bih drugo rekla, osim da je sve to normalno i valjda tako uce...drugacije ne umeju nego da sve isprobaju, isceprkaju...eto, jedino zatvoriti vrata od kupatila (da ne dodju do wc solje i masine za ves) i sl.  H je isto dirala wc solju i tu vodu i druge sl stvari, pa smo poceli da vicemo "piiih kakano" i trebalo je neko vreme, ali sada ne dira ni to, ni kantu za smece itd.  Djavo jeste, bas kao da je decak, ali zaista ne vidim drugi izlaz, osim da joj skrenem paznju, ili je podignem, i odnesem u drugu sobu tog istog momenta, i viknem "ne".  Malo sizi, ljuti se, a ja joj odmah dam njenu igracku i kazem da je to za nju, a ono drugo je no no.  I tako, nekad uspe nekad ne.

A u vrticu, bar ovako mali, ne postanu bolji, tamo je naucila da se bori za igracke, i vidi drugu decu da vriste i njare se, pa je to postalo gore, a ove njene 2 vaspitacice su previse fine sa njima, pa ju je to jos malo "pokvarilo">  Da ne kazem da je naucila da udara i grize, pa kad joj nesto ne dam ona krene to da radi

Svakoj njena muka najgora 
Ali mene već ljudi počeli da tapšu po ramenu -to niiijjjjjeee dobar znak
I da Miša ne bira gde će biti kakav-on je generalno na svoju ruku. Izuzetno je inteligentan, mali klikeraš, ništa ne mora da vidi dvaputa kako bi znao kako to funkcioniše, ali neposlušan je majko mila!!!
To na ulici što sam pisala je samo novitet-razbio je već 3 miša za računar, nema aparata koji ne čačka po kući, penje se na sve živo na šta može nogu da zapne, šeta po naslonu od ugaone, u protestu sve otrese o zemlju, o gostima da ne pričam, na čajnom stočiću šolja nije stajala godinu dana , a kad mi negde odemo ja ne sednem jedne sekunde...  I sad ja izgledam kao da nikad nisam prisutna-prosto ne stižem da ga sprečim! Kod moje mame frljnuo korpu sa štipaljkama, ja da ih pokupim, on već vuče vrelu supu na glavu, u zadnji čas ga povukla, a on već na onim ljuljajućim vratima uspeo da zvizne čelo   I tako dan za danom..................

Ja ću reći nešto ne baš mnogo pametno i vrlo izlizano - možda je neka faza.
Verovatno je svako dete različito, ali evo navešću šta sam ja zaključila do sad da kod nas pali, a šta ne pali.
Kad je počeo da puzi, pa posle da hoda, posklanjala sam i ogradila sve što ne bih želela da dira (sto gurnula do kompjutera i TVa da ne može da priđe, saksije podigla gore, lomljive stvari isto podigla ili izbacila...). Pokušala sam da napravim ambijent gde će moći slobodno da istražuje i da mu ne vičem stalno ne to, ne, ne, ne... To je bio pun pogodak, jer je on slobodno čačkao i istraživao sve, a ja sam za to vreme uspevala ponešto brzinski da obavim, a da ne razmišljam da li će mu se nešto desiti.
Kad je počeo da čačka mašinu i šporet, prvo sam burno reagovala, onda sam shvatila da ga time samo bodrim, jer mu odgovara moja reakcija. Posle sam mirno govorila da se to ne dira i odvodila ga u sobu, skretala mu pažnju nekom igračkom ili sl. Poenta je ne reagovati burno, jer su oni tad postigli svoj cilj - privukli su vašu pažnju. Znači - ne i idemo da se zabavimo nečim interesantnijim, ovo je dosadno - to je poruka. Naravno da nisam uvek imalam vremena i strpljenja, ali sam se trudila. Hiljadu puta smirenim tonom ne za istu stvar i naučio je vremenom.
Pre pola godine je bio u nekoj jako negativnoj fazi, uopšte nije hteo da sluša, sve je bacao, vrištao, ubeđivali smo se po sto puta oko banalnih stvari (pranja ruku, jela, kupanja, spavanja, obuvanja zepica...). Tu sam bila malo odlepila (trudnoća+preseljenje+mm na službenim putovanjima stalno...) i krenula sam malo oštrije, pa viknem, pa malo po guzi, pa kazna... I tad sam shvatila da se on počeo još više inatiti, urlati, opirati se... Jednostavno on nije dete na koje deluje prisila, prinuda i galama. Onda sam naterala sebe da krenem skroz smireno i polako, jer je i on prolazio kroz iste faze kao i ja (preseljenje, mama trudna, tata nije tu...). Puštala sam mu sve što je hteo, a što ne ugrožava njegovo zdravlja ili bezbednost. Nećeš da ručaš, dobro. Nećeš da pereš ruke, dobro. Nećeš da se kupaš, dobro. Kad je video da ja ne histerišem oko mnogih stvari (da mi nisu bitne, nije mu više bilo zanimljivo i počeo ja ponovo da popušta). Jedno vreme sam morala da ga uz neke fore navedem na pomisao da je on sam baš to hteo da uradi - Hajde da vidimo koji sapun danas imamo u kupatilu i sl. Trebalo mi je puno, puno strpljenja, truda i živaca da se vratimo na "staro".
I sad primetim da kad sam smirena i imam strpljenja, sve može. Kad nisam, i on odmah počinje da se inati, da privlači pažnju, da odbija saradnju. Naravno da ima situacija kad ne mogu da ga obuzdam (kad se penje po nameštaju, kad beži po gradu, neće da da ruku i sl.). Onda pokušam da ga umirim npr. knjigom. Hajde da čitamo, hajde da crtamo, hajde idemo na limunadu i sl. Naravno da to sve zahteva da ostavite sve svoje poslove i da im se skroz posvetite, ali ja sam naučila da mi ništa nije veći prioritet od njega (kućni poslovi npr.). Ako ceo dan nešto sklanjam, spremam, naravno da će početi da pravi haos posle izvesnog vremena, jer traži vašu pažnju. Ja ga pustim da se sam zabavlja i zna dugo sam da s eigra. Kad vidim da počinje haos, sve ostavljam i idemo u šetnju, pričamo, crtamo...
Verovatno nisam ništa rekla što već ne znate, ali po meni je osnovna poenta skrenuti detetu pažnju i zainteresovati ga za neke mirnije aktivnosti kad podivlja.

< Poruku je uredio Didy -- 2.8.2011 12:39:58 >

_____________________________

Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...

Didy-a jeste li imali situaciju da ga ništa drugo ne zanima nego baš taj prekidač na šporetu???  Mnogi mi savetuju to skretanje pažnje-ali ovo moje čedo tvrdoglavo kao mazga! Ja mu ponudim igračku, pa neku kašiku i tanjirić da se time igra, pa ajde vode, hoćeš malo banane, ajde u sobu da slušamo muziku (to su sve stvari koje inače voli), ali NE. On bi da vrti prekidač i tačka. Pa to je pec, pa no-no, pa lepo, pa poviknem, pa ga fizički udaljim, samo dreka i evo ga nazad opet visi na šporetu...Nekad starno ne znam šta više da uradim

Isto ni kod nas ne pali nikakva druga akcija tog momenta

evo i mene
moje dete je u fazi necu i uopste me ne konstatuje , postujem razvojna faza , ima pravo na to aliii
cesljanje - trci onako rascupana , dere se , cupaaas necuuu
secenje noktiju - neeee , boliiii , neeeecu
jelo - da se ne ponavljam , zalim se
pranje ruku - hocu ali da mi das da poplavim kupatilo
i tako
kad je pocela da puzi i hoda , ja nisam nista sklanjala , meni je uvek na stolu stolnjak , cvece , sta god ostavim , valjda je navikla
saksije nije dirala i osim sto je jednom pojela granu krasule ubedjena da je grozdje vise nije bilo ekscesa aliii
stekeri , kablovi , nozevi sve na sta sam reagovala su bili magnet i tako sam ja stalno isla za njom i opominjala , verujem da je mislila da joj je ime Marija nee
eto da rezimiram : sad nece nista pa ni ono sto hoce


_____________________________

Marija je moj najveci uspeh

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

Nina, često smo u toj situaciji. Nekad ga pustim da se izdovolji kad vidim da ništa drugo ne pali, stojim pored njega i onda kažem - Dobro, još jednom i dosta i onda idemo da radimo to i to najnormalnijim tonom. Obično upali. Usput mu pričam zašto ne to i to i zašto to nije dobro ili opasno ili šta već. Obično posle više ne dira. Ali čim burno oderaguje, evo ga opet i gleda me pravo u oči i čeka moju reakciju.

_____________________________

Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...

 kako bi moj onda bio Dusanene (koliko ono puta smem da pisem ovde )

Ispipava gde su granice.

_____________________________

Na pučini je mir... I mir će nas udaviti...