IZVORNA PORUKA: *Alexx*
Ako ne idemo onim pravcem kojim on želi da ide, nastaje opšti haos.
A vi ne znate da uvek treba da krenete u kontra pravcu od onog u kom želite da idete da biste stigli gde zaista želite da stignete?
To je jedini način.
JAO ŽENE ŠTO SE RADUJEM ŠTO SU VAM DECA PORASLA I HISTERIŠU! Nemojte me krivo shvatiti, ali do sada sam bila nekako usamljena u ovoj temi. Marko se ne plaši kada vičem. Naviklo dete jer ima Luku za brata, koji ne ćuti ni kada spava, a ne ume tiho da priča, i počinjem da sumnjam da ne čuje dobro, jer me ne čuje kad pričam normalno.
ALI jako razlikuje kada vičem na Luku a kada na njega! Nekada, kada vičem na Luku a on se rasplače, plače i Marko. E, to je haos. Nikad ih smiriti!
A pre koji dan, malo mi bio kratak fitilj, oblačim Marka, taman mu ubacim jednu nogu u nogavicu, krenem drugu, on izvuče prvu, ubacim drugu, krenem opet prvu, on izvuče drugu, usput i odlepi pelenu, i sve vreme iritantno cvili, i ja odlepim i podviknem "Dosta!", on iskrivio usta, suze krokodilske i "Mammmmm"...