IZVORNA PORUKA: vukosava
Dečji izlivi besa (tantrumi)
U prekrasno subotnje jutro vi i vaša trogodišnja ćerka ste odlučili da idete u samoposlugu. Ništa vam ne može pokvariti raspoloženje; opušteni ste i radosni jer je opet vikend, vreme koje možete da posvetite sebi i svojoj porodici. Devojčica je takođe radosna i razdragana, veselog lica, pravi grimase i kikoće se sa dečjeg sedišta kolica za kupovinu.
I dok vi proveravate spisak za kupovinu i upoređujete cene, pogled vaše ćerkice se odjednom zaustavlja na blistavoj lutki najnovije proizvodnje, upravo onakvoj kakvu je nedavno videla na TV! Istog trenutka ona je veoma oduševljena lutkom, snažno vas vuče za ruku tražeći da joj ju kupite. Vi pokušavate da joj objasnite da već ima isuviše lutaka i pre nego što i shvatite, zahtev se pretvara u histerični protest i postaje vam sasvim jasno da će ona dobiti jedan od onih izliva za koje se uvek očajno nadate da ćete uspeti da sprečite - izliv besa, tj. tantrum!
Vaše divno jutro se ubrzo pretvara u haos, misli vam lete, a srce udara iz petinih žila dok se vaše anđelče bacaka tako jako da postaje opasno da i dalje ostane u kolicima. Uz sve to ona još i vrišti, svakim dahom sve jače i jače, ne dajući znake da će uskoro prestati. Ljudi sa svih strana gledaju u vas. Što vi više pričate i trudite se da je umirite, to ona postaje sve glasnija - nalazite se u bezizlaznoj situaciji koja liči na pometnju punu nervoze i sveopšte nelagodnosti. Čini vam se da ceo svet bulji u vas misleći kako se vaše dete nedolično ponaša i, što je još gore, kako ste vi krajnje nekompetentan roditelj!
Dečji izlivi besa su prava noćna mora za većinu roditelja, naročito kada se dešavaju na javnim mestima. Ipak, ako naučimo kako da postupamo u takvim situacijama na način pun brige i razumevanja, to onda ima mnoge prednosti i za dete i za roditelja. To isto tako ima neverovatno pozitivan uticaj na sadašnje i buduće odnose roditelja i deteta. Ovaj proces učenja može trajati nedeljama, mesecima, pa čak i godinama jer sve zavisi uglavnom od nas odraslih, odnosno od toga koliko smo spremni da radimo na sebi - svojim problemima i razvoju svog stepena svesnosti. Ali upravo zato, ovaj proces daje veoma dobre rezultate - omogućava nam da se razvijamo sa svakim korakom koji načinimo na ovom putu.
Pre svega, treba da razumemo sledeće: Kad tantrumi ne bi bili neophodni za dečji razvoj, onda ne bi ni postojali. Priroda ne bi snabdela malo ljudsko biće sposobnošću da besni i vrišti kad to ne bi imalo neku svoju svrhu. Pogledajmo zato koje su njihove funkcije (zašto se ovi nastupi dešavaju) i šta možemo učiniti kada se dese (kako reagovati na tantrum). Na kraju, videćemo šta je bolje izbegavati tokom nastupa i koliko je on važan za naše sopstveno prevaspitavanje u procesu učenja.
ZAŠTO DECA IMAJU NASTUPE BESA (neki od razloga)
- Razrešavanje šoka ili traume iz PROŠLOSTI (npr: pre rođenja, tokom rođenja ili ranog detinjstva) Dete koje procesuje nešto iz prošlosti nije sposobno da to i artikuliše, niti pak da to shvati na intelektualnom nivou. Ono će biti izazvano nekim sadašnjim događajem, a reagovaće na nešto što se desilo u prošlosti. Na primer, neki stranac može naglo i neočekivano prići vašem detetu da bi ga pozdravio i zabavio. Tada, na scenu stupa regresija i telo deteta se priseća rođenja - iznenadnog izvlačenja iz tople, ušuškane sredine utrobe svoje majke od strane lekara (stranac) koji izvodi operaciju carskog reza. Emocionalno rasterećenje koje se tada možda nije dogodilo, jer je dete bilo u stanju prejakog šoka, desiće se sada. Zbog toga, to je za vaše dete prilika za isceljenje i rasterećenje kako ne bi vuklo posledice traumatičnog događaja do zrelog doba.
- Rasterećenje od stresa i traume iz SADAŠNJOSTI. Tu se ubrajaju svi oblici zlostavljanja, nedovoljne nežnosti, svađa između roditelja, zanemarenosti, poteškoća da se komunicira rečima, kao i razvojne frustracije, prevelika očekivanja od strane odraslih, gledanje nasilja u nekom filmu i mnogi, mnogi drugi razlozi.
- Oslobađanje napetosti nastale zbog previše utisaka i/ili nadražaja čula. Prenadraženost može biti izazvana čak i nečim tako bezazlenim kao što je kuća prepuna gostiju zbog proslave rođendana. Prenapetost traži odgovarajuće pražnjenje.
KAKO REAGOVATI NA TANTRUM
Da bismo preduzeli svesnu akciju, naš odgovor na nečije ponašanje treba da počne analiziranjem nas samih. Dobra polazna tačka jeste da postanemo svesni onih svojih osećanja koja dečji tantrum izaziva u nama. Time se možemo baviti bilo dok tantrum traje bilo nezavisno od njega.
Ostati smiren tokom oluje i olakšati detetu da prođe kroz svoje lekovito rasterećenje jeste lakše savetovati nego učiniti. Ponudiću stoga nekoliko predloga za te nemile situacije.
- Budite svesni tog posebnog trenutka u kome shvatate da će vaše dete verovatno imati tantrum. Nastojte da oset_ite taj momenat, makar i za delić sekunde. To je trenutak kada osećate kao da će vam se tamni oblak spustiti na glavu. To je trenutak kada se vaše telo i um bune protiv sadašnje situacije. Tada, baš u tom trenutku, potpuno svesno duboko udahnite i izdahnite vazduh. Skenirajte svoje telo i otkrijte u kojim njegovim delovima osećate zgrčenost i napetost. Usmerite disanje ka tim delovima. Opustite se.
- Fizička sigurnost: Proverite da li je za vaše dete fizički bezbedno da se kreće u svim pravcima kako ne bi povredilo sebe, vas ili nekog drugog. Prazna soba, auto, toalet ili bilo kakav prostor koji pruža iole privatnosti dobro bi došli da biste bili sami sa detetom. Ali, ako to nije moguće, pokušajte da analizirate da li možete mirno da «izdržite» dečji tantrum ma gde da se nalazite, čak i u okruženju punom ljudi. Svako ko zna za decu, zna i za tantrume.
- Emocionalna sigurnost: Vaš zadatak NIJE da učinite da se dete oseća momentalno bolje. Vaš zadatak se sastoji u tome da mu pružite fizičku i emocionalnu sigurnost za odigravanje tantruma. Budite bliski sa svojim detetom time što ćete biti svesni situacije, pažljivi i saosećajni. Izbegavajte ubeđivanja ili autoritaran stav (uključujući i obećanja nagrade ako prestane). Kada dete plače i besni, njegovo telo tačno zna šta treba da radi bez vašeg mešanja.
- Imajte na umu od kolike je važnosti to za vaše dete. Zapamtite da je davanje oduška frustraciji, ma koliko to vama probijalo uši, veoma zdravo za njega. Ne zaboravite da je ono već u bolu. Neispoljavanje bola ne znači da će on na volšeban način nestati. On će se samo potisnuti iz svesnog u podsvesni nivo i na kraju proizvesti još više bola.
ŠTA TREBA IZBEGAVATI TOKOM TANTRUMA
- Izbegavajte kažnjavanje. Kažnjavanje kao disciplinska metoda je danas konačno prevaziđeno od strane savremenih škola psihologije. Smatra se neefikasnim, kontraproduktivnim i krajnje štetnim za emocionalno zdravlje i samopouzdanje dece.
- Izbegavajte pohvale, nagrade i skretanje pažnje. Obećanje poklona može promeniti ponašanje deteta u tom trenutku, ali bol će se pritajiti i izbiti nekom drugom prilikom. Odvlačenje pažnje deteta nečim prijatnim ga uči da se problemi i osećanja ne rešavaju onda kad se pojave već da za to treba tražiti neki drugi način. Time se stvara šablon ponašanja kojim se uvrežuje navika izbegavanja stvarnih osećanja što postaje plodno tle za razvoj sklonosti da se negativne emocije gutaju i potiskuju time što će se nadomestiti nečim nevažnim kao što je na primer kompulsivna kupovina potrošačkih artikala.
Najzad, ono što možemo primetiti je da, kad dopustimo da se tantrum odigra na način na koji je to priroda odredila, deca iz njega izlaze opuštena i srećna. Stoga, kristalno je jasno da ispoljavanje osećanja koje je prethodilo nije bila namera deteta da «izmanipuliše» roditelja ili da se nasilno ponaša. To je prosto bilo neopohodno rasterećenje, pražnjenje isto tako prirodno kao i odlazak u toalet. A što se tiče nasilja, u stvari je mnogo manje verovatno da će se deca nasilnički ponašati ako im se pokloni ljubav i pažnja dok izražavaju svoj bol, nego ako ih se kažnjava ili zanemaruje.
BUDITE BLAGI PREMA SEBI
- Ako smatrate da su navedeni principi zanimljivi, pa pokušate da ih primenite ali ne uspete sasvim u tome, nemojte se razočarati. Niko ne uči roditelje kako da budu roditelji, a menjanje starih šablona traži vremena, napora i strpljenja.
- Ako je vaša reakcija na dečje plakanje i ispoljavanje besa emocionalno suviše jaka, možda bi trebalo da malo «prekopate» po svom sopstvenom detinjstvu, uz pomoć prijatelja, terapeuta ili sami. Nađite nekog uz koga se osećate opušteno i sigurno i kome možete izraziti kako ste se osećali zbog načina na koji ste VI bili tretirani kad ste imali (ili pokušali da imate) tantrume. To vam može pružiti značajne uvide i omogućiti vam da sagledate zašto na tantrume svog deteta reagujete na određen način.
- Ponovo i opet, budite strpljivi sa sobom. Vaš uslovljeni um proizvodi (određene) reakcije zbog načina na koji su one bile formirane pod uticajem svih odraslih osoba i svih događaja kojima ste bili okruženi tokom odrastanja. Odlučite da radite na sebi još danas. Te šablone, koji se sa jedne na narednu generaciju često prenose neopaženo, VI u stvari dovodite u pitanje svojom namerom da se menjate. I to JESTE izvanredno! To vam kazuje da ste na pravom putu, putu razvoja i uspostavljanja veze sa onim svojim JA koje je izvan ukalupljenog i uslovljenog uma, putu razvoja onog JA koje obuhvata svesnost, dobrotu i prirodnu saosećajnost.