U koji vrtic ide? 🙂 

Kao Mazin muž :)

Ta godina uzleta zvuči idiotski.
I moji su imali razne projkte, između ostalog su leteli u svemir, ali su paralelno imali grafomotoriku i ostalu pripremu za školu.

Čini se da mi, mame koje imamo decu koja već duže gule školu, imamo iste stavove vezano za učenje sa decom.

< Poruku je uredio Peace* -- 21.3.2024 8:31:03 >

_____________________________

Tasha

Objasni im Bože, da mi se može!

Krenule već priče o učiteljicama koje preuzimaju prvake. Ništa lepo, sve ..no koment...
Btw imaju li ovde privatne poruke?  Ništa ne vidim, nova sam..

Ja mislim da je to što posmatramo sa distance. 🙂 Mada ja stvarno nikada nisam radila sa decom, makar ne na taj nacin da ucim sa njima. Ja stvarno mislim da je jako vazno da nauce sami sta su njihove obaveze i da nauce kako da uce. Ja se zaista ne secam da su ikada moji roditelji sedeli samnom i ucili. Nisu me cak ni preslisavali. Tata mi je kasnije tokom skolovanja pokazivao matematiku i to je sve. Verujem da pojma nisu imali sta ucim. 

Ja potpisujem sve što Tizijana piše. Moji sa mnom i braćom nikad nisu učili, osim matematiku u višim razredima, sve kao kod Tizi.
Ja sa mojim sinom (ćerka još ne ide u školu) nijednom nisam sela da uradim bilo šta, a knjige sam mu spakovala samo prvi dan škole, nijednom više. On je najbolji đak u razredu (mali je, tek je 3. doduše), i evo sada su mu zbog prve nagrade na gradskom takmičenju iz matematike dali sledeću nedelju slobodno, pa idemo malo na planinu. Da ga ne hvalim puno, sli sve moguće nagrade koje može da osvoji (matematika, šah, recitovanje, misliša...), on pokupi, pa se obično svi smejemo na roditeljskom kada učiteljica krene taj deo da čita. Deca a i roditelji ga već znaju eto kao najboljeg đaka, ali ga i vole, i poštuju i kao drugara i kao đaka. Ima tu puno anegdota što se njegovog znanja tiče. Dešavalo nam se da nas na moru ili negde drugde na putu zaustave učiteljice uz njegove škole, koje mi ne znamo, da mu se jave i nahvale ga. Njega baš briga za bilo kakve pohvale on kaže, ja učim zbog sebe. Ali vrlo je svestan da ima više potencijala u odnosu na drugu decu, samo eto, ne voli da se o tome priča. Ljutio bi se što ga sada hvalm ovde

Mene je malo i sramota, jer pojma nemam uopšte šta rade iz matematike, i ostalih predmeta. Pre nekih deset_____ak dana bila sam na razgovoru kod učiteljice vezano za pripreme za matematičko takmičenje, kada me ona pitala da li ja njemu postavljam zahteve da bude najbolji u školi (onako u šali, ali ..)i ja joj rekoh tada da ja ne da nemam zahteve, nego ne znam kada ima kontrolni, ne znam ni šta je dobio, ni kako je uradio, on ništa ne govori, a svaki kontrolni je do sada, od prvog razreda do sada uradio najbolje, u odeljenju i razredu.

Domaći uglavnom završi u školi (nije išao nikad u boravak), a sveske često i ne donosi kući jer njegove sveske šetaju po školi, ne znam da li se to radi i u drugim školama, ali eto, učiteljice iz drugih odeljenja njegove sveske uzmu, pa po drugim odeljenjima daju decu kao primer kako se radi.

I kako sam ja sada zaslužna za to, kada nikad sela sa njim nisam da učim? Niti jedan jedini put.


Čitala mu jesam kada je bio mali, puno i često, jer je tražio, da bi sa 3 i po sam naučio da čita, niko mu pokazao nije ništa, osim što me propitivao nekad dok mu čitam koje je koje slovo, i sam od sebe krenuo da čita (sa 4 tečno čitao i ćirilicu i latinicu). I ono što znam je da je dosta više vremena provodio napolju u parku u odnosu na drugu decu iz kraja i škole, i dan danas je tako.

