Eugi,

plakala sam kao malo dete kad sam procitala sve sto si napisala.
Dirnula me tvoja prica,tvoj zivot, tvoja jacina.

Srecni su oni koji te imaju.

_____________________________

25.09.2012 Ognjen,Emilija i Aleksa

Postali smo tata i mama !

Always look on the bright side of life....

Eugi, ja nesto razmisljam... A jel nije moguce da se raspitas za neki smestaj u Srbiji . Znam devojku iz Bosne koja je bila smestena u Novom sadu na Psihijatriji... Mozda postoji mogucnost... Ne znam koliko je to za tebe prihvatljivo, da li ti je daleko ili... Ali vredi pokusati...

_____________________________

" No Martini, No Party" :))))

Eugenija, kak bih ti ja voljela pomoč...

_____________________________

" BOŽE, ČUVAJ MI OVO PILE...
OVU MRVU ZLATA I SVILE..."

Eugi, ljubim te puno i mislim na tebe

Mama je od nedelje bolje, isplakala se na telefon, pustila sve iz sebe, nakon 4 meseca neme šutnje..... Pričala je kako je ti glasovi u glavi iscrpljuju, plakala je i vrisnula: "Sine, ja sam htela da se ubijem..." Cepala sam se da ne zaplačem, ali sam je hrabro bodril da istraje, da ćemo se boriti zajedno protiv bolesti!

Danas joj je rođendan, jako sam uzbuđena, spremam Viktora da idemo da joj čestitamo rođendan i da ga vidi... Uh...........

Jako se plašim šta ću tamo da zateknem, držite nam fige!

Cmoka




< Poruku je uredio eugenija -- 8.4.2010 11:14:02 >

_____________________________

ŽENA JE STENA!

Drzimo ti fige

Bas mi je drago!Nedaj se,bice bolje,vidjeces!!!!Ljubim tebe,Vika,a mami srecan rodjendan,da joj Bog da bolje dane u zivotu,od srca joj zelim!!!

Lepa moja 

_____________________________

Mina, persona non grata :)

Mišljenje je kao zadnjica - svako ga ima.I ne samo što ga ima, već ima i potrebu da skine gaće i drugima maše istim ispred nosa.

Eugiiiiii

_____________________________

Do not speak - unless it improves on silence.

Drzim palceveeee 

_____________________________

Dobro se dobrim vraća :)

Eugi duso moja..Ajde da sve bude ok...drzim fige...saljem zagrljaje...za tebe, tvoju mamu i Vika...

Srecan rodjendan mami, drago mi je da je bolje

Eugi... biće sve ok danas.. prijaće vam svima! 
Samo pozitivno kao i do sada ...

Sva pozitvna i vedra duha, spremim Viktora, usput joj uzmemo prelepu svilenu pidžamu i isti takav ogrtač i korpicu sa cvećem...

Divan dan, sunce sija nemilosrdno i kao da ne dozvoljava bilo kome da bude skenjan. Ljudi koje srećemo isijavaju pozitivnom energijom,  a ja se osećam kao neko ko je upravo krenuo da učini kakvo dobro, plemenito delo.

Imam osećaj da u sebi pevušim od neke sreće čarobne. Videću mamu, ona će nas da vidi, poigraće se sa svojim Vikom koga obožava i kojeg tako želi da vidi - i to sve na njen rođendan!

Opreza nikad dosta, zovem njenu doktoricu da je pitam da li smemo da dođemo i da li će preveliko uzbuđenje možda mami škoditi. Ona kaže da dođemo ako je mama izrazila želju. Kako nije! Eto naaaas!!! Bakoo, stiže ti Viko tvoj!

(Doktorica u svemu provlači istu tezu - smesti negde mamu, ja govorim kako od smeštaja nema ništa za sada, ona kaže da na nju vrše pritisak da mamu otpusti. Ja napominje da zaista ne znam šta da radim s mamom u takvom stanju kući. Ona kaže da ne zna ni ona. Linija na psihijatriji je podešena tako da se gasi nakon 3 minute razgovora. Uspevam da pitam kad mogu da je vidim. Ponedeljak. ok.)

