drugaRRice tema je dečija histerija ajmo...A za frustracije otvaramo drugu

Super si ja nikad nisam nikad ni htela da budem psiholog nemoj da me zasmejavas to sto sam napisala je moje misljenje i sta si se uhvatila za mene! Slobodno ti slusaj psihologe! Svako ima pravo da radi sta hoce sa svojim detetom a ja mislim da majka bolje poznaje dete svoje nego tamo neki psiholog!


< Poruku je uredio Rivana -- 19.1.2012 15:49:52 >

Ja jesam psiholog i zato znam šta psiholog može da uradi, a šta ne i šta treba, a šta ne.


_____________________________

"Čovjek ti je, bona, teški hajvan i ovo malo duše šejtan mu dade da mu teže bude!"

Nisu loša vremena nego ljudi!

Pričala sam malopre sa glavnom vaspitačicom...po onome što sam joj dočarala, neša se ponaša sasvim normalno za svoj uzrast, u vrtiću je divan. Po njoj je jedini lek ignorisanje, što ja i primenjujem, samo još mm da uspe da se iskontroliše, ali i to ćemo srediti. Kada dođe psiholog u posetu ona će popričati sa njom, za svaki sluččaj.

Ma Nedjo nema potrebe za dizanjem bilo kakve frke oko toga. To je sasvim normalno. Bitnije je da se roditelji znaju postaviti u takvoj situaciji. Jer ako reaguješ isto kao dijete šta si napravio, kakvu mu poruku šalješ?! Ti super reaguješ, neka i muž tako reaguje i samo treba ostati dosljedan. Vidjećeš kako će to proći.

_____________________________

"Čovjek ti je, bona, teški hajvan i ovo malo duše šejtan mu dade da mu teže bude!"

Nisu loša vremena nego ljudi!

Moj mlađi sin je sinoć prvi put a ima 3, 3 godine počeo histerično da plače i da se baca po podu, zato što mu nisam dozvolila do ode kod malog komšije koji je bolestan. Čim sam zatvorila vrata počeo je da se dere i baca. Nisam htela da ga grdim jer je malo frustriran zbog odlaska tate na malo duži put. Ušla sam u kuhinju i zatvorila vrata, on je ubrzo prestao da plače kad sam se pojavila na vratima opet je počeo da plače, ja sam se vratila u kuhinju, on je prišao i počeo da udara u staklena vrata, uplašila sam se da staklo ne pukne i izašla rešena da ga lupim po guzi,  Kad je video da sam ljuta rekao je  sledeće: Kroz plač moj tata što si mi otišooooooooooo, ja sam mu prišla i rekla Miloše prestani da    plačeš tata će se naljutiti ako vidi kako se ponašaš i nećeš dobiti poklone. <on se smirio, ne znam kako ću reagovati sledeći put?

Mihi, bitno je da si prepoznala zbog čega je dijete napeto. Pa morao je nekako tu napetost da oslobodi. A sljedeći put isto tako i dosljedno. Mada ja nisam ni protiv toga da se dijete malo lupi po guzi. Sve može samo neka je s ljubavlju.

_____________________________

"Čovjek ti je, bona, teški hajvan i ovo malo duše šejtan mu dade da mu teže bude!"

Nisu loša vremena nego ljudi!

Pa naravno da ne čuje, sa djecom se i ne razgovara dok su histerična, razdražljiva, zamisli da tebi neko u najgoroj histeriji kaže hoćeš čokoladu
Ako se i desi ja pustim da ga prođe i onda razgovaramo, stotinu puta sam objasnila da nešto jednostavno ne može dobiti ili plakao ili ne plakao, kad mama kaže NE to je NE, i sada zaista nemamo problema, ne pamtim kad sam ga za nešto kaznila ali proces je dugotrajan, svakodnevan i naravno mora biti dosljedan.

Histerija se ignoriše, naravno ako mislim da je u opasnosti pobrinem se za dijete, ali bez nekog objašnjavanja i poklanjanja bilo kakve pažnje sve dok se ne smiri za razgovor.
Ne znam šta misle psiholozi o ovome, ja zaista cijenim svačije zanimanje i mislim da roditelji iako žele najbolje svom djetetu ponekad trebaju pomoć stručnjaka.

Ne mislim sad da sva djeca trebaju psihologa ali roditelji često kažu i šta zna pedijatar ja znam šta je najbolje za moje dijete...pa ok, valjda imaju pravo na to


_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

On otvoreno pokazuje da mu nedostaje tata i ja mu zbog toga po malo progledam kroz prste.
Stariji sin se ponašao drugačije u istoj situaciji, govorio je danima da ga boli stomak, obišli smo sve lekare dok nisam shvatila da je to zbog tate, Miloš bar otvoreno kaže šta ga muči, malo je bučan ali znam na čemu sam.

Upravo to. Naravno da ćeš pokušati i sačekati da se dijete smiri pa tek onda objašnjavati.
Lu, oduvijek mislim da ti super odgajaš svoje dijete, po onome što si pisala.


_____________________________

"Čovjek ti je, bona, teški hajvan i ovo malo duše šejtan mu dade da mu teže bude!"

Nisu loša vremena nego ljudi!

Hvala snješka , trudim se  i ja sam zadovoljna a i moje dijete je sretno
Mislim da je bitno sebi odrediti prioritete i načine odgoja i s vremenom sve krene spontano, za sada je tako ali dug je još put pred nama!

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Za djecu treba jako puno vremena, strpljenja i razumijevanja. Najlakše se izvikati i istući dijete. I šta onda?! Ono će opet uraditi istu stvar čim zaboravi batine. Bitno je zaslužiti poštovanje djeteta, pa da neke stvari ne radi iz poštovanja prema roditeljima, a ne iz straha. Kad prestane da vas se boji uradiće sve...
Naravo LU, kod tebe je olakšavajuća okolnost što je uvijek s tobom.

_____________________________

"Čovjek ti je, bona, teški hajvan i ovo malo duše šejtan mu dade da mu teže bude!"

Nisu loša vremena nego ljudi!

Ja se izvinjavam Rivani , došlo je do zabune.
Tek sam sad pročitala onaj tekst što je Minavb postavila...uglavnom pomislila sam da ti Rivana nudiš mito  u obliku lizalice djetetu u trenutku histerije a sad vidim da je to liza bilo nešto drugo, sorry  
Ostajem pri ostalom izrečenom/napisanom

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Ja mislim da to ima male veze sa poznavanjem konkretnog deteta, već sa razumevanjem psihologije dece.
Ja se često konsultujem sa poznanicom koja je psiholog. Dosta i čitam o iskustvima drugih mama. Mislim da je danas mnogo teže vaspitavati decu i stvarno mislim da veliki broj roditelja nije dorastao tom izazovu i pored dobrih namera, naravno. Pri tome, da naglasim, ne "prozivam" nikoga, već iznosim svoje mišljenje davno formirano. Tempo života je takav da većina roditelja, hteli ili ne, nemaju dovoljno vremena za decu. Poslovi koje radimo su visokostresni pa nam je fitilj kod kuće kraći.
A sada da se vratim temi...
Mislim da je retko u pitanju histerija. Histerija je (po mome laičkom mišljenju, naravno) posledica neke vrste stresa. Kao npr. u slučaju Mihinog sina. Detence je nesrećno jer mu tata nije tu, a ni mi odrasli ne znamo uvek da pravilno ispoljimo emocije, a kamoli dete tog uzrasta.
Mislim da su kod dece daleko češći izlivi besa. A što ih dete češće ima, mislim da je to posledica nedoslednosti roditeljskog vaspitanja. Npr. kada govorimo ne, a dete navaljuje, nama dosadi pa kažemo na kraju da. Dete tada primi poruku da kukanje daje rezultate.
Preopširna sam i konfuzna rekla bih, ali mi se ne dopada ta klauzula-ima svakakve dece. Ok, ima svakakve dece jer su ona ogledalo roditelja. Naravno, neka su pitome naravi, neka ne, neka su tvrdoglava, neka ne, ali sigurno nisu rodjena nevaspitana.
I da ne bude da ikoga kritikujem, samo iznosim neka svoja razmišljanja.
Deca su tabula rasa koju mi "ispisujemo".

Skoro je dzabe sto lupamo nase glave oko toga, ako tate ne razumeju neke stvari i prave gluposti..kao mm dere se ko magarac..