U muzičku školu je krenuo 15 septembra prošle godine, (svira klavir), da bi ga već prvog novembra prebacili na vežbe za drugi razred, jer su nam rekli da je prvi razred prevazišao za mesec i po dana. Prosto, takvo je dete, jaku koncetraciju ima, sve upija odmah.

A zato, ćerka, evo 5 godina, sve radim isto kao sa njim (tj. ništa ne radim ), ne zna 5 slova da prepozna, ja joj nabrojim godišnja doba, ona ne zna da ponovi, na primer. Ona recimo pravilnije priča od njega u tom uzrastu, razborita je vrlo, ali da kapira,jok, pažnja nula, pamćenje nula, logika nula..

Tako da u mom slučaju sve je do deteta, videću još da li me i kakve muke čekaju što se njene škole tiče.


Kaže mi (u šali naravno) danas moj sin kada sam ga pokupila iz škole, mama bolje je da si rodila dvoje prosečne dece, nego ovako, jednog genija, i jedno dete koje pojma ništa nema

< Poruku je uredio dunja RR -- 22.3.2024 3:12:42 >

_____________________________

310 poljubaca vrelih
prosuću po licu tvom
310 poljubaca nježnih
...



Bitku dobija onaj koji je čvrsto odlučio da je dobije.

Šekspir

JUče se vraćamo kući sa jednim drugarom od S, i on mi kaže osvojio sam 69 bodova na Misliši, ja ih pitam, šta već su bili rezultati, kaže on meni, ne nisu, nego to moja mama pretpostavlja, jer me propitala da vidim kako sam uradio.

Ja razmišljam čoveče, nikad mi ne bi palo napamet da propitujem dete kakve je odgovore dalo na Miliši, a ovaj moj to ne bi ni pristao, otkačio bi me u sekundi.

_____________________________

310 poljubaca vrelih
prosuću po licu tvom
310 poljubaca nježnih
...



Bitku dobija onaj koji je čvrsto odlučio da je dobije.

Šekspir

Kako je dete uspelo da se set_i svakog zadatka? Ova moja zaboravi sve cim izadje iz ucionice 😂

Dunja Sava je zaista poseban i onda kad imas takvo dete, sve je u startu lakse. I kod mene je situacija takva da sa njim sve ide, nema problema, evo sad je osmi razred i bukvalno rekreativno radi da bi ''odrzao'' ocene. Sa njom je do sestog bilo povuci potegni u smislu znanja i usvajanja znanja, ali kao da se sad u sestom nesto desilo, kao da se nekako osvestila, redja dobre ocene, naucila je kako da uci. Prosto deca su razlicita. Ono za sta njemu treba 10min,njoj treba sat vremena, ali nije nedostizno.
Ono sto sam htela da kazem, velika vecina roditelja  dece od 1-4 razreda veruju da su im deca suvi geniji (ovde zaista izuzimam Savu i decu poput njega, to je neka druga kategorija), a onda kad dodju u peti, neki budu geniji, neki dobri djaci, ali budu pretezno svi vrlo prosecni. 

Ja, naprotiv, jesam - sa prvim. Zato sam i toliko jakog stava da to ne treba, da je to magareća usluga i detetu i roditelju.
Sa mlađim zaista minimum - evo sada 7mi razred me zamoli da prođemo kroz biologiju, i to ponekad - za neke lekcije.





Ja pitam, ali nikada ne dobijem potpune odgovore, niti preračunavam. Komentar može biti u smislu "ok, pa videćemo kad pregledaju" ili "nemoj mnogo da se nadađ - nećeš proći" (kad su npr takmičenja i procenim da nije bilo uspešno). To pitanje nije kontrola uspeha - to je interesovanje. Zanima me kako si uradio nešto do čega je tebi stalo.