Ista poznata staza od kapije do barake broj tri, sa malom razlikom što je omeđana prekrasnom travicom, tratinčicama i ljubičicama. Čujem ptičice naokolo kako nas pozdravljaju.

Treperim.

Stižemo ispred barake, okolo sede neki ljudi na klupi, svi deluju kao zombiji. Ovde nema smeha.

Čekamo...

Dobro poznata dva krupna zelena oka izlaze usporeno i jedva hodajući na nogama. Moja mama. Vidim - nije ovo mama, ovo je izgleda opet bolest... Mršava, isrpljena, po zglobovima tragovi vezivanja.. Lice kao da joj preko noći dobija drugu boju, drugi sjaj.. Onaj matirani.

Ladno zapinje za nas i prolazi nas... Ne prepoznaje nas. Drži je moj deda koga sam zatekla tu kod nje u poset_i, vidi ko ti je došao....

Mama me pogleda ravno u oči - osmeh : Otkud ti?

TO JE SVE ŠTO JE REKLA.... Odjednom je opet pala u tišinu i skamenjenost... Glasovi u glavi ne daju da se družimo...... Čestitam joj rođendan, grlim je, srce mi se cepa.. Ona pojma nema ništa...............................................
Dajem joj korpicu sa cvećem, kažem ovo ti je od tvog Vike. Ništa... Morala sam joj lagano dići ruke koje je držala uz telo  da bi prihvatila cveće.

U tom svemu, Viki prilaze zombiji sa svih strana. Kreću se izuzetno polako, lekovi umrtvljuju, oči su podešene na "ajd zdravo nemamo pojma " svima. Jedan ima ogromne crne brkove i visok je neka dva metra, izuzetno je neuredan, raščupan, otkopčana šlica. Drugi ima dva donja zuba i crveno lice, dosta niži. Ta dva su mi bila najupečatljivija.
POJMA NEMAM ŠTA SU PRIČALI, ALI OBOJICA SU NEŠTO PRIČALI......... Niži, crveni hvata se za džep, vadi plavi marker, komplet batnjav i ulepljen ko zna čim i pruža Viktoru, ovaj ga uzima, ja mahinalno uzimam od Viktora. Mislim da sam nakezila usne nekako u neki osmeh da delujem prijazno da ne povredim čovekova osećanja. OTKUD ZNAM KAKO MOŽE REAGOVATI...................


Bože kako sam želela da pobegnem, da se Viko i ja i ta kolica automatski vinemo u nebo kao E.T u onim svojim. Bože kako mi je bilo žao moje mame...... Ljudi moji, koja je to bol....... Koja je to bol..........

Deda mamu okreće kao robota prema baraci... Grlim je još jednom iz sve snage, imam osećaj da će se slomiti tu ispred mene... Nema odgovora. Nema ničega. Ničega.

Viko, reci baki pa-pa... Maše Viko rukicom....... Okrećem kolica.
Mama volim te.
Ništa.


Prazno....... Ne znam kuda smo išli, nakon 20 minuta, shvatila sam da smo u totalno drugom nekom naselju .. kud sam ja okrenula... pojma nemam.......

Nisam plakala. Kupila sam Viki smoki, sedeli smo na klupi... Upijali sunce. Vratili se kući.

Biće bolje.... majku mu poljubim........

< Poruku je uredio eugenija -- 8.4.2010 16:02:39 >

_____________________________

ŽENA JE STENA!

Evo ti jedan virtuelni . Zamisli da je pravi.


_____________________________

Do not speak - unless it improves on silence.

Tesko je to,jako,vidim...Placem....
Ali covjek ne moze iz jedne koze u drugu,nosi se i bori sa onim sto mu zivot nosi....

Mila moja ...



_____________________________

JER SMO TAKO U MOGUCNOSTI!

Eugi...

_____________________________

" BOŽE, ČUVAJ MI OVO PILE...
OVU MRVU ZLATA I SVILE..."

[Sadržaj poruke je obrisan]

Eugi moja nemam reci samo cu te grlim


_____________________________

Glasajte za nasu Greti

http://jazsem.nikonsvet.si/gallery/47/item/12871/narobe-obrnjena.html