Nina blago tebi,ja evo se gusim od placa koliko sam sad izludela,krenuli smo u setnju i da kupimo neki poklon prvo je krenulo kao plac iz cista mira,onda krece sve jace i jace,to su bacanja po kolicima,okrenut na stomak ,jedna noga visi do poda ,pokidao mi je gornji deo kolica jedno 10 puta,vristanje,cela ulica nas je gledala,poceli da prilaze (naravno babe ko bi drugi)jedna pocela da bleji i nesto komentarise znas kad sam joj na kraju rekla sta blenes ,igra mecka koliko sam pukla vise

o mila.... I ja se često srećem sa tim dušebrižnicima-uvek naravno pogode pogrešan trenutak... Ali ja verujem da ljudi to ne vide svaki dan i onda nemaju ni razumevanja, i mnogi su od mene dobili porciju jer su gurali nos gde im nije mesto, jbg  Retki su mi čestitali na snazi i pribranosti i istrajnosti (čitaj: dvoje ljudi u 19 meseci!)

Joj Nina samo se nadam da ce ovo brzo proci

lanajelena,sa janom u kolicima sam mogla da idem samo u odredjeno doba dana.Znaci kad je sita pa u obzir dolaze grickalice tipa smoki ili grisine.I dok ona to gricka mozemo da setamo,cim se zasiti krece dreka i povratak kuci
Tako probaj i ti da ga zavaras sa necim,pa dokle izdrzi.

a gde nalazite ove blesave smajlice?

Nova sam na forumu, ali ga pratim vec dve godine.
Pisem sada u nadi da cu dobiti neki savet. Imam sina od 13 meseci koji je strasno neposlusan - ako mama kaze ne sledi histerija, prohodao je ali hoce da hoda samo kuda njemu padne na pamet (ne mozemo ni do parka stici koji je udaljen 200 metara), nece da se vozi u kolicima i slicno. Inace, samo kod mene hoce i eventualno kod tate, kod drugih ljudi vristi. Sada je kaznjen i evo vec sat vremena vristi po ogradici i nece da se smiri.
Kako se izboriti sa tim? Ima li neko ideju. Koliko dugo ga pustiti da place i ignorisati?
Inace, jako puno zna za svoj uzrast ali nikako da se zaigra sam ili kada se igramo zajedno svaka igracka mu je zanimljiva 2 minuta najvise.

kmzt, dobrodošli na forum
Pa ja baš i ne bi očekivala od bebe od 13 mjeseci da bude poslušna
Nije to histerija, to je manje-više obično ponašanje svih njegovih vršnjaka, treba biti strpljiv i uporan, ne treba prečesto ponavljati NE ali ako se za nešto jednom reklo NE neka tako ostane zauvijek, najveća je greška popustiti i reći, pa morala sam mu dozvoliti samo da ušuti!
Znam da ovo strpljiv mnogima ide na živce, nažalost ne postoji bolji recept, upornost, strpljenje, pokazivanje ljubavi, to jedino pali
Sve će to proći, evo ja imam uskoro petogodišnjaka i sve smo to prošli, nekada je bilo teško nekad jednostavno uradi ono što se očekuje od njega... ne zaboravite pohvaliti svaki djetetov napredak

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

LJ kako je stanje kod vas ovih dana???
Miša je juče pokazao svoje "pravo" lice Mene je uz to glava ceo dan odvaljivala, bilo mi loše, a on kao da je znao... Udario u nemilost. Gledao je crtiće juče čak sat vremena (ja nisam mogla iz kreveta da ustanem koliko mi je loše bilo, a sami nas dvoje) i kažem ja njemu: hajde Miki dosta Nodija za danas, idemo da večeraš, kupanjac, pa spavanjac... A on!!! Počeo da vrišti, i daj NODU, pa Nodu Vidim ja neće biti lako, pa uzela nabrzinu da ga zavaram da skrenem pažnju (jest' samo što je on sad već veliki i ne ide to tako lako), kad on počeo da baca histerično igračke po podu, ja lepo sve igračke skupila pa u špajz (nema ako baca), a on uzeo da čupa onda garderobu sa sebe-ja ga skinula , kad krenuo na mene da me udara šakom gde stigne (uradila sam *******) i ostavim ga u sobi samog da se smiri, a on uzeo da lupa fijokama, vratima od sobe, baca posteljinu sa kreveta-odlepio! E onda je došao tata kući!!! I onda je on ******, plakao je celo kupanje, večeru i mleko i tako uplakan na kraju i zaspao

