Isto.

Isto.

Joj Verus, šta ćemo?

_____________________________

"Bunim se. Dakle, postojim!" - Alber Kami
"Korenje vaspitanja je gorko, ali su mu plodovi slatki." - Aristotel

joj NM ne znam! Ja zaista ne znam. I TAKO se osecam lose zbog toga, kao najgora majka na svetu. Sinoc sam otisla oko ponoci u njenu sobu da je pokrijem, i posmatram je dok spava, i tako mi se plakalo. Tako je puno volim i nemoguce je da ona to ne zna, i zaista nema razloga da se ponasa tako. Znam ja da ona to jos nista ne razume, ali me je strah da ne postane "lose" dete, tinejdzer, neko ko ce upadati u nevolje ceo zivot...zelim da uradim sve u mojoj moci da se to ne desi, da zna da smo tata i ja uvek tu za nju. Eto, o svacemu razmisljam u sitne sate....

Samo pisite ideje, SVE cu probati, nista necu osudjivati niti odbacivati kao opciju.

Eh plakanje u sitne sate , jel to bese porodilje rade ?
Deca nam ne dolaze sa garancijom da ce biti uzorni gradjani , iskreno mene to sad ne brine , nemoj ni ti puno da se lomis oko toga , znam koliko je tesko , valjda svaka mama zna
Nadji srecu u tome sto su zdravi i pravi , urazumice se ima vremena Verus , pa ona je jos mrvica , mozda tebi izgleda pored Olija kao da je velika i kao da treba do sad da razume vec neke stvari i da ima neko lepo ponasanje ali ja stvarno mislim da to nije tako . Daj joj jos puno vremena da bude i bezobrazna i nevaljala i nemirna i svakakva , daj joj jos puno vremena da bude beba , kad krene da raste onom brzinom gde shvatamo da vise nemamo kad ni da ih grlimo ni ljubimo ni uspavljujemo pa cak ni kupamo , bice ti jos vise zao sto si sve vreme pokusavala da od nje napravis veliku curicu ja se uvek vracam na to jer mi je Aki odrastao i izgradio citavu licnost a da ja to nisam primetila od stalnog cekanja da nesto uradi-propuze,prohoda,progovori,pocne sam da se kupa , jede ide u prodavnicu .. to se cini mi se desi preko noci i prestani da pozurujes , pusti je da bude bas takva kakva jeste , daj joj sansu da se sama razvije , sigurno ces se iznenaditi koliko ce biti divna I da dodam , svi mi gresimo kad se trudimo da sledimo neka pravila kod vaspitanja i odgoja , a ustvari sa decom po meni treba biti samo iskren i spontan

volite svoje devojcice najjace sto mozete , nema losih i zlih voljenih ljudi

ribizla, rasplaka me! Tako bih volela da mogu sada jako da te zagrlim evo: , tako si pametna i plemenita. Hocu, slusacu te i bicu strpljiva jos vise nego sto sam pre bila, i hvala za zadnji post gde kazes da ce ipak nasa ljubav od nje da napravi u stvari, zadrzi je da ostane dobra nasa mrvica, ljubim te.

Ribizla, ja bih tebe nekako uramila, ili te makar kidnapovala, da mi stalno nešto pričaš, mislim da mi persen/bensedin/vinjak ne bi nikad trebali

Verka, NM, samo da vas grlnem , nemam šta pametno da kažem.

< Poruku je uredio Nedja RR -- 21.5.2012 17:06:36 >

volEm vas moje zene pametnice

ribizlo, mudra glavo, hvala!

Verus, tako sam i ja sinoć sedela kod KL i pitala se šta pogrešno radim. Čak sam pomislila da je možda ne volim dovoljno kad ne mogu da pronađem žicu za sve to.

_____________________________

"Bunim se. Dakle, postojim!" - Alber Kami
"Korenje vaspitanja je gorko, ali su mu plodovi slatki." - Aristotel

I definitivno se ponekad osećam kao da sam podbacila kao majka.

_____________________________

"Bunim se. Dakle, postojim!" - Alber Kami
"Korenje vaspitanja je gorko, ali su mu plodovi slatki." - Aristotel

Bas je tesko zaista. Nekad se pitam da ipak se malo pise o tome, pa sam kontala: "nisam valjda jedina koja NE MOZE??" sve sto bih trebala....a tako se trudim. Verujte mi da sam juce bila umornija nego kad radim ceo dan kao konj. Nisam imala tracak energije, ma atomcic energije mi nije ostao. Iscrpi me jako to njeno njarenje i vecito zanovetanje. Ne znam kako druga deca od 2 godine, ali ona ima TONE energije koju ne moze da potrosi. A svaki dan odemo negde, uvek se trudim da prosetamo, ili odemo u soping. Ne znam. Moja mama tvrdi da sam odavno trebala da je disciplinujem recima, da zna sta se sme sta ne, a ne da joj popustam. I eto, bila je u pravu

Ali ja nisam od onih koje popuštaju, pa sam opet neuspešna. I iscrpljena. A ona ne staje.
I u pravu si. I ja sam se pitala kako niko ne piše o tome, prosto me sramota da ispišem išta kad niko nije. Al' evo vidim da ipak nisam jedina.

_____________________________

"Bunim se. Dakle, postojim!" - Alber Kami
"Korenje vaspitanja je gorko, ali su mu plodovi slatki." - Aristotel

Ma nisi jedina, daleko od toga...mozda su drugi previse umorni i da pisu o tome, ko zna. Nije me sramota sta da radim, bas mi treba savet nekoga ko je sve to prosao. Probacu ribizlin pristup i da nagradjujem vise kad je dobra, da ignorisem njarenje, a da kaznim ipak "bitne" stvari, kao sto je udaranje i sl. Mora da snosi posledice. Kod nas je to cosak na 2 minute. I place naravno. Od skoro joj ukidam ono sto voli: npr Miki Mousa-a ne moze da gleda ako je nevaljala.

Jel to ok? Ili ne treba ucenjivati? Psihologija mi je malo zesca, priznajem. Ocaj priziva svakakve mere.

Šta?! I vaša deca su neposlušna?!?!

Šalim se, ali do pre koji mesec ja sam bila usamljeni slučaj u temama "histerija" i "neposlušnost u svakom smislu" i svi su me tešili-proći će, to je faza (mrzim ovu reč!), pa sva deca su takva.... e da vam nešto otkrijem u poverenju- NISU SVA DECA TAKVA!

Moj Mihajlo je toliko bezobrazan da sam ja otupela u poslednjih godinu dana-nema tehnike kojom se nisam poslužila, nema knjige koju nisam pročitala, nema predavanja koje nisam preslušala... I babe i dede su postali rigorozniji-uveli smo totalno vojno stanje-NIŠTA! Lepo, grubo, ignorisanje, tolerisanje-ništa ne funkcioniše. Trenutno je u FAZI jezivog inata koji traje satima!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! Da, da dobro ste pročitali-satima!!! I to za najveće gluposti. Ljudi mi se već sa sažaljenjem javljaju u stepeništu, pošto cela zgrada zvoni od njegovog urlanja i našeg opominjanja... A nama nova beba tek treba da stigne...
I razumem što ribizla priča-propuštamo mnogo jer očekujemo mnogo... Ali ja sam recimo jedna od onih majki koja je uvek rekla kad se desi desiće se- i moje dete prvo propuzalo, prvo prohodalo, prvo progovorilo... I sećam se svakog momenta, sećam se svih detalja, ali u ove njegove 2.5 godine 70% su bili napadi zacenjivanja, histerije i inata... I Bogu se zahvaljujem što je zdrav-ali ovakvo ponašanje meni jednostavno nije "normalno" i brinem se... I sumnjam u svoje instinkte, bojim se da me mrzi, da će da zastrani kad odraste jer ne mogu da se povežem sa njim-niko u familiji to još nije uspeo... Ne tražim savet, ali nemam ni odgovor.

pisacu i ja ovde jos malo
v i ja vas

Ja sam suviše očajna da se pitam da li je to OK. Očajni ne biraju sredstva.