MIslim da je jako važnono analizirati situaciju i pričati sa detetom, ja sam danima pre nego što je mm otputovao pripremala Miloša na to, govorila sam mu tata ide u Ameriku (koliko god za njega to apstraktno bilo) znao je da tata negde ide. MM nije hteo da izvadi kofer da se pakuje da se Miloš ne uznemiri, ustvari nije hteo sebe da stresira. Takođe Miloš koristi to što mu tata nije tu jer je iako tako malo shvatioje  da se nešto vanredno dešava i da mu se po malo popušta, ako stariji sin vikne na njega ili ja oštrijim tonom nešto kažem on počinje da plače i kaže Otišo je moj tataaaa, pri tom tata jako puno radi i on je najviše samnom, ženom koja ga čuva i starijim sinom. Prema tome deca su vrlo vešti manipulatpri i brzo plivaju u novonastaloj situaciji.

Ja sam pokušala sa Vanjom da razgovaram preko dana, ali uveče se to potpuno izmeni. I nemoguće je tada razgovarati sa njom - ona čuje samo ono što govori.
Napokon sam juče dugo razgovarala sa kolegom koji je dečiji psiholog, koji me je podržao u svemu, i koji deli moje mišljenje da je emotivno prezasićena u ovom trenutku (trudnoća, nova beba, kao nešto još uvek nevidljivo, pa praznici, pokloni, deda mrazovi i ostalo) i da joj treba napraviti još jedan ustupak. Ako se sećate, nije htela da spava sama u sobi, pa sam joj upalila lampicu. Sinoć sam joj dodala i igračku po njenom izboru - i upalilo je!!!! Tzv. prelazni objekat je upalio!!! Mislim da je to poslednji ustupak koji ću joj potom pitanju napraviti, sa varijacijom na temu večeras. Mada, ne mora da znači da će i večeras glatko proći.
Joooooj, steže mi se stomak već sad...

Moja cerka se nocas probudila u 3h. I pocela da place i da sve vise i vise upada u neki bes. Posle sat vremena nosanja se smirila i zaspala... Hvata je ovo isto predvece kad bude umorna i pospana. I bude puna besa, bukvalno je uhvati i dok ne prodje neko vreme ne pusta je...

Kako se izboriti sa nervozom, histerijom, bacanjem stvari? Prvo je htio da slusa, pa ignorisanje, sad sve da hoce ne moze da me cuje jer vristi i place iz mozga kad nesto nije po njegovom. U prodavnice, trzne centre i ostalo vise i ne ulazimo, mirniji je kad je u parku sa djecom ili kad setamo. Moj muz bi ga pustio sve, samo da Luka ne place i da je zadovoljan. A ja Boga mi necu, jer to nije pravilno, i necu dijete da vaspitavam u tom pravcu.

Ivo, ja mislim da moraš sama da odgonetneš šta je to što kod Luke "pali", jer univerzalni recept ne postoji. Verovatno ono što kod mog deteta pali kod tvog deteta neće i obrnuto.

zdravo svima.moj najstariji sin ima 4 godine veoma je razmazen od strane baba i deda i ostalih u familiji.samo mene sluza i to kad smo sami ili kad idemo negde.kad je neko u blizini nista nece da slusa.kad ga vodim u radnju navikao je da mu se sve kupi sta oce.odna kad ga neko drugi odvede kad se vrate pocunju da s ezale.a oni su ga tako anvikli da ne bi sisterisao.i posle kad krene samnom histerise jer kod mene nema cile mile da mu kupim sta hoce nego samo ono sto treba.al sve to padne u vodu kad ga neko drugi odvede .zato od sad ide samo samnom dok ensvati da nemoze tako.kako vi sa vasom decom izlazite na kraj sa tim problemom?

Nekad upali sve, nekad nista. Jednostavno se nadam da je faza, jer sam danima nervozna, nikako izaci na kraj sa njim. Glavni problem je sto hoce da je sve po njegovom...

I meni Marko histeriše, samo se okrenem i izađem iz sobe. On se baca po podu i vrišti, onda prestane i ide za mnom, pa se ubeđujemo. Uglavnom, ignorišem ga, Luka mi je izdresirao živce, sa ovim je lakše. Problem je što je Luki žao kad Marko plače, pa trči za njim da ga teši, grli i ljubi, a ovaj mali ga onda tuče. 

I ja ignorišem a obično se ljuti kad mu nešto zabranim. Baci se na pod, lipi pesnicama i kaže "ooooooo". Ne vrišti, ne valja se, ponekad malo plače. Kad je moja mama jednom skočila da ga teši, ja sam je sprečila pa je ona otišla u drugu sobu da plače. Jbt, babe su čudo. Za sad nije neki veliki drmoser, ali sam spremna da ga ignorišem i pričam mirnim tonom.

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.