I ja sam mama prevremeno rođene bebe.
Posle 13. godina braka blagoslovena sam trudnoćom koja je tekla idealno- bez uobičajenih teškoća poput mučnine, razdražljivosti ili bilo kakvih problema. A onda krajem šestog meseca dobijem napad slepog creva.! Ukratko, trebalo je nedelju dana, dve bolnice, 7 hirurga, 5 radiologa, 3 urologa, i ne znam koliko ginekologa ali pre svega intervencija mog svekra koji je doveo dobrog hirurga, da mi postavi dijagnozu i operiše. Operacija je trajala preko 2 sata, slepo crevo je perforiralo (puklo), stvorio se apsces (gnojni čep) a mojoj bebi su davali male šanse ili prevremeni porođaj, što bi teško preživela u 25. nedelji. Međutim, moj ratnik se izborio i posle 15 dana bolnice, katetera, 2 drena, milion antibiotika, tokolize i svega i svačega, vratimo se kući.
Mesec dana kasnije odem na kontrolu i kako sam malo krvarila posle ginekološkog pregleda neukog mladog dr, zadže me. i onda dan za danom krenem da se otvaram, pa strogo mirovanje, tokoliza, injekcije za ubrzani razvoj pluća i nada da ću izgurati što duže. Izgurah 28 dana i pukao je vodenjak. Pikanterije sa porođaja ću samo navesti: indukcija, porod, revizija materice, revizija grlića, ušivanje, sve na suvo!
Mališa je bio krupan za svoj uzrast-33+4 nedelje,2850 gr i 50 cm, odmah je zaplakao i dobio ocenu 9. Odnose ga na neonatologiju i ja čujem dok me izvoze iz boksa kako sestri koja ga nosi babica kaže da je 36. nedelja! Zovem mm i on juri za njima, posle čega bebu smeštaju u izoletu jer ne može samostalno da diše, doduše na minimum kiseonika. Trećeg dana ga iznose u krevetić a na večernjem podoju je bio žut ko limun i potpuno malaksao. sledećeg jutra dolazim da ga podojim, a on u izoleti, sa sondom u ustima, čudom oko glavice, sav izbušen i polu mrtav. Taj užas mislim da ni približno nikada nisam osetila . Morali su kažu da ga vrate nije se adaptirao. Pogledam ja listu i piše apnea, dakle gušio se! Posle par dana raspitivanja i podmićivanja, saznam da su mu se borili za život. Ni danas ne znam koliko dugo se gušio dok nisu primetili, ali kako je u pitanju poluintezivna, nisam sigurna da je bilo brzo. Mučili smo se još 11 dana- on je ukupno bio 8 u izoleti, na infuzijama, antibioticima,sunčanju zbog žutice, a ja sam plaćala apartman da me ne bi otpustili.
U ponedeljak smo bili na kontroli u toj bolnici, i na UZ glave viđene su 2 ciste, za koje nam je rečeno da su vrlo česte i da se najčešće povuku bez ikakvih komplikacija. Ima pupčanu kilu, odgovor je isti, a treba da radimo i vežbice ako odobri hirurg zbog kilice. Inače smo lepo napredovali i danas, sa 2 meseca moj dečkić ima 5100gr i 57 cm.