Lu, tako je dobro "čuti" tvoj smireni "glas". Sve si rekla baš kako treba. Jeste jako teško ostati dosledan i strpljiv, pa i mi roditelji smo samo ljudi, ali to je jedini recept. Ali tu treba napraviti granicu između biti ustrajan u NE i inatiti se. Moj stav - dozvoliti im sve što ih direktno ne ugrožava. On je sad prohodao, stekao kakvu-takvu nezavisnost, i sve bi da vidi, da proba,... Ne treba očekivati od bebe koja ima godinu dana da shvati šta je time out. Tu pali samo odvajanje od predmeta koji izaziva histerično ponašanje, skretanje pažnje, grljenje, i SMIRENOST.
Veruj mi, Andrej histeriše, histerisao je još više, sad se malko smiruje. Ne zove se druga godina džabe "terrible twos"


_____________________________

Do not speak - unless it improves on silence.

Hvala na dobrodoslici i podrsci.
Svesna sam da je to faza ispitivanja predmeta i svega sto ga okruzuje, ali mislim da je to i faza ispitivanja granica roditelja - koliko sme da ide. Sinoc je plakao sat vremena  u ogradici, sedela sam pored njega i cekala da prestane. Naravno ponavljala sam mu da se smiri i da ce ga mama uzeti. Na kraju je sam uzeo pelenu, obrisao lice i rekao mama pokazavsi da hoce da se igramo - uzela sam ga i bio je dobar cele veceri.
Jutros opet slicna prica, igramo se, idemo u setnju, mazimo se ... sve super. Ja onda kazem "ajde sada da se ti igras malo samo da mama stavi rucak (to traje 15 minuta)", stavim ga u ogradicu koju sam prebacila u kuhinju i sve vreme mu pricam i zabavljam ga ali ne, on vristi a kad mu pridjem udara me. Opet sam ga pustila da se isplace i sam da se smiri - trajalo je oko pola sata. Onda je uzeo knjigu i poceo da mi pokazuje zivotinje .... dalje smo se zajedno igrali.
Jeste on mali, ali ocigledno da mu se moraju postaviti granice (mada je to jako tesko).
Neznam da li gresim?! Volela bih da cujem i vasa misljenja.

kmzt, čitaj malo ovu temicu s početka  naći ćeš mnoga iskustva, možda se neko složi i sa tvojim, pa možda nabasaš i na delotvorno rešenje... Ja za mog indijanca još nisam našla način koji je uspešan, tako da ja samo kukam na ovoj temi 

nina,kod nas je ovako bilo do skoro.Godinama sam trpela i cinila sve da na fin nacin to prekine.
U jednom momentu,kad je ta histerija dostigla vrhunac,premrla sam od straha
Postavljalo se pitanje:"Boze,sta se ovo desava i da li je moje dete normalno?"
Pisala sam u nekoj drugoj temi o toj svojoj brizi i mislim da mi je zena,pedagog,skrenula paznju da pod hitno nesto treba da preduzmem i da to za pocetak bude ignorsanje.
To sam i ucinila i gledala svoje rodjeno dete kako ide i lomi sve po kuci.Nekih sat vremena.I u dnevnom boravku i u trpezariji imamo stolove od stakla,udarala je po njima cime je stigla.Uplasila sam se da ce puci i poseci je ali cutala sam jos neko vreme.
Kad sam shvatila da nema sanse da prestane,mirno sam spustila jelenu i potom dohvatila janu pa je izudarala kao nikad u zivotu.Bilo je strasno,tresla sam se kao prut ali morala sam.
I hvala Bogu,od tad joj vise nikada nije palo na pamet da uradi tako nesto.
Posle mi je bilo zao sto to nisam uradila ranije

Ti ne brini,tvoje dete je jos malo,ima vremena i nade.Mislim da im treba dati fore do tamo negde 2,5 godine

 
Ja mislim da si ti na dobrom putu, strpljiva si i dosljedna, naravno da im treba postaviti granice od malena samo je bitan način na koji se to radi a kao što rekoh meni je tvoj način ok, nema agresije, djete se smiri i naravno što je najbitnije nauči nešto

_____________________________

Kad zašutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobijedio.
Znači da više nisi vrijedan mog vremena!

Mi i dalje teramo mak na konac 

Ne smem ni da pisem ovde da ne povarim...evo vec nekoliko dana bez napada histerije ...pokusavam sto vise da ga zaokupim drugim stvarima tako da ne stigne da histerise

Dobro je da je bolje.

Nina počela da konta No No.

Leptirica.com

_____________________________

„Ako nismo odgovorni za misli koje prolaze pored naših vrata,
odgovorni smo za one koje puštamo i kojima se vodimo.“

Ne ne ne ne soni  Evo malo originalnih scena zabeleženih fotoaparatom:


Ovde je bio 9 meseci, tek prohodao, i mrzeo kolica iz dubine duše


A ovo ja nisam bila dobra, pa mu nisam dala da trči u Tisu u Segedinu-mislim stvarno!!!

Zla majkO! 

Morala sam ga slikati,kad poraste da mu pokažem kako je "milo" dete bio, i šta mu majka želi za njegovo dete jednog dana 

haha!!! meni je sve to simpaticno kad gledam sa strane..mogu misliti kako vam je.. ko zna kakvo ce moje biti.. ma moramo ih voleti kakvi god da su

_____________________________

„Ako nismo odgovorni za misli koje prolaze pored naših vrata,
odgovorni smo za one koje puštamo i kojima se vodimo.“

O histerijo prestani vise Citam sad i mogu reci da do sad bas i nismo bili histericni.Sad je vec pocelo,ali ja to strasno mrzim pa onda iz inata ne dozvolim,ko je gori Sad bi u auto 24h i da ga zatvoris unutra i on kao vozi.Ajde nekad kad ni ja vise ne znam sta bih malo,ali naravno kad je auto parkiran u dvoristu,e sad kad vec pocne da vristi sto sam ga izvadila iz auta ja teram svoje on moze da vristi do sutra.
Drugo,kod nas ne pali ni ne,ne ni pec po prstima ma nista.Od kad je prohodao na terasi stoji kanta za djubre,koju ja iz principa necu da pomerim odatle jer se stekeri sa zida ne pomeraju na plafon kad dobijes dete,i cim smo na terasi ide do kante,otvara,prvo sam svaki put vikala NE,i pomerim ga odatle operem ruke,on obidje krug i opet,onda posle nekog vremena pocelo pec po prstima,sto mrzim uzasto,ali frajer okrene ruku i kaze pau(baca "kosku").Ne vredi jednostavno,nekad ignorisanje pomaze,a nekad ni to.Njemu je sve igra.Frizider otvori 100 puta dnevno,i sto puta viknes ali bezuspesno.

T. ima novu, histeričnu fazu. Kada  joj nešto ne dozvolavam, demonstrativno baci lažu o pod, a o mojim mukama sa njenim presvlačenjem neču više pisati. Preznojim se u 100 voda dok joj promenim Pampers.

_____________________________

" BOŽE, ČUVAJ MI OVO PILE...
OVU MRVU ZLATA I SVILE..."

Vidi se da mi je snahica. Isti problem imamo i mi, on se dere iz mozga kad treba da se presvuce pelena, a nikad do sad nije bilo tako. Ja sam ga prije smirivala svim i svacim, a posto to vise ne pali, samo iskuliram, smireno ga presvucem i cim stane na noge, odjuri u istrazivanje stana.