Čitam već duže vreme šta pišete, i izneću svoje zapažanje.

Smatram da sve ovo ima veze sa karakterom a ne sa tim kad je dete progovorilo.
Ok, moram se ograditi, moji su oboje progovorili prilično rano.
Luka je prvo progovorio, a zatim prohodao, sa godinu dana smo se već razumeli po pitanju osnovnih potreba "Daj vo", "No no" i sl.
Marko je progovorio malo kasnije, iskreno, ne znam tačno, ali recimo sa godinu i po.
Moje zapažanje je da sa Markom mnogo lakše dolazim do dogovora nego sa Lukom. Jednostavno su sasvim drugačiji.
Marko je oduvek sve hteo sam, i razvijao se po knjigama. Kad čitate one tablice i piše da treba da puzi, on je puzao, skače, on je skakao.
Luka se nikad nije razvijao po knjigama, iz istih razloga, ja nikada nisam čitala te knjige, prosto, nakon prvog iskustva koji nema veze sa knjigama, smatrala sam da su to budalaštine.
I dan danas, Marko ako njari, pošaljem ga u drugu sobu, za koji minut izađe, uzme papir, obriše suze i dođe na dogovor. Dok Luka ni dan danas to ne radi, u stanju je da njari satima zbog nečega.

Lično mislim da sve to mnogo više ima veze sa načinom odgoja deteta. Svi smo mi prilično zbunjeni sa prvim detetom, i ne znamo kako. Menjamo stavove, menjamo načine odgajanja u potrazi za najboljim, i prosto pravimo greške. Mislim da smo sa drugim mnogo opuštenije, znamo šta i kako, i deca budu drugačija.


ME, ja mislim da je mala ljubomorna jer više obraćate pažnju na bebu. Pokušajte nju da mazite, a bebu da spustite malo, "Neka beba malo, ništa joj neće biti dok se ti i ja mazimo, ipak si ti prelepa, velika devojčica!"

_____________________________

Tasha

Objasni im Bože, da mi se može!

zato ja i kažem "dete sa karakterom".
Meni je puno pomoglo sto radim sa decom, upoznala sam sebe, sta mogu da tolerisem, dokle ja mogu da idem u istrajnosti, koliko i dokle sebe mogu da tolerisem kad prave gluposti i ruzno se ponasaju, jednostavno vecinu situacija sam imala na poslu i znam kako cu da odreagujem.
A mnogo toga zavisi i od naseg raspolozenja, da li smo u zurbi, nervoza, neraspolozenje, bolest.

Ja recimo ne pravim problem od obuvanja patika. U većini slučajeva, ja obuvam Luku, a Marko se obuva sam. I ja sam odlučila da od toga ne pravim problem. Mislim, nadam se da će za svoju svadbu sam vezati pertle na cipelama.

_____________________________

Tasha

Objasni im Bože, da mi se može!

Baš to.

Jednostavno - neka legnem sa njima, pevam, pričam priče... Nekada ne.
Nekada radimo zajedno domaći, nekada ne (radi sam).
Nekada ga ja vodim na trening, nekada ne (nekada ostanem sa Markom, a vodi ga neko drugi).
Nekada ga ja tuširam, nekada ne (radi sam).
Nekada ga oblačim, nekada ne (radi sam).
Nekada ga obuvam, nekada ne (radi sam).

Prosto, i deca imaju dobar i loš dan. I ne slažem se da treba da se istraje u tome da će dete samo da se obuva uvek, po cenu da nigde ne idemo danima.

Imam utisak Jovice da nekada teraš mak na konac, nemoj da se ljutiš, iskrena sam. Kapiram da imaš dvoje dece mlađe od mog mlađeg pa si još i trudna, nije to lako, ali mislim da nekada preteruješ.

< Poruku je uredio Peace* -- 17.11.2014 9:20:28 >

_____________________________

Tasha

Objasni im Bože, da mi se može!

Moje neko mišljenje je da ona ne tera mak na konac, već da je jednostavno propustila priliku da postavi autoritet na vreme, pa sada ne zna šta da radi. Kao što je napisala - malecki zna da se dernja i po sat vremena, da negoduje i dovodi ih do ludila - ja to ne vidim kao njeno teranje maka na konac već kao nedostatak autoriteta nad detetom. Rekla je da su kasno uspostavili komunikaciju, pa nije ni uspela da ga usmeri na vreme i da na pravi način sankcioniše neposlušnost. Da je uspela, on se sada ne bi dernjao sat vremena, već bi nakon pet minuta njarenja bio poslat u sobu da se smiri i normalno prihvatio tu kaznu.
Ali, ima tu i onoga da nisu sva deca ista. Možda, i da su uspostavili ispravnu komunikaciju na vreme, malecki ne bi prihvatao ništa, jer je jednostavno takav.
Imala sam perioda kad nisam znala šta ću sa Ninom, kada bih kosu čupala s glave, i pomogle su dve stvari: nežnost (da je grlim i mazim kad je nevaljala, ne kao nagradu već da provalim šta je taj bunt u njoj i zbog čega je tako prgava u tom momentu) i objašnjenje da mene njeno ponašanje rastužuje i povređuje. Kada sam uspela da joj objasnim da sam tužna kada je ona neposlušna, nevaljala i radi nedozvoljivo - bila sam na konju. Sada, kad je nevaljala, kažem joj da mi je krivo što je takva, jer znam da može bolje i lepše da se ponaša. Onda ona dođe i izvini se. Nekad nastavi da me urniše, tada dobije ćošak. Međutim, kao što moje dete sada bez pogovora odsedi u ćošku, tako nečije neće ni na primer. Jer eto, svi su drugačiji.
Što se psihologa tiče, Nina je išla kod dva psihologa. Prvi put zbog noćnih strahova, kada je vrištala u snu po sat vremena, pa je samo naglo polivanje hladnom vodom budilo iz tog stanja, a drugi put kada smo ležale u bolnici zbog stomaka. Oba psihologa su rekla da je pametno i bistro dete i da ne vide nikakav problem. To mi je dalo krila da kažem par reči vaspitačicama, i eto, nakon tih par reči Nina je prestala traumatično da doživljava pojedine momente u vrtiću i da ima noćne more.
Hoću da kažem da ima dosta problema i propusta i sa strane vaspitanja u vrtiću, pošto vidim da su se i vaspitačice žalile na Jovicinog sina. Nisu uvek deca ta koja su najveći problem.