Ali na kraju dana - meni je najbitnije da su iskreni i da mi sami kažu kada dobiju lošu ocenu, ne da otkrivam kroz e dnevik, i drago mi je da su razumeli da prikrivanjem stvari ne mogu da im pomognem, da jeste akutna muka ako galamim, ako ih teram da uče, ako kaznim - ali da će biti veća muka ako budu popravljali u avgustu (ovo se više odnosi na starijeg u ovom momentu).

< Poruku je uredio Peace* -- 22.3.2024 9:18:02 >

_____________________________

Tasha

Objasni im Bože, da mi se može!

Jedno pitanje : mobilni telefon?
Ja decu vaspitavam bez ekrana, samo kratki crtać na tv. Mob ne. To što od babe ponekad otmu, pa nabadaju, to im je. Ovako nema. Čujem i vidim kod nas u školi, od prvog se sve i svašta nosi, a bogami i ajfon. Neću tu da popustim, bar do petog, nema šanse. 

Mašimo temu malko, moj sin nema telefon, treći je razred. Mislim da je jedini u odeljenju koji nema svoj telefon (i ne traži, kaže da mu ne treba), ili ih ima još možda dvoje-troje. Ostali kako izađu iz škole, jave se mami i tati, i odmah upale igrice i tako idu ulicom, gledajući u telefon.

Desi se da mi prebaci nekad što nema jer mu zaista nekad treba, npr pre neki dan mu je trebala neka aplikacija koju je učiteljica dala za vežbu za klavir, morala sam da mu ostavim svoj i otišla na sastanak, na kraju klijent nije došao na sastanak, jer mi je pisao poruku da li stižem, i misleći da ja ne dolazim, nije došao, A ja čekala na mestu sastanka 40 minuta, a telefon mi bio kod deteta. Nezgodno, ali za sada izdržavamo bez.

< Poruku je uredio dunja RR -- 22.3.2024 10:35:52 >

_____________________________

310 poljubaca vrelih
prosuću po licu tvom
310 poljubaca nježnih
...



Bitku dobija onaj koji je čvrsto odlučio da je dobije.

Šekspir

Nama je ovo najvaznije. Da bude iskrena, da se ne ustrucava da kaze kad je lose prosla  u skoli, jer, desava se svima. 
Pduvek joj govorim da sve lose sto sakrije na kraju saznamo ovako ili onako (dobri ljudi nas obaveste 😠). 
Tu smo da pomognemo, hvala bogu da mozemo, i imamo znanje. 
Evo primera od ponedeljka 😂😂😂Dolazim ja uvece s posla, otvaram vrata, ona me ceka u predsoblju (cula me jos s ulaza) i s ogromnim osmehom mi kaze "pogodi sta sam dobila na kontrolnom iz hemije". Reko ne znam ali cim si srecna i ja sam srecna. A mm radi nesto na kompu i vikne iz druge prostroije "mnogo smo ponosni na nase dete, najbolje je", i smeje se. 
A ona kaze, ja imam najvecu ocenu, 3+ 😂I nikom nista. Zivot je lep ❤️

Ali to je drugo, ti verujem propitaš par pitanja kroz razgovor, ali ne da bi brojala bodove. Ova mama je ispitala dete od prvog do poslednjeg pitanja, i izračunala koliko će dete ima bodova. Meni S sam ispriča koja su zanimljiva pitanja bila na Misliši, npr sada je bilo koliko jedan štap ima krajeva, a koliko krajeva polovina štapa, on je napisao dva u oba slučaja, dok su drugari napisali da polovina štapa ima samo jedan kraj (posle takmičenja svi dođu kod njega da provere šta je on napisao), pa mi sad on objašnjava koja je tu njihova logika bila, a koja njegova. D On mi sam ispriča šta je bilo interesantno na Misliši, ali da ga propitujem od prvog do poslednjeg pitanja i brojim bodove, ne bih nikad.

Slažem se.Baš kažu da je ta psiholog što formira razrede, odlična. Što joj se onda mešaju... :(