Jeste tada izgledalo sve katastrofalno i panicila sam ko blesava
ali danas rado sa osmehom na licu prepricavam dogadjaje.
Malo moje rodbine zajedno samnom, ceka svatove da dodju po mladu.
ZASTO MORAM DA CEKAM.
Dogovor je bio u 16h dolaze po mladu, nema svatova ni minutu ranije
nema ih ni tacno u 16h a ni posle 15 minuta.
Narode ja se rasplakala. Nema mi muza. Nista ne znam.
17h nema svatova. A nema ni mobilnih, jer 1992 nisu postojali,
nisam imala ni fiksni jer smo mama i ja zivele privatno posto se moja mama
razvela.
Svatovi dolaze u 17i15, puca se i teka vice na sav glas JA TETKA JA
ali nema muzike!
Muzika nije dosla a neko je pomerio vencanje kod maticara
zbog muzike, mene niko nije obavesto, pustili mi neku muziku
na kasetofon, jooooj kako je bilo to tuzno
Kupuje mene moj dever a ja kazem mome bratu
da se necenka jer mi se jako zuri i on me prodade za 2 evra
Kako mi je bilo zima u vencanici, i od nervoze i od vetra
ali samo sam cekala da sednem u belu mazdu i odem kod maticara.
Na kraju oboje smo rekli DA sa osmehom na licu.
Sigurno se pitate kakva je to svadba bez muzike.