jovice,kapiram skroz o cemu pricas,pogotovu ovaj deo kad nemas adekvatnu komunikaciju sa detetom.ja se samo nadam da ce kako raste biti bolja situacija,pod uslovom da budes dosledna.ono sto su meni rekli za bozu,a pravilo je i za svu,bar vecinu dece koja su teska za saradnju jeste da moras biti dosledan,uporan,izricit u svojim stavovima.ono sto si rekla i odredila da je NE,jeste ne uvek i uvek i nema popustanja.jer ako jednom popustis,ulazis u krug,dete onda zna da moze,pa ce uvek pokusavati da probije tu granicu,a ti njemu neces moci da dokazes,pogotovu kad je u stanju dernjave.ako si resila da sam obuva patike,to onda mora biti uvek.jer nisu tu u pitanju patike,kasnije ce biti mnogo vecih stvari koje ce on odbijati da uradi.lakse je eliminisati i obuzdati negativno i neprihvatljivo ponasanje u zacetku,nego kad se rasplamsa i prosiri.slazem se da si morala puno toga da ispustis jer nije bilo razumevanja medju vama,ni komunikacije.ali,opet nije kasno ni sad,jos je on u razvitku ranom.mnogo je to tesko stvarno.i to reci -budi uporan i dosledan je isto mnogo lako reci,a tesko sprovoditi iz dana u dan sa ovakvom decom.meni dodje nekad ,veruj mi,da zveknem i njega da sve zvezde vidi i da zalupim vrata i da samo iskuliram neki period.ali...savladaj nekako bes,ljutnju,nervozu i uporno.grlim vas
idite kod psihologa,cuj ga sta ce ti reci,da imas i strucni savet kako da se na pravilan nacin postavis prema njemu.

< Poruku je uredio branki RR -- 17.11.2014 11:18:12 >

_____________________________

branki

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI !

bubamiro sve si odlicno opisala, kod nas je bas takva situacija i kao takva vrlo je nezgodna...
ja sam sigurna da on nema nikakav ozbiljniji problem i da se sve da resiti uz malo cvrscu disiplinu, koja je kod njega kao takva ocigledno neophodna..
branki sve sto su ti rekli strucnjaci to pokusavamo sa njim vec duze vreme da sprovedemo, samo sto nije lako.. bas ima teskih momenata. ali moram priznati da od kada bas puno pricamo o tome i direktno se trudimo da uticemo na njega, onako bas puno i bas svi u okolini, cini mi se da ima pomaka. polako, polako, ali dolazimo do saradnje.
recimo juce je bio predivan, da ne poverujes da je to ono dete koje se inati.... dosta toga zavisi i od njegovog raspolozenja.

hvala vam devojke na podrsci, savetima i lepim recima, zaista to puno znaci u momentima kada vec pocnes da se osecas nemocno.. a tako sam se osecala kada sam pre neki dan napisala prvi post

strasno je to koliko te unayadi tako nizak nivo komunikacije sa detetom.. zamislite samo kako je kada imas dete od dve godine koje se bukvalno ne odaziva na svoje ime, ne ume da trazi da jede, pije. nije problem u inteligenciji, nego njegova percepcija je jednostavno bila potpuno razlicita od nase, i mi smo se ubijali pokusavajuci da uspostavimo komunikaciju, ali uvek uzalud, dok on nije sam odlucio da je vreme i nakon toga se najnormalnije razvijao. on i sad odlicno govori, komunicira, samo kada dodje do onoga e sad uradi ovo, ili tako nesto, onda cesto nailazimo na jak otpor.

_____________________________

don't shit where you eat :))

Jovice napisah ogroman post, al se predomislih!
Smao ti mogu reći da te razumem i da ti kažem da sve možeš da postigneš samo ako se ne nerviraš. Samo polako i sa puno ljubavi. A po nekad mu učini ljubav i obuj mu ti patike. Naročito kad beba dođe treba će mu ljubavi i razumevanja više nego inače!

< Poruku je uredio Modessty RR -- 17.11.2014 12:19:32 >

_____________________________

Imperfection is beauty, madness is genious, and its better to be absolutely ridiculous then to be absolutely boring.