Tixy 1, evo teme.
Nadam se da će ti biti od koristi!

_____________________________

"BOŽE, ČUVAJ MI OVO PILE...
OVU MRVU ZLATA I SVILE..."

Već sam ranije pisala na ovoj temi.Moja kćerka je imala tantrume ali sam joj stala u kraj

Danas sam prisustvovala izljevima bjesa jedne 5.djevojčice.I to joj nije prvi put, nedavno smo bile na jednom dj.rođendanu gdje je takođe imala SHOW.

Bili smo u igraonici i moj dječak od 22mj je popio malo njenog sokića.Kad je to vidjela počela je da histerično vrišti i baca se po podu.Sva djeca su je u čudu gledala.odlazim do djela za igranje i dajem svojoj djeci sokiće a njoj njen.Ona i dalje histerično vrišti i viče kako više neće da pije taj sok jer je pogan i zahtjeva da joj se kupi novi.
Baka vadi pare majka odlazi i kupuje joj majka joj daje a ona se poče smijati.

Moja djevojčica otvara smoki i djeli sa svima,mala jede i otima mom sinu.ćerka uskače i brani brata.

Treća situacija.Sofi dolazi i vadi iz torbe 2 Monte-a.Mala kreće da pojede drugi ja nedam .Kažem da njih dve podjele jedan jer drugi treba da pojede Strahinja.Jer ona nije dala njemu svoj sokić.Odlaze i vidim da je opet neka frka.Nosim Strahinji njegov Monte ,ona sjedi.Pitam je što ne jede sa Sofi -ona kaže da je ljuta.Reko možeš slobodno da budeš ljuta ali nećeš dobiti njegovo.ONA BACA KAŠIKU NA MENE.

Baka opet odlazi i kupuje joj.

Ta djevojčica ima 5 godina i upravlja sa svoji roditeljima i bakom kako želi.Sve dobija na plač i bacanje. Ubrzo će pubertet a s tim izlasci -alkohol.Šta onda -to se niko od njih nije upitao.

_____________________________

Neko iz djetinjstva ponese samo uspomene, a neko sačuva u očima, ušima, u srcu još malo one radoznalosti i nemira, pa umije da se igra i raduje malim stvarima.
DUŠKO RADOVIĆ

Ja ne znam šta da radim sa mojim starijim detetom, on je poslednja dva meseca nemoguć Evo na primer, jutros je počeo kako se probudio, neće da skine pidžamu, pa onda neće da se obuče, hoće da sedi u gaćama, pa onda ja krenula u prodavnicu, on kuka kako hoće sa mnom. Naravno počeo je da histeriše na sred prodavnice da hoće kući... Došli kući, neće da se izuje, neće da skine jaknu, neće da opere ruke, neće da ustane sa poda..... Onda se kao malo smirio, malo smo se igrali, e posle popodnevnog spavanja ista priča kao jutros. Uveče isto pravi haos oko kupanja, a nikada to nije radio.
Posebno me nervira njegov odnos sa bratom. Kako ga vidi, počinje da se njari i govori Skloni batu, smeta mi... Čupa ga, štipa, mali puzi a on legne preko njega i ne da mu da ustane.... Doduše, i mali isto njega stalno nešto čačka, gura, ali tek njemu ne mogu da objasnim da to ne radi, jedino mi preostaje da ih stalno razdvajam...
A najgore od svega mi je što je do otprilike trećeg rođendana bio dete za poželeti, nismo uopšte imali ovakvih situacija. U vrtiću je super, tako kažu vaspitačice, kao nemaju baš nikakvih problema sa njim (tako je oduvek bilo i tako je i sad). Ali zato kući... Sve mi se čini da je to neka zakasnela reakcija na brata, tj. kako je mali postao aktivniji, tako se ovaj počeo osećati ugroženim i ovako reaguje. Mada kada smo zajedno napolju i neko sa strane pokuša da priđe malom, ovaj odmah stane između njih i govori To je MOJ bata i kao brani ga... Dok je bilo toplije, svaki dan malog u kolica i idemo po velikog batu u vrtić, a njih dvojica sve vreme do kuće se smeju, "pričaju"... I sada s vremena na vreme ima izlive ljubavi prema njemu, ali uglavnom je katastrofa, nisam pametna...

< Poruku je uredio Moiraina -- 23.11.2013 19:26:59 >

Upravo si odgovorila na svoje pitanje.Ovo boldirano je ključ svega.
Moja kćerka još uvjek ima ove faze,koje su počele po rođenju brata.Doduše oduvjek je bila svojeglava i tvrdoglava.

Nama je psiholohg u vrtiću rekao da se oni zaista osjećaju ugroženima i glupiranjem skreću pažnju na sebe.
Govori mu da je on stariji brat i da treba da pokaže toj bebi kako se lijepo jede,igra i ostalo.Tj da ga staviš u funkciju učitelja koji će da tom balavcu da pokaže kako se i šta radi.
DA PODIGNEŠ NJEGOV EGO i da se on osjeća korisnim i važnim.
Da kad mali spava vas dvoje imate zajedničke trenutke tipa čitate zajedno,igrate se.
Takođe da mu objasniš da ti i brat ne radite ništa bitno dok je on u vrtiću te da se zabavljate tek kad se on vrati kući.
Moja je ovako razmišljala ko zna kako se oni zabavljaju i gdje idu dok sam ja zatvorena zatvorena u vrtiću.


_____________________________

Neko iz djetinjstva ponese samo uspomene, a neko sačuva u očima, ušima, u srcu još malo one radoznalosti i nemira, pa umije da se igra i raduje malim stvarima.
DUŠKO RADOVIĆ

Bravo Big mum, super si objasnila!

_____________________________

Možda je na ovom svetu neistine, nepravde i mržnje više, ali su istina, pravda i ljubav moćnije.
Patrijarh Pavle

BM, sve si lepo rekla i ja sam sigurna da je u većem delu u pitanju ljubomora. A kažem zakasnela reakcija jer, kada se mali rodio, Đ upošte nije ovako reagovao. Pokušao je par puta da izazove moju reakciju, tipa mali u ljulji a on kao zamahuje rukom na njega kao da će da ga udari i gleda me u oči. Ja sam ga tada totalno iskulirala, znala sam da čeka da vidi šta ću ja da uradim i brzo je prestao to da radi. Pa posle toga jedno vreme ga je baš voleo, svima se hvalio kako on ima batu i kako on voli svog batu. E onda je bata propuzao i počeo da osvaja njegovu sobu, igračke, pa onda je krenuo i na njega, kao što napisah štipa ga, čupa... Sada je haos Tipa, mali uzme neku igračku, Đ odmah otima to od njega i govori To je moje! Onda ja malom dam nešto drugo, a ovaj mu opet otima i to drugo, a vraća mu ovu prvu i govori Izvoli, batooo!
A inače, nisam ja sa malim ceo dan kući, radim od septembra, doduše do 13h i ujutru svi krećemo zajedno, što znači da on zna da mama i tata idu na posao, Đ u vrtić a bata na čuvanje kod babe. I posle posla ih obojicu pokupim. I dok mm ne dođe sa posla, nema šanse da se i jednom posvetim kako treba. Ta priča da je on stariji, više zna, da treba brata da uči, to ponekad prolazi, ali kada ga uhvati histerija, ništa ne pomaže. Ali slažem se da bi trebalo da nastavim u tom pravcu, pa valjda uskoro bude bolje.
Evo, on mi svaki put pomogne da bati promenimo pelenu (pošto se mali dernja kao da mu ne-znam-šta-radim kada ga presvlačim, Đ dođe i počne da mu peva nešto, dodaje mi pelenu, maramice...) Ma sve hoće i onda iz čista mira (tj. u nekoj totalno bezazlenoj situaciji) krene da vrišti, plače, baca se po podu...
Sada su obojica u krevetima, a ja sam kao samlevena, baš se umorim kada naiđe ovakav dan...

Moraina, mozda to i nema toliko veze sa bebom. Zaovina mala prolazi slican period, a nije dobila mladjeg brata ili sestru. Bila je toliko mirna i dobra i onda se odjednom promenila. Prvo je pocela drsko da odgovara, a posle da se duri bez razloga, place i slicno.

Kao što reče ksena možda i nije toliko u pitanju ljubomora koliko je period kroz koji on prolazi,M neznam koliko tvoj stariji sin ima godina ali oni imaju svoje periode negativizma.Slične simptome je pokazivala i moja starija ćerka kada se rodio najmlađi sin

_____________________________

Nije sreća u onome što imamo,nego u tome koga imamo...Sreća se nosi u duši a prepoznaje na licima

3g 4m. Čitala sam da se slične faze obično javljaju posle drugog rođendana i da traju otprilike do pune 3 godine. A on je u tom periodu bio neverovatno mirno i dobro dete. Doduše on je i sada dobar, nije zloća, pametnica je (nije što je moj ) ali u poslednje vreme baš zna da me izbaci iz koloseka, kad krene da histeriše, a ja ne mogu nikako da doprem do njega (kad počne da šizi, uvek ga pošaljem u njegovu sobu i kažem mu da može da izađe kad se smiri, pa ćemo onda da razgovaramo, a on plače na sav glas i govori Evoooo, smiiiiriooo sam seeee! Buaaaa!!!). Šta znam, možda ja previše očekujem od njega jer je uvek bio baš lak za saradnju, uvek smo mogli oko svega da se dogovorimo, ovakvo ponašanje od njega me baš iznenađuje...

zaovina mala ce sad 6 godina, a pre nekih godinu dana je pocela da se "kvari"

Nema to veze sa bebom (bar ja tak mislim). T. je imala takve faze, a nema ni brata nis estru. Dakle , bili smo u fazi da neće se svući, neće se obući , neće ovo , neće ono... a, neće ni kako ona hoće!!! trajalo, trajalo, i prestalo.
Sad smo u fazi da sve ona hoće. Ne mogu ništa da uradim, a da iza sebe ne čujem :"Može Tina!" Ili:"Hoće Tina!" Najgore što traži da ona uradi neke stvari koje je nemoguće da uradi. E, to je tek šizenje i plakanje...

_____________________________

"BOŽE, ČUVAJ MI OVO PILE...
OVU MRVU ZLATA I SVILE..."

Ne bih Moir bas da te obeshrabrim, ali 4g3m te identicne scene su kod nas jos uvek aktuelne.to evo smirio sam se a i dalje kmeci i ne moze da prestane...kod nas jos uvek ima tih napada besa,ali mnogo redje i mnogo se lakse sad smiri..e sad,verovatno ce i ona upastu u tu fazu,mada je skroz drugacija od njega.cini mi se da ce nam ona 'vaditi mast' na finjaka!

E kad prođe ta faza negativizma koja počinje oko 3 god. onda tek sledi kako neki nazivaju rana adolescencija ili sledeći perio negativizma oko 7 godine...čovek samo da poludi nikako im ugoditi

_____________________________

Nije sreća u onome što imamo,nego u tome koga imamo...Sreća se nosi u duši a prepoznaje na licima

Treba postaviti jasne granice, kako god. Najvise polude kad je sve po njihovom...

_____________________________

Možda je na ovom svetu neistine, nepravde i mržnje više, ali su istina, pravda i ljubav moćnije.
Patrijarh Pavle

Moje dete nije nikada, ali baš nikada dobili išta na moljakanje, suze... Takođe, mogu za sebe da kažem da sam skroz dosledna, ako nešto zabranim (a trudim se da to bude što ređe), nema posle ajde dobro može... Ali i kad mu obećam nešto, uvek to ispunim bez obzira koliko bila umorna i sl. MM je malo drugačiji, njemu bude žao, dešava se da popusti pa sledeći put u istoj takvoj situaciji bude još gori haos, a ja se suzdržavam da ne kažem Jesam li ti rekla...
Tiziana, rekla sam ti već, tvoja D i moj mlađi su toliko slični po ponašanju, baš komentarišem sa mm kako on ima na finjaka da nas za....va, sve uz osmeh
Današnji dan je bio super u poređenju sa jučerašnjim, te ljubavi između njih dvojice..., čak su se i igrali zajedno... A pošto nisam imala nikakvih obaveza, spakovala sam Đ i odvela ga u igraonicu, prošetali smo, celo popodne smo proveli samo on i ja i bilo je super, videlo se da je baš srećan. Ali preko nedelje, kad radim, jednostavno ne stignem da im se obojici posvetim kako treba i baš mi je krivo zbog toga. Ali pošto je stariji emotivac i čim se oseti bar malo "zapostavljenim", odmah reaguje burno i protestuje, moraću da nađem neko rešenje...

Da li neko ima iskustva sa besnjenjem 19-omesecnog deteta. Skoro je pocelo, nekada mi je jasno zasto place, nekada ne razumem. A ne mogu da joj objasnim da to ponasanje nije lepo, kad me ne razume sve sto joj pricam. Uh! Ako neko ima savet

Ovo sam i ja primetila, ako Lu provede vise od sat vremena kod babe i dede, ja posle moram 3 dana da je ~popravljam~ jer ona histerise svaki put kad nesto nije po njenom. Tako da se bas trudim da sto manje bude kod njih,jer joj baba sve dozvoljava, i to neverovatne gluposti (poput nosenja njenog jastuka za spavanje u parkic )dozvoljava joj bukvalno sve grrr
A moje detence histerise tako sto se spusti na kolena, pa izvije u stranu, polako legne(nekoliko puta se bacila na ledja pa je udarila glavu toliko da sam i ja cula da su joj kosti kvrcnule , pa se malo opametila) i onda se valja ili lupa nogama o pod, dernjajuci se svo vreme. Onda prvo ide u cosak, pa ako se ni tu ne smiri ide u sobu da razmisli i smiri se.

< Poruku je uredio Mariya -- 13.7.2014 1:30:47 >

a kako zadrzite dete u cosku ili u sobi? meni mateja divlja za svaku sitnicu, lupa vratima, baca igracke i naravno vristi i place uz sve to.
na ivici sam ludila
juce sam bila sam tatom i matejom, ja usla u kabinu da probam kupaci (pre toga sam rekla mateji da idem samo da probam i da me saceka sa dedom), a on je posle minut (taman kad sam se skinula) poceo da vristi kao da mu neko kozu dere sa ledja i kuka za mnom (a inace uopste nije nesto vezan za mene, ali tamo je ozgledalo kao da smo pupcanom vrpcom i dalje vezani)
malo je reci da sam odlepila

_____________________________

Moja baka srce ima,
ovoliko, ovoliko,
znam da baka mene voli,
kao niko, kao niko...

Isi, neko dete je jednostavno takvo. Ja mog kad izgrdim i pošaljem u ćošak on je manji od mahovog zrna, tiho ponavlja ˝biću dobar˝. Jednom je bio u ćošku pola sata. Možda taj ćošak nije proslavljen, ali kod nas funkcioniše, a bolje da ga sklonim kad se naljutim nego da dobije po guzici. A recimo, sestra svog sina pošalje u ćošak, ali nema šanse. jedino da ga veže tamo. On vrišti, onda ga ona lupi po dupetu, a on počne da se mršti i namćori i kaže joj drsko˝udari me, hoću još, udari me!˝. Ima 3,5god. Ja zaista ne bih znala kako da postupim.

_____________________________

˝ Ko sam? Šta sam? Ja sam samo sanjar, čiji pogled gasne u magli i memli... Živio sam usput, kao da sanjam, kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.˝

Moja D je mala, nema bas neke ogromne izlive besa (osim nocu kad pokusavam da je pokrijem ) ali ja ne znam kako da je naucim da miruje? Eto situacija juce u retoranu, nas 10 na rucku a ja od stola vijam moju D koja se bacila u istrazivanje. E kako to da resim? Ja ne mislim da je to lose ponasanje, ali ako bih je prisilila da sedi za stolom e tad bi vec bilo njakanja. Nema ona vremena da sedi kad ima tako puno zanimljivih stvari oko nje. Odmah krece u akciju. E kako to da resim jer cinjenica je da je i to svrljanje po restorano po meni ne adekvatno ponasanje.

Ovakva je i moja kćerka bila.Razmaženo derište koje ima izljeve bjesa(tantrume)
Navikla da se cjeli svjet vrti oko nje i ako nije tako odmah je vrisak.
Moj savjet -stavi ga na IGNOR.Jer što se ti više pališ djete će biti gore.Kad skonta da takvo ponašanje ne vodi ka ostvarenju željenog cilja odustaće,zna biti jako frustrirajuće ali uspjeva.Pogledaj jednu od EPIZODA Sve će ti biti jasno.
Sretno

_____________________________

Neko iz djetinjstva ponese samo uspomene, a neko sačuva u očima, ušima, u srcu još malo one radoznalosti i nemira, pa umije da se igra i raduje malim stvarima.
DUŠKO RADOVIĆ

Mi Lj, i ja ne volim kada deca šunjaju i trčkaraju tamo gde nije mesto, ali uzmi u obzir, ona je mala, ne možeš je staviti uz sto da ćaska sa matorima, ona bi da istražuje. Po meni je to normalno za taj uzrast. Ja moje mogu da obuzdam da sedne i bude miran, ali to ne može da potraje predugo. Moje rešenje je da idem na ona okupljanja gde dete ima prostor za igru i ne smeta drugima, ili imam kome da ga ostavim, a ja odem na miru, u suprotnom, ne idem nigde. Tako će biti dok ne poraste.

_____________________________

˝ Ko sam? Šta sam? Ja sam samo sanjar, čiji pogled gasne u magli i memli... Živio sam usput, kao da sanjam, kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.˝

Azra bilo je tamo konjica i autica za decu pa je to i privlacilo da ide od stola toliko. A ni ja ne volim iskreno da idem jer znam kakva je. Znala sam da ce tako biti. Dete prosto nema mira. Beba istrazivac. Sta da radim. nego mi prosto cudno kad vidim decu koja tako sede kao veliki a ova moja.... Mada eto i meni je to normalno. Kazem da sam je silila da sedi svi bi slusali njeno njakanje, ovako smo gledale Dunav, visile na tim konjicima i auticima. Nije preterano isla izmedju stolova i nismo srecom uznemiravali ostale goste restorana ali da jesmo ja bih elegantno otisla sa njom i ostavila sve moje tamo neka oni rucaju na miru.Ali kazem ne znam kako da je naucim da SEDI

Mi kad idemo negdje gdje se "zahtijeva" sjedenje, obavezno trazimo olovku i papir da ona "crta" a usput se povremeno i mi ukljucimo tek toliko da joj drzimo paznju....ili tako nesto slicno sto znas da joj je zanimljivo, pa cak i telefon sa nekim sarenim zvucnim aplikacijama moze da posluzi