Jeste, ja sam imala svečani doček. Došla sam u kuću mojih roditelja i tu odmarala mesec dana. Ali, moja brojna rodbina je samo cirkulisala
Mama, tetka i ujna su me izluđivale, nadmudrivale se i naglašavale mi kako su i mene tako isto kad sam se rodila...joooj, ma, pustila sam ih, bilo mi je smešno, tako su nostalgično trčkale oko bebe... Dirnulo me je to, videla sam mnogo ljubavi s njihove strane i zato mi nije smetalo. Inače, tih dana su mi pokazivali svoja osećanja, jednostavno, videla sam tako jasno koliko vole bebu i naravno, mene...
One su tako zajedno mozgale, radile, mazile pazile svako od nas dece, pa se "tradicija" nastavila. Kao da polažu pravo na moju decu. I sada kad mi dođu ujak i ujna, ako sam spremila decu za spavanje, okupala ih i oprala im zube, uzalud moja ljutnja i zabrane, čokolade se načinju, igra tek počinje...
I baš zato što nikad nisam primetila da neko od njih radi to tek radi reda, što iz aviona vidim tu dozu ljubavi prema mojoj deci, to da ih smatraju svojom, meni nikad nije zasmetalo što su tu, što su od prvog dana dali sebi za pravo da uvek budu tu. Baš kao i sad...