Nekada smo se druzile nas 3 M, S i ja. To je, u šali, bila "Crna trojka".
Svih ovih godina nakon moje udaje, S i ja smo u kontaktu, vidjamo se, ne tako često kao ranije, ali viđamo se i sve je kao pre ...
M se udala odmah nakon mene, rodila 2 dece, za ovih 9 god. je jednom bila kod mene... Kada sam se ja razbolela, ni jednom me nije pozvala da pita kako sam.
Kada sam , u trudnoći, zaglavila 6 meseci u bolnicu, izgubila 2 bebe, a Tinu mi samo Bog spasao, ni jednom me nije pozvala da me pita kako sam... Jednom je srela mog brata (tad, kada sam bila u bolnici) i pitala ga za mene, ali je pitala i :"J jel izgtubila bebu?" na šta je moj brat po******, rekao joj da sve što je zanima mene može pozvati i šitati... Sve mi je to teško palo. Nisam očekivala da ona bude tako hladna i ravnodušna. OK-ljudi se menjaju, okolnosti zivota dovode do toga, ali, pa mi smo bile The best of!
Elem, blizi joj se rodjendan... Ja sam već pozvala S i dogovorila s esa njom da iznenadimo M-da je , ne baš na rođendan, ali sutradan ili dan pre, izbvedemo u grad, da odemo na svirku nekih mojih drugara, da joj kupimo poklon...

Ne znam da li grešim... Samo znam da bih nekad samu sebe pljunula u lice, jer neke ljude bezuslovno volim, uprkos svemu!!!
Ma, ja sam jedna obična budala!!!

_____________________________

"BOŽE, ČUVAJ MI OVO PILE...
OVU MRVU ZLATA I SVILE..."

Žapkić nisi budala samo si idealista,kao i ja...Ja ne mogu i dalje da shvatim i da prihvatim da na svetu ima ljudi koji su prosto rečeno zli i koji svuda oko sebe nastoje da prošire tu zloću i poseju razdor.Ja puno puta tražim neke razloge zbog čega su ti ljudi postali takvi,za neke nađem opravdanje ali za neke stvarno ništa ne mogu naći za odbranu...ali opet to ne mogu da prihvatim
Najčešće pomislim da je za sve to kriva ova teška ekonomska situacija

_____________________________

Nije sreća u onome što imamo,nego u tome koga imamo...Sreća se nosi u duši a prepoznaje na licima

Jao zene, samo sto se nisam rasplakala. Ajde da osvezim temu sa mojom pricom, a i volela bih da cujem od clanica koje su vec pisale na ovoj temi, da li su uspele da stupe u kontakt sa starim drugaricama,

U osnovnoj skoli sam imala jednu drugaricu Ivanu sa kojom sam bila nerazdvojna. U petom razredu sam promenila osnovnu skolu jer sam se preselila na drugi kraj grada. Na zalost sa tom drugaricom sam izgubila svaki kontakt. Igrom slucaja posle jedno tri godine naletim na drugu drugaricu Cecu iz stare skole, sa njom sam neko vreme bila u kontaktu i od nje sam uspela da nabavim br tel od te drugarice Ivane. Ja puna nade da cemo obnoviti to drugarstvo, posaljem joj poruku, napisem ko sam, a od nje dobijem odgovor: Dobro si se setila. Mene ta recenica pogodi, ali sam precutala (ja sam ipak uspela da dodjem do njenog broja i javila joj se). Duze vreme, jedno par meseci sam joj slala poruke da se vidimo , dogovorimo se sve i dan pre nego treba da se vidimo, ja joj pustim por da li vazi dogovor, uvek sam dobijala odg da joj je nesto iskrslo i da ne moze. Tako me je vise puta ispalila i vise joj nisam slala por, a ona nikada nije poslala poruku prva.
I dan danas mi je tesko, jer smo bas bile vezane, ali sam naucila da zivim sa tim. U tom novom kraju, gde sam se preselila, sam se druzila sa danasnjom kumom (koja je otisla za Belgiju). Ubrzo nakon njenog odlaska u belgiju, ja sam se verila, posle par meseci pocela da zivim sa muzem i koliko god da smo cukale preko e-mailova, skyp-a, face-a, nisam uspela da odrzim uzivo veu sa njom (preko skyp-a) jer mi je sveki non stop visila nad glavom i gledala sta radim po racunaru, prisluskivala iza zatvorenih vrata. U medjuvremenu je ona pocela da radi, ucenje njihovog jezika i vremenom smo otanjile sa kontaktom. Cujemo se i dalje, ali retko kad, vidimo se svaki put kada dodje za Srbiju (ja na zalost nisam jos u mogucnosti da odem kod nje u Belgiju), ali mi mnogo nedostaju razgovori sa njom. Jedno vreme smo dosta slale mailove jedna drugoj (vise kao pisma), ali toga vec odavno nema. I bas mi nedostaju razgovori sa njom, gledanje filmova... Imam osecaj da smo se odaljile i bas mi je tesko zbog toga...
U srednjoj skoli sam pocela da se druzim sa jednom drugaricom i takodje smo bile nerazdvojne, izlazile, ma haos sta smo radile. Upise ona pravni, ja pocnem da radim, nas dve i dalje nerazdvojne. Odustane ona od prava, upise visu informatiku. I tada se sve promenilo. Novo drustvo sa faksa, ja pocela da radim u drugoj firmi, upoznala sadasnjeg muza. Koliko god da sam je zvala da se vidimo, nikad nije imala vremena. Za jednu NG me ispalila, na kraju sam saznala gde je bila (slagala me gde je bila) i od tog saznanja je ona mene jos vise pocela da izbegava. Prodje jedno dve tri god, javim se ja njoj na face-u, odemo na kafu. Ja presla preko svega, ispricamo se nas dve kao da nista nije bilo. Bila mi je na svadbi, videle se par puta kada sam bila trudna. Kada sam se porodila, od nje ni traga ni glasa. U medjuvremenu dok sam bila trudna bila u vezi sa najboljim drugarom mog muza. Raskinu oni, nje nema ni da mi se javi. Prosle god cujem da se udala. Par puta sam joj slala por i na mob i na face, ma nista, kao da nije ziva. Cestitala joj sto se udala i vise nisam pokusavala da je kontaktiram. Jednostavno, vidim da ona ne zeli nikakav odnos sa mnom. Bilo je tu jos mnogo toga, bila sam spremna preko svega da predjem, ali ona ocigledno nije zelela ili sta vec. Imam jednu drugaricu (sem kume) koja je na 5 min od mene, ali ce i ona brzo van zemlje, nju sam upoznala na face-u pre 8 god i kao da se znamo 100 god. Vidjamo se na zalost jednom god, i sa njom sam mogla o svemu da pricam. I da vam kazem zene, bas mi fali bar jedna zenska osoba sa kojom mogu o svemu da pricam, da se izjadam, koja ce da me razume, makar to bilo i dopisivanje preko maila.

Izvinite na ovolikom postu.

E ovako. Potpuno razumem o čemu pričaš i verujem da si sve pokušala ali na neke ljude ne treba trošiti vreme. Imam vrlo slično iskustvo.
Otprilike na sredini studija u grupu sa kojima sam od početka je došla jedna devojka i vrlo lepo smo je prihvatili. Nas desetak se vrlo intenzivno družilo, predavanja i vežbe svaki dan, nakon toga kafenišemo satima, kućne organizacije, žurke, jednostavno mnogo smo vremena provodili zajedno. I tako diplomiram ja, zaprosio me mm i ja pozovem društvo da se pohvalim i popijemo po nešto u to ime. Sve je bilo ekstra dok nisam odabrala kumu, a to mi je drugarica koju sam upoznala na prvoj vežbi na prvoj godini na faksu. I svima je to bilo logično osim toj što je došla naknadno kod nas u grupu. Od tog momenta ona više ne razgovara sa mnom. Znači bačene godine drugarstva, sve što smo ikada prošle zajedno ne postoji. Ubrzo saznam da sam trudna i probam da je dobijem na tel da joj javim, zvoni sto puta ne javlja se. Pošaljem joj poruku, umesto da mi čestita samo kaže - ok. Odlepila sam. Nakon par meseci ja već poprilično okrugla, drugarice pokušavaju da izglade naš odnos i odemo nas dve na kafu. Pokažem joj slike sa UZ, ispričam šta se sve dešavalo u međuvremenu, ona takođe. Znači u kuću još nisam stigla da uđem stiže poruka da je ipak povređena jer sam je izneverila i ne može da bude ok sa mnom. Potrudiće se da bar pričamo. E tu mi je puko film i završila sam sa njom zauvek. Šta ćeš bre ti da se trudiš? Ni na venčanje je nisam zvala, u kafiću smo se videle i pravila se da ne vidi ni mene ni moje dete. Za mene više ne postoji. Prekinula je prijateljstvo, a ja nisam otirač za noge.

_____________________________

Sreća prati hrabre.

Bas to. Imala sam jaku zelju i volju. Bila u stanju da predjem preko njenih lazi (iako nije bilo potrebe za laganjem). I sve se to izdesavalo u nekih 2 god. Nije me pogodilo cak ni to sto me nije zvala na svadbu, ali da nije mogla da mi javi... WTF... Ali dobro, neki ljudi jednostavno nisu vredni truda...

Ne mislim da je neko više vredan od mene, tebe, bilo koga od nas. Nemam ja šta da prelazim preko nečega, pa nije mi rod rođeni. Imala je vremena, mogla je da ohladi glavu. Nije? Doviđenja, prijatno. Neće ti fali ti u budućnosti.

_____________________________

Sreća prati hrabre.

Nema toga nazad, prekinuto prijateljstvo se ne vraca...posebno kod nas zena, muski to nekako drugacije i resavaju ali mi uglavnom ne prastamo kad smo izneverene, zapostavljene, uvredjenje i sl. Ja sam prekinula kontakt sa drugaricom sa kojom sam se druzila 6 i po godina na faxu, jer joj se moj sadasnji muz nije dopadao a to nije znala da mi kaze nasamo ili bar da pokusa da mi objasni zasto je to tako, iako mislim da je kljuc svega bila njena ljubomora na nas dvoje i nas odnos, vec je mislila da je pametna i da moze pred nas par zena na jednom kafenisanju da baci par zluradih i podsmesljivih komentara na njegov racun... Jadno i nisko! Ja sam neko ko je otvoren i kazem u celo sta mi smeta, te ne volim niske udarce,i onda se upitas da li je moguce da nekog nisi dobro procitao 6 godina ili da su ljudi u sustini zli!?!

Queen lady razumem otprilike sta te muci i nebih da te kritikujem, ne znam te, ali prava prijateljstva su rad i posvecenost i istrajnost. Sa obe strane naravno, to je neophodno. Ima naravno i slucajeva gde se grdno covek prevari i razocara u osobu i to se verujem svima desilo bar koji put.
Ali na primer prica o Belgiji ne pije vodu. Ja sam otisla pre 16,5 godina iz Beograda. Za koju godinu bicu vise vremena u pecalbi nego sto sam bila u Beogradu. Pa sam opet ko pupcanom vrpcom vezana za moje dve kume. Na dva razlicta nacina jer smo sve tri jako razlicite osobe. Ja sam naucnik i molekularni biolog, jedna je istoricar umetnosti a treca It -ijevac. Sa jednom se cujem bukvalno svaki dan po ceo dan preko whatsuppa. Prosle smo zajedno i sito i reseto. Nekad je to dobro jutro i dobro vece i cao. A nekad kuckamo /pricamo satima. Cujemo se i telefonom. sa drugom se cujem znatno redje, ali isto redovno ali znamo se od prvog razreda osnovne i kad god se vidimo kao da se nikad nismo rastajale. Ja znam da je ona tu za mene, ona zna da sam ja tu za nju iako ne raportiramo svaku sitnicu.
I meni ta prijateljstva uzasno puno znace. Inace nemam fejsbuk nalog na primer jer za to nemam ni vremena ni zivaca, ali svoju energiju usmeravam 100 % na mali krug ljudi koji su mi bitni. Imam i jednu jako dobru drugaricu u Americi. Opet odnos se sa svakom razlikuje ali meni je prioritet da ga negujem. Tako da ako ti nedostaje drugarica iz Belgije potrudi se, reaktiviraj vezu - investiraj. Bas zato sto je jako tesko naci iskrena prijateljstva taj argument " vodimo razlicite zivote" ne pije vodu. Puno te pozdravljam!!!!

I ja bih ovde mogla da pisem...ali necu.... tj ne mogu
Ne mogu da pisem i da trosim energiju. Dosta sam je potrosila

Ja sam sa ovom drugaricom iz srednje pocela da se druzim tek krajem druge godine. Jedno vreme mi je bilo krivo sto se zavrsilo, ali sam vremenom shvatila da sam ja pokusala sve, ali i da nema svrhe sa takvim osobama spasavati neko nazovimo prijateljstvo koje ocigledno nije ni postojalo. Moram jos nesto da ispricam.
Prve dve godine srednje skole bilo je nas 4 drugarice. B, M, C i ja. Zvali su nas daltonke. Bile smo nerazdvojne. B je dosla iz drugog grada. Zivela je privatno. Od nas 4, B i ja smo bile najbliskije. Letnji raspust posle prve srednje B je bila u svom rodnom gradu. Celo leto smo slale pisma jedna drugoj, jos uvek cuvam ta pisma. Kod M sam taj letnji raspust spavala par dana. Zezov samo takav. Krenula je druga srednje. B se vratila i ja sam jedva docekala. Kod nje sam najvise isla sama, bez M i C i uvek smo bile vise vezane, nego sa M i C. Pred kraj druge godine ja se posvadjam sa M (iskreno, sada se ne secam razloga, ali smo se posvadjale). C je automatski stala na njenu stranu. B je ostala sa njima da se druzi, nas dve se ni u jednom trenutku nismo posvadjale, samo smo prestale da pricamo. Jao ljudi, ne mogu da vam opisem kako mi je bilo. Milion puta sam htela da pricam sa B, da joj pustim por, ali nisam znala kako. Pojela sam se ziva. B i mene su decaci najvise gotivili, videli su svi sta se desava i svi su bili u cudu sto je ona nastavila da se druzi sa njima, a sa mnom ne prica (iako se ni u jednom trenutku nismo svadjale). M i C su znale da dobacuju kom na moj racun, a B im je uvek pricala batalite, cutite i taj princip. U trecoj srednje na ekskurziji nekako sam sa C i M pocela da komuniciram, ali vise nije bilo to, to. Sa B sam negde do pred kraj cetvrte bila u grcu, sto ona sto ja. Mislim da ni jedna ni druga nismo znale sta cemo i kako cemo. Na kraju cetvrte god M i C su odgurale B. I tada smo nas dve nekako ponovo pocele da se druzimo. Inace je M uvek bila neko ko je voleo da vodi glavnu rek (izmedju nje i C). Sa B sam i dalje u kontaktu, na zalost postoji mali jaz zbog svega sto je bilo, ali se cujemo redovno. Bila mi je na svadbi, dosla da vidi dete. Posle faksa vratila se u svoj rodni grad i tamo se zaposlila. Kad god dodje u KG na duze, obavezno se vidimo. Sa M vise nisam ni na cao, cao. Mada je i ne vidjam, C sam kontaktirala prosle god kada smo org proslavu mature. I to je to. Sve u svemu, bas nemam mnogo srece sto se tice prijateljstva... Ali kada B dodje u KG, bez dva tri sata se ne razilazimo :D

Znam i u pravu si. Nije da se nas dve ne cujemo, ali je znatno redje nego kada je tek otisla tamo. Ja se trudim i saljem joj poruke, ali ona jednostavno nekad ne odg, nekad odg posle par dana. U pocetku kada je tek otisla, cini mi se da je imala vise vremena i da se cujemo preko skyp-a, ali ja kazem tada mi je sveki visila nad glavom i ja jednostavno nisam imala slobodu da ukljucim skyp i pricam sa njom o svemu i svacemu. Vremenom je to nekako postalo redje. U pocetku mi je ,cini mi se, pricala sve sta joj se tamo desava, sada su njeni odg uglavnom dobro je, ok je, cutim i radim. Vidimo se nas dve svaki put kada ona dodje u Srbiju i ispricamo se. Ali sam taj kontakt se sveo na sta ima, nema nista... Ne znam, manta mi se sve...

Pravo prijateljstvo ne moze da se prekine bez obzira koliko sa nekim niste u kontaktu. Moja kuma živi kilometrima daleko od mene, čujemo se tu i tamo, zahvaljujući fejsu, ispišemo milion poruka, ali ima perioda kad prođu i mjeseci da ne pošaljemo jedna drugoj poruku. Ali bilo koliki period da prođe a da se ne vidimo/čujemo, onda kad se vidimo ne zaklapamo. I nikad, ali nikada jedna drugoj nismo zamjerile nejavljanje. Ja lično ne volim ni kad me neko pritiska previše, javiću ti se kad stignem i budem imala vremena. I zato što je i ona takva, zato to prijateljstvo toliko i traje. Da sam na tvom mjestu, batalila bih takve drugarice i tražila sebi slične. Ne mora da znači da je prijateljstvo iz djetinjstva najbolje. Meni su se baš dobra prijateljstva desila u zrelom dobu Samo nastavi da tražiš dok ne nađeš pravu

< Poruku je uredio choopa choops -- 6.3.2018 23:33:43 >

_____________________________

Debeli prsti+autocorrect=katastrofa. Izvinjavam se, mLogo se izvinjavam.

Prijateljstva mogu biti prekinuta iz više razloga,jedan od njih je-novac.Imala sam prijateljicu,družile se,deca su nam se družila i jednom prilikom joj pozajmimo novac i kaže datum kada vraća.Stigao je i taj dan,do tada se nije javljala,a ni od tog dana.Više nikada nije okrenula moj broj,niti sam ja.Oprostila sam joj novac.Srećem je,pravi se kao da me ne poznaje.Da se razumemo-nije u oitanju bio neki veliki novac,ali eto kako se gubi prijateljstvo

Vidis kako ljudi pokazu pravo lice i ne treba im puno za to nazalost. Po tvom opisu mi se cini da uopste nisi na gubitku, bas obrnuto.

Upravo tako Kamičak

Kad se prekine, uglavnom je bolje ne nastavljati.