Ne znam... ja dosta toga radim kako je ribizla rekla, ali ne vidim pomak...

_____________________________

"Bunim se. Dakle, postojim!" - Alber Kami
"Korenje vaspitanja je gorko, ali su mu plodovi slatki." - Aristotel

joj nina...i meni par njih kaze da se malo smire posle 3 godine, da ih hvataju te bubice..mada, moja mama kaze da sam ja bila nevaljala ali ne bezobrazna-znaci, ok sam ja sa skakanjem, igranjem, nestaslukom. Ali ona je kao mali Lucifer. Gleda me u oko i namerno nesto uradi. Prospe vodu po stolu, udara casom (plasticnom) o sto, ma grozna bude, grozna, ni kad podviknem ni kad je zamolim lepo ne vredi. Juce mi je istrcala na ulicu ispred kuce prijatelja-ja je vodila samu kod njih na rostilj da se igra sa decom, a ona sela unutra i sama se igra sa igrackama...kao da joj nekad fali daska boze me oprosti. Na kraju je izasla i igrala se. Pravi je mali buntovnik, i brine me sto ima SAMO 2 godine a vec je takva....

Mihajlo udara staklenom čašom, baca keramičku šolju... Iz čista mira me udari u prolazu, kida garderobu sa sebe ako neće da obuče nešto, iz inata stane na sred sobe i piša.... Mislim da ni jedno dete ne ide toliko puta dnevn u ćošak, zabranjijem mu crtaće, omiljene igračke, hranu koju voli... Po dupetu dobije par puta nedeljno, jer istrči na put, skače niz stepenice, razbaca mi tek opeglan veš, lomi mi štikle na cipelama, gura ruke na vrelu ringlu, penje se na ogradu terase-a verujte mi držim ga na oku 24/7, samo ne mogu da ga stignem u bezobrazlucima Videćemo šta će biti do 3. rođendana, ali sve se nešto bojim.... A da, i taj pogled u očima- sve me jeza prođe...........

Nina , ja sam skoro prestala da kaznjavam i mogu ti reci da to uopste nije lose , Andrej je veci mnogo pa je glupo da ih uporedjujem ali bih ja pokusala upravo suprotno od onoga na sta je M navikao , na cosak , i ostale kaznice . I to sto pricate o pogledima , to ste umislile od straha jer ste `nemocne` sto uopste nije tacno , vi ste njima sve i jace ste od svih tih nestasluka , i Andrej je radio uzasne stvari svojevremeno i evo mogu da kazem da je sada jako dobar i prilicno pametan i razuman . Nije ni to garancija da sutra nece pljackati i prodavati drogu ali ja verujem da ce biti dobar i tako i mislim , tako se ponasam .. Nina , nije ti lako ali veruj da ce biti dobar kad to stvarno bude potrebno

ribizla moja, iz tvojih usta u bozije usi!!

Ja imam fobiju od slova F

Čitam ovde, uglavnom su to sve deca koja su kao Lara, a već imaju mlađeg brata (ili sestru). L je u poslednjih nekoliko nedelja postala užasno ratoborna. Ne volim što udara i nas kada joj nije pravo, ujeda druge, a u petak se potukla u jaslicama. Upljuvala sam se od objašnjavanja njoj šta se sme, šta se ne sme, šta je dobro šta nije, ma kakvi, ona po svome. Za vikend me je urnisala, u parku ništa nikome neće da da, onda počne da se dere tako bez razloga. Dere se, dere, ja je ponesem kući, a ona počne da me udara, neće kući, neće u park, neće ništa. Ja ne dopirem do nje. Malo je falilo da dobije po guzi (iako je nikada, ali nikada nismo udarili), ali mi je pao mrak na oči. Kada počne da se dere bez razloga, dođe mi da se bacim sa terase...

_____________________________

Zgodna nisam, ali nezgodna jesam

...and all I can do is try

nina zasto ne odete svi komplet kod psihologa? ozbiljno, mora da postoji nesto zbog cega se to desava...

_____________________________

don't shit where you eat :))

Ove situacije posebno mrzim.


_____________________________

"Bunim se. Dakle, postojim!" - Alber Kami
"Korenje vaspitanja je gorko, ali su mu plodovi slatki." - Aristotel

Uh žene, baš ste u nezavidnim situacijama. I mogu vam reći samo - svaka čast! Ja bih na vašem mestu verovatno završila u Lazi, jer ja te vaše živce, priznajem, nemam, i ne verujem da bih imala.

I ja to radim.
L i ja se uglavnom posvađamo pred spavanje, ja budem umorna, a i on, i onda oko gluposti se posvađamo, i onda zaspe, a meni bude krivo, onda sedim pored kreveta, mazim ga, ljubim ga...




Duše moje...
Često gledam Luku i Marka i poredim... Možda bi Luka bio krupniji da sam ga duže dojila, da sam mu ja spremala kašice a ne davala kupovne, da ga nisam upisala u jaslice sa 14 meseci (tada je prestao da se smeje), da sam mu više puštala, kao što Marku puštam... ma milion stvari. I onda pokušavam to sada da ispravim, i tek tada nastane haos...




Moja mama tvrdi da su moja deca nevaspitana. Da se razumemo, to nema veze sa tim dal ih voli, naravno da ih voli, ali za njen ukus, poredeći ih sa mnom i mojim bratom, oni su nevaspitani. A onda kada odemo kod mojih, valjda sam ja u dodatnom grču da budu dobri, a oni natprosečno podivljaju i ništa ne slušaju, bacaju se po zemlji.




Mislim da to ne možeš skroz da izbegneš, ali koristi umereno, inače ćeš imati ono što ja imam sa Lukom: "Uradiću to mama, ako ti meni daš..."


nina   Ja bih se bukvalno ponašala kao da je sve ok. Bukvalno bih se smejala na sve što radi, možda da probaš da ga hvališ za sve bezobrazluke? Naime, tera ti inat, to je očigledno. Luka je jedno vreme uporno radio sve za šta kažem Nemoj! Tako da smo deo njegovog odgajanja sve rečenice počinjali sa Nemoj! "Luka, nemoj doći ovamo!" - ukoliko želimo da dođe. Probaj obrnutom psihologijom.




Zato i radi to jer ima samo 2 godine. Proći će. MALA JE!




Pre neki dan mi M prilazi i iz čista mira me zavrne motornom testerom po leđima. Okrenem se i pecnem ga po obrazu. On se uvredi , i zavrne motornu testeru na sto i prevrne kafu. E onda je dobio batina.
Ja sam jako rigorozna što se tiča udaranja, griženja, štipanja, bacanja. Ne možeš to da mi radiš. Ja tebe ne maltertiram, nećeš ni ti mene.
Non stop udara Luku, a ja sam u fazonu "Neka mali je". E sada je to već uzelo maha, i rekla sam Luki da mora da mu vrati. Da ga lupi, ali da mu ne otkine glavu, dakle, treba da ga zaboli, ali ne treba da ga povredi. Tako je M lupio L šamar, L vratio, M vratio, L vratio... dakle, to nema kraja...


Nova taktika je da kada Luka histeriše, povisim ton da bi me čuo, i uglavnom se tada smiri, posluša šta mu govorim. Uvek kažem "Ne plači, to ne rešava problem. Kada plačeš, tada neću da ti učinim! Ti si veliki, hajde da pričamo!", a kada M histeriš, okrenem se, odem, sednem i zapalim cigaru.