Dok sam bila klinka govorila sam da neću nositi venčanicu, nego neku udobnu haljinu. Ne volim kičasto, neudobno, široko, tvrdo, itd.
Međutim kada sam krenula da tražim venčanicu, videla sam da ima lepih modela, koji su stvarno udobni i...da kažem - smireni, sa nekim lepim detaljem, ali ništa preterano. Probala sam dve venčanice, s tim da sam se već u prvu zaljubila (bila je baš onakva kakvu sam zamišljala, sa bretelicama), ali su me sestra i zaova odvukle u drugi butik gde sam probala tu drugu, koja nije ni nalik onoj iz mojih snova, ali sam se tek u nju zaljubila i odmah je iznajmila. Nije imala bretelice i bojala sam se da li će mi spadati sa grudi, pošto ih imam , pa sam tamo u butiku skakala, igrala, proveravala da li spada. I nije spadala, savršeno je stajala, pripijeno. Međutim, u međuvremenu sam zatrudnela (udala sam se u 2. mesecu trudnoće), stomak naravno nisam imala, ali su mi grudi užasno porasle, tako da sam na svadbi ipak imala problem sa spadanjem. Nisu mogle da mi stanu u gornji deo. Ali, ništa strašno, preživela sam. Inače, je bila super udobna. Imala sam i bolero i veo, torbicu.. Mada sam u restoranu sve poskidala što sam mogla...
A evo i sličica...