Uvek kad neko priča o prkosu ili histeriji, ja se setim ovog videa.....

KLIK OVDE
neće ti biti žao da vidiš...

da vas potsetim na ovaj filmić gore...
HISTERIJA ?

[Sadržaj poruke je obrisan]

Ma svaka im čast na ovom videu,pojasnili su mnogo mladim mamama.
Meni je pas zakon,čak i on malog ignorira

Pre nekoliko dana imali smo scenu u centru grada: krenuli smo da prošetamo pa u Mekdonalds na šejk. Mlađi sin (uskoro 3 god) odjednom je počeo da se buni, ništa neće, sve hoće, ne odgovara šta god da kažemo. Odjednom utrčava u blato, počinje da histeriše, trči, baca se po ulici... Pokušavam da ga smirim i uspevam na kratko. Odlazimo u Mek, zbog starijeg sina koji je dobar i lepo se ponaša. Kako smo ušli- opet scena! Trči između stolova, beži od mene sve vrišteći, valja se dole i čupa kosu. Pokušavam da ga uzmem i iznesem napolje ali ne uspevam. MM i sin izlaze napolje i prave se da nas ne poznaju! Ja ga nekako izvlačim napolje i tu mm i ja 20 min. pokušavamo da ga odvučemo do auta koje je 50 m dalje. On je sve vreme vrištao, ujedao nas i udarao, ništa nismo mogli. jedva smo ga vezali u autosedište i do kuće je vrištao. kad smo ušli u stan samo je prestao, izuo se, skinuo jaknu i počeo da se igra sav veseo, dok smo ga nas troje zapanjeno posmatrali! "Pa, sine, što lepo nisi rekao da ti se ne ide u grad?" pitala sam ga a on je samo slegao ramenima i nastavio da se igra...

ajme, šta nas čeka!!! 

...da, i još mnogo toga.Klinac mi je mnogo osetljiv u poslednje vreme. Ili histeriše, ili se skroz smori kad mu nešto ne odgovara. Već dva meseca izbegavamo restorane i ostala javna mesta koja zahtevaju normalno ponašanje. Pitam se, hoće li to uskoro prestati?

Kakav foliš....
I što bi guppy rekla- joj šta nas čeka

jelda mašo... 
možemo mi kako hoćemo da mislimo da to neće biti tako "sa našom decom", ali ja mislim da smo svi osuđeni na nekoliko takvih scena

Ja sam od onih mama tipa "ja nikad ne bih dozvolila...", kao, znam kako da ih vaspitam i ostala sr*nja... ali ne znam, ne znam, ne znam!!! Ponekad ne mogu da se nosim sa njihovim hirovima i bubicama a, iskreno, ni sa svojim

imam dve zvezdice a nisam ni primetila

Kako bi ja to tukla

_____________________________

ŽENA JE STENA!

Moja mama kaže da sam ja samo jednom POKUŠALA da histerišem. Bilo je to u robnoj kući Bazar, kaže, bacila sam se na zemlju i počela da vrištim, kaže, prišla je lupila mi 2 šamara i otišla, a ja sam ustala sa zemlje, otresla kaputić, pošla za njom, i to je bilo prvi i poslednji put.
Doka sam bila devojka i po gradu viđala mame u situacijama kakvu je Dora opisala, govorila sam baš što je i eugenija napisala "Ala bih ja to tukla"...
Ne vredi drage moje. To ne vredi tući, ne vredi vikati, ne vredi lepo pričati, ne vredi ignorisati. Kada odluči da histeriše - tu je kraj. A ja sam užasno tužna zbog toga, već sam u onoj temi Da li ispunjavate svoja očekivanja napisala da krivim sebe i pitam se gde sam pogrešila.

Tasha i ja sam prvi put to uradila u Bazaru, moja mama stala jadna i nije znala sta da radi, i kaze moja mama, dosla zena koja tu radi i rekla meni "sram te bilo, odmah da si ustala, dole u podrumu su lavovi i ako to opet ikada uradis, odvescemo te dole".  NIsam nikada vise napravila scene.

Ja nemam dece, ali sam veoma dobra sa njima, ovde sam bebisitovala dve klinke 6 godina, prakticno ih odgojila, bila vise sa njima nego roditelji, doduse mala je bila 4 godine stara (starija od tvog klinca), i radila mi je takve stvari bez razloga.  To je period kada deca iskusavaju i bukvalno probavaju da vide do koje granice te mogu "gurnuti".  Ja mislim da je ovo KRITICAN period da se stane tome na kraj, jer pre nego sto se okrenes, to je decko od 16 godina koji ce isto tako da pravi vece probleme.  Ja sam nju stavljala u time out, ili ti u cosak sto mi kazemo, sto moze biti odrednja stolica ili mesto u sobi, ako je kuca velika, svaka soba moze da ima to "mesto".  Moze biti obelezeno na podu, sa nekim mali otiracem, sarenim, tako da deca znaju.  Ja bih je stavila na tu stolicu, i lepo joj objasnila da mora da sedi tu 10 minuta (ako su stariji duze), i rekla joj da je to zato sto se ne ponasa lepo, jer apsolutno nema razloga da histerise kao sto cini.  Takodje sam joj lepo objasnila da ako sidje sa stolice pre vremena, ostace 5 minuta duze za svako silazenje.
Brzo je shvatila da se ne salim kada je to jednom uradila, jer je mislila da ne gledam.  Rekla sam im " ovo je vas letnji raspust, mozemo biti na baznu svaki dan, zezati se, uzivati, ili biti u kuci na stolici, izbor je 100% vas">

Brzo su shvatile da su same odgovorne za svoje postupke.  Sa 4 godine takvi postupci rezultiraju u maloj kazni, jednog dana sa 20 puno gorom kaznom.  Sve u svemu, deca moraju nauciti da budu odgovorni za svoje postupke, jer ce jednog dana biti odgovorni za svoj zivot, i zivot drugih ljudi.

Planiram da iste metode uvodim sa svojom decom jednog dana.  Ne verujem u batine, nego u razgovor i ove metode kazne.....ali svi mi kazu da sa nekom decom nekada ne moze drugacije nego po guzici, sta vi kazete??

super je video, kakav mali folirant! 

Ima tema o batinama, ukucaj u google. 

Ma on neće da ostane ni u svojoj sobi, a ne na stolici. Pa da sam to radila, morao bi da provede 7 dana na stolici...

Ne znam...

ne znam....ko sto rekoh mali je on jos, ona je ipak imala4 godine starija 9...ja znam da sam ja uvek vise postovala tatu u svemu tome, i jedan njegov pogled mi je bio dovoljan, da li bi tvoj muz mogao da ga disciplinuje u pocetku dok on ne shvati da to ne sme da radi?  Mada nisam za to "videces kada tata dodje" al ako uspe...ko zna

i mm je u čudu. Preti kajšem, a ja baš i nisam za te radikalne mere. Da mu razvučem šamar - važi, ali kajš... neeeeeeee. Međutim tu dolazimo do toga da se mm i ja zakačimo oko njegove histerije. Nekako, od kada se rodio ja sam bila veštica, a on smiren, pa smo to nekako peglali, ali sada više ni on ne može da sluša to sve, a ja sam oguglala. Kao da smo zamenili uloge. Već danima razmišljam da li bi se dozvao pameti (Luka) kada bih ja rekla DA tim batinama kojim mm preti. 

Ja kažem da se sa nekom decom ne može nego po guzi.. Ali to je neko moje interno razmišljanje bez pedagoškog osnova... Nebitno.. Neću o fizičkim kaznama ovde, ali o kaznama uopšteno malo bih da probrbljam..

Kazna mora da postoji i autoritet u kući mora da se zna. Ne može dete da komanduje. Ne može. Mislim, može, ali nije ZDRAVO po dečiji razvoj... Nije ni prirodno.

Ali glavni problem koji sam ja uočila, leži u tome što među roditeljima/starateljima/vaspitačima nema dogovora i i držanja do zajedničke kazne. Recimo ako tata uvede kaznu i kaže: "E sad malo imamo Time out, uradio si to i to, rekao sam da se to ne radi  - radi toga i toga, sedi malo u kazni, smiri se na kauču 5 minuta, pa ćeš nastaviti da se igraš. Ako se ne smiriš za 5 minuta, sedećeš tu još 5, i sve tako dok se ne smiriš."
On sedne (ili ga tata histeričnog posadi na kauč, što je češći slučaj). Sledi scena: Dete se guši u suzama, tata preti , čik ustani ako smeš.. Izdrži 5 minuta u kazni!!!! Eto ti mame koja to ne može gledati, sažaljivo gleda u dete koje koristi situaciju, skače sa kreveta, odlazi mami koja ga teši u naručju i guguće... Tata ispadne budala, a dete nauči da ovaj obrazac koristi i u buduće. Tj. da trči onome kod koga zna da će mu popustiti.
Moj savet je: Ne popuštajte! Mame, tate, čak i kada se ne slažete sa odlukom ovog drugog, mnogo je zdravije (u interesu i deteta i vas) da istrajete u odluci, koja možda nije inicijalno zajednička, ali zajedno ste jači! Podržite jedno drugo u deljenju kazni i ISTRAJTE!

Ja još ne znam kako ću, i lako je meni moralisati i deliti savete i lekcije, i šta ti ja znam.. Ako se za 3 godine opet javim na ovoj temi, znaćete da nisam uspela


< Poruku je uredio eugenija -- 23.3.2009 0:26:54 >

_____________________________

ŽENA JE STENA!

Ja to znam eugi, ja se ne mešam dok je Luka tu, tada ćutim, nikada ne kažem ništa, koliko god se ne slagala, ali onda posle kada Luke nema...   

Ja sam Tasho pisala post, kao odgovor na Verusov.. tek kada sam ga objavila, pročitah tvoj!!!!

A ko je naučio da ispiri nos! Haaa?

Kada bi umele sa jednakim žarom da se predamo ponosu i uspesima, kao što pokličemo pred problemčićima, gde bi nam bio kraj? Uspehe, najčešće svoje, ne doživlajvamo, eto tako, uspeli, no big dil. Pređemo preko njih, kao da se za uspeh ne treba odvojiti vreme da se proslavi i da se prepusti čovek lepim emocijama. Mnogo više pažnje, vremena, i emocija posvetimo neuspesima.

Ja ovo ne umem da balansiram.. I zaista, ono, od najsitnije sitnice, dobila 10 na ispitu, super, radujem se posle ispita dva sata i to je to.. A padnem i ne dolazim sebi 3 dana. Nije dobra raspodela emocija nikako

< Poruku je uredio eugenija -- 23.3.2009 0:36:29 >

_____________________________

ŽENA JE STENA!

Mota mi se po glavi da je to zbog toga što sam bila toliko stroga u početku, da je to zbog toga što sam ga ostavila u jaslicama, što sam počela da radim, i dan danas posle godinu i po koliko radim on ujutru pita da li baš moram na posao i vuče me da gledamo crtać, a ja bih najradije plakala. Znam! Sve znam! Život roditelja ne staje kada dobiju dete! Ali zajeb*** je to sve sa emocijama. Pokušavam da vratim film, da shvatim kada je bio taj momenat kada je sve počelo, i pre koji dan sam zakucala kada sam shvatila da se on tako ponaša od rođenja, sa par meseci je histerisao ako mene nema, zaceni se, samo što ne prestane da diše. Otišla sam sa venčanja svoje jedne od naj drugarica gde sam bila kuma posle supe jer nisu mogli da ga smire - ušla sam u stan i on je prestao da plače. Pomišljam da je ova histerija sada ustvari neka vrsta iskazivanja toga da mu falim, a ne mogu to da sredim, jednostavno, smatram da će morati sa tim da se izbori. Sve više razmišljam da je to karakter.