Kali ja imam njihova 2-3 CD-a,os ti posaljem?

Joj bubamiro rasplakala sam se kad sam videla backstreet boys.
Obozavala sam ih.Eeeeeeeeeeee to su bila vremenaaaa.

Evo sad sam pustila na youtuba-a
Backstreet Boys - As Long As You Love Me

< Poruku je uredio SUPER MAMA -- 8.7.2010 16:00:01 >

E sad sam se setila na Kelly Family
Kelly Family - An Angel Boze mili kolko puta sam samo slusala ovu pesmu.

Buba Miro hvala sto si me potsetila, momentalno si me usrecila sad slusam njihove pesme.Boze mili kolko sam ja kupovala BRAVO casopise zbog postera.

SM As long as you love me... podseća me na sve tinejdžerske ljubavi ... pisanje ljubavnih pisama i ostavljanje istih ispod klupe.. samo , ja sam imala foru - pošaljem ih po mlađem bratu ... on ih presretne na ulici i kaže poslala ti moja sestra. 
Jadničak, nije imao pojma a ja ?? Aždaja!!!

< Poruku je uredio kaliopi -- 8.7.2010 16:20:01 >

Joj kali smejem se i placem.Boze mili to su bila predivna vremena, kad smo mislila da nam se ceo svet srusio zbog ljubavi.I da nam je to tada bilo najgore nesto sto je moglo da nam se desi.
Ahhhhhhhhhhhh

Kaliopi kolko sam volela ova pesma, cak i pevala jendom decku
Backstreet Boys - I'll Never Break Your Heart

Da, draga ... koliko smo tada bile bitne i sve što nam se dešava bile smo u stanju po sto puta da izanaliziramo ...Ma naći ću te sveske ,uslikati i zakačiti sliku ovde...
Čak posebno i mirišu, nekako ne starinski ... već .. detinjasto ...

Jojjjjjjjjjjjj mlados ludost.
Moji su sve ostale u Makedoniji, sada kad budem isla imam jedan veeeliki spomenar pa slikacu i ja a i malo da se smejem na prosla vremena.
A imam i postere moja mama jos nije ih bacila jos hoce da ih cuva za uspomen.

Još jedan "okidač" danas , mala grudva koja je pokrenula lavinu sećanja u meni ...

Linoleumske , plavo - bele , kockaste pločice ... Davno beše ... Ispucale , ali su tada bile dobra zanimacija devojčici koja je po njima skakutala igrajući "školice" .

Jako sam mrzela te pločice u Centru za socijalni rad ... U početku su mi se učinile zanimljivim , ali nakon sve češćeg i češćeg susretanja sa njima - mrzela sam ih sve više i više . Imala sam premalo godina , 3-4 , ko će ga znati ...
Pri prvim posetama Centru sve je bilo nekako  mirno i uobičajeno . Čak mi se činio i inpresivnim niz trapavo ulepljenih plavnatnih komada linoleuma , po kojima sam šetkala , praveći razne oblike svojim kretanjem . Bilo je , isprva , zabavno . Ljubazne tete , i mama i tata koji razgovaraju , nekako ljutito . Nisam obraćala pažnju , mene su uvek ostavljali u toj prostoriji sa pločicama , gde sam gledala u napukli plafon , igrala se sa dugmencetom na bluzi i čekala da vidim kod koga ću prespavati to veče . Da ... Moji su se roditelji razvodili .

Svaki sledeći put kada bih se našla u Centru - boravak je bio sve neprijatniji . Mamine cipele lupkale su po prašnjavim linoleumskim pločicama , tata je nameštao kravatu u drugom uglu memljive prostorije . Nakon nekog vremena i par jedva razmenjenih reči , mama , koja me je dovela , pozdravljala se samnom , i moju ruku je preuzimao tata , obećavajući da ćemo se lepo provesti tih par dana koliko "pripadam" njemu .

Prošlo je par dana . Tata i ja ponovo sedimo u Centru , ovoga puta čekamo mamu da dođe po mene . Ja sam zbunjena . Pločice mi se rugaju , i kao da me pitaju : "gde sad ideš ?" "Ne znam ni sama" , došlo mi je da odgovorim nemuštim , kockastim napastima ... Već sam bila umorna ... Nisam želela dve dečije sobe na različitim krajevima grada , nisam želela dva kreveta sa dva jastuka , dve različite porodice i dva termina za dva roditelja ...
Nisam želela sve to ... I znala sam , već tog momenta , da nikada , nikada neću poželeti da svoj stan opremim linoleumskim pločicama ... Ma kako interesantne na prvi pogled bile ...

Rasplaka me, draga...



E zato ču se boriti i protiv jetrve, i protiv devera, i protiv svekrve, i protiv svih (koji pokušavaju da mog dragog razdvoje od mene), ako treba i protiv celog sveta!!!


_____________________________

" BOŽE, ČUVAJ MI OVO PILE...
OVU MRVU ZLATA I SVILE..."

Uf draga...baš si me dirnula...setih se i ja par stvari

_____________________________

"Before you were conceived I wanted you. Before you were born I loved you. Before you were an hour old I would die for you. This is the miracle of life."

Veruj mi , vredno je borbe ... Ni jednom detetu ne želim da prođe kroz sve to ... Ma koliko bila snažna ljubav koju dete u tom momentu dobija od oba roditelja - ureže se taj gorki osećaj gubitka porodice duboko u dečju svest ... I čuči tu , evo vidiš i sama koliko godina ... 

Da... Koliko mi je puta padalo na pamet da se zbog njih pokupim, uzmem bebu i odem za srbiju kod mojih, ali... ne mogu ja to... ma nisu oni važni, važan je naš život, a oni nek se je !!!!!!!!!!!!!!

_____________________________

" BOŽE, ČUVAJ MI OVO PILE...
OVU MRVU ZLATA I SVILE..."

Danas sam shvatila da nemam ni jednu sliku sa ovim mojim zaobljenim stomakom! Moram pod hitno da se ufotkam 
I imam jako malo fotografija sa mamom ...

[Sadržaj poruke je obrisan]

A devica , šta bi drugo 

[Sadržaj poruke je obrisan]

Nemam pojma , ne razumem se u horoskop ... Znam samo da sam oduvek više volela neke konverzacije sa smislom , ili da izvučem neke priče iz i od ljudi , nego da vodim suvoparne razgovore koji se svode na "da" i "ne" ili slično ... Volim ljude koji me inspirišu i koji u drugima traže inspiraciju ... A i iz sopstvenog iskustva tvrdim da su i srećniji oni ljudi koji se potrude da vide život i u "dubinu" i "širinu" , oni koji nađu put u središte sebe ... Nažalost , danas svi vidimo sve crno - belo i kukamo i kad treba i kad ne treba . A toliko je lepih stvari kojih nismo ni svesni ... Postanemo svesni koliko su bile lepe tek kad te stvari postanu uspomene .

Setih se večeras, u razgovoru sa Sanjicom26 ...
Kosovo ... Neke davne 80 i neke ...
Drvoredi ... Park ... Ulica ... Dudovi ...
Šljivici , voćnjaci , kupine divlje , jagode šumske ... Tetka Julka s kikicama ... Pekmez od šljiva ... Kruška , a pod njom mi , doručkujemo ...
Crkva , od nove opeke , beli se u parku , tek sazidana ...
Na drugom kraju sela brvnara , drvena , iz 15 veka , mala , ukrašena ikonama - isto crkva .
Moj drug sa čudnim imenom , i ja sa njemu čudnim prezimenom . Njegov tata ima belu kapu , ja imam dedu sa belim brkovima . I svi smo bili srećni , i nikom ništa nije smetalo .

I onda , tako , sve nestane ... i crkva , i dudovi , i šljivici ... I tetka Julka odsekla kikice ...

< Poruku je uredio BubaMira -- 18.10.2010 23:36:38 >

ubetino, nemoj više...svaki put me rasplačeš...Prestaču da te vojim!!!!!!!!!

_____________________________

" BOŽE, ČUVAJ MI OVO PILE...
OVU MRVU ZLATA I SVILE..."

Joj, Bubo, sva sam se naježila. 

Kud te se setih večeras ... Moj prvi i poslednji marinero , sa svojim jedrima uvek kontra vetru .
Nasmejanog i zabavnog , ponekad se , krišom , usudim da razmišljam gde li te je život odneo . Tebe , i tvoju belu , oficirsku uniformu koja ti je tako dobro stajala .
Pamtim te kako me "teraš" da pišem . Čitaš moje pesme , iskreno se udubljuješ u svaku strofu . Sećam se i kuće na planini , u jednom ćošku si ti slikao , a ja sam piskarala (naizgled , koješta) u svoju dragocenu rozu sveščicu .
Mnogi su ti se smejali . Površni , prizemni mangupi sa spuštenim prozorima na besnim automobilima , komentarisali su nezrelo tvoj profil večitog sanjara .Čudili se sa podsmehom kada si tako mudro pričao o svojoj jedinoj Boki , upirali prstom u naše noći sa gitarom na rivi .

Sada smo svak u svojem ćošku svemira , ali ipak želim da ti se na neki način zahvalim na tome što si mi pokazao da pravi oficiri i džentlmeni zaista postoje .
I da ... Ona priča posvećena tebi i nama ... Dobila je prvu nagradu . Šteta što nikada neću smeti ni umeti to da ti kažem .
Adio , amore ...

Bubo,prelepo kao i uvek