Suzi, nemoj da brineš.
Mladji M isto ima naj druga, kad god su bili izleti u vrtiću, njih dvojica u svom svetu. Na rodjendanima kada smo išli, ja gledam na kameru, sva deca se igraju, a oni sede i toliko se unesu u priču, kada roditelji šalju slike, oni su jedan pored drugog i stalno pričaju.
Prošle god za upis, njegova mama je izrazila želju kod učiteljice za koju sam ja jedino znala da ne želim kod nje, za ostale nisam imala favorita (to je sad moderno jel), samo sam znala da neću kod nje. Bas mi je bilo zao kada sam čula i pričale smo, i ona je zaista imala svoje razloge da ga upiše kod te učiteljice.
Medjutim, to ih nije sprečilo da nastave da se druže. Posle škole se viđaju stalno, K dodje kod nas na ceo dan, pa ostane da spava, neplanirano. Za vreme izolacije, prvo njihove pa naše, čuju se na viber, igraju igrice zajedno. I možda je i negde dobro što nisu zajedno u odeljenju, mislim da ne bi bili skoncentrisani. Jer su mi i vaspitačice rekle kako su stalno u svom svetu, i kako ne brinu za njih kad su obojica u vrtiću jer znaju da će biti dobri. Uvek imaju temu.
Možda nije isto, vi nećete biti u istoj školi, ali svakako će oni nastaviti da se druže. Potpuno te razumem, i meni je tako bilo.
< Poruku je uredio mati -- 22.3.2021 20:54:51 >
_____________________________
Vidi mama, Kica KOKAGAJ!
A sta je to mama Maja? Sta je to?
Mao...