Nista, tu smo da im pruzimo podrsku. Moji jedno vreme nisu hteli bez onog nocnog svetla da zaspu, ali bih ga ja gasila kasnije jer je bitno da se spava u potpunom mraku, zbog hormona... A i to je proslo. Cerka je govorila, ima nesto na zidu, bojim se zida!! Ali opet, to nije bilo povezano sa vrticem, ja mislim... Niko nije pravio nocni program prilikom adaptacije na vrtic....
Necu nikad zaboraviti, kako sam bila down.... Ona 11 meseci, ja na posao.. I upisala sam je u privatni vrtic, bio je april. Tokom marta smo otisli da se dogovorimo sta i kako, i vlasnica kad je videla da ona ode i ne okrece se za nama, rece, ne treba adaptacija, samo vi nju dovedite odmah na ceo dan! Nisam bila odusevljena a sa druge strane - valjda zna zena sta prica... Uglavnom, poslusala sam je. Posto sam isla za Bg, dovela sam je prvu, joj sto mi je to bilo tesko, polumracak, ona sama, medjutim, ode ona i ne okrenu se za mnom.. Bila sam na iglama... A dete mi je najnormalnije jelo/spavalo, pritom jos uvek je imala dnevni/vecernji podoj, do skoro 15 meseci.. I nikad bukvalno nikad nije plakala ili bilo sta. U septembru smo je prebacili u drzavni. I eto bez adaptacije! Tako da stvarno mislim da je sve individualno.
Djole je krenuo u aprilu, u decembru napunio godinu ali zbog tog povremenog herpesa koji mu je izlazio, cekali smo prolece, tako da je bila druga polovina aprila, posle prolecnog raspusta, negde 17-18.4. Imao je dva dana adaptaciju, do uzine i treci dan je spavao. On je i dan danas moje najprivrzenije dete i najsenzitivnije i njemu je znala poteci suza i znala sam da sedim sa njim ispred vrata dok ne bude spreman.
A ovaj treci, regularno od septembra isao sve po redu, tako da sam videla kako to kao treba da izgleda, ali on je takav dzambas da sa njim je to sve bilo lako, sa 14 meseci je krenuo..
_____________________________
Možda je na ovom svetu neistine, nepravde i mržnje više, ali su istina, pravda i ljubav moćnije.
Patrijarh Pavle