Moju cerku je iz prorodilista u stanu docekao Veliki Snaucer. Cim smo usli na vrata, spustila sam korpu sa bebom da je onjusi, na opste zgrazavanje okoline . On ni jednog trenutka nije bio ljubomoran. Samo bi, ukoliko neko koga ne poznaje dodje (babine i tako to) stao na vrata od sobe gde je beba, bez rezanja ili lajanja, ali bi se pomerio tek ako ja ili mm krenemo u sobu. Za ljubomorom nije bilo potrebe, jer se kad je beba dosla u stvari i njemu promenio zivot na bolje- vrlo malo je ostajao sam, uvek je bilo nekog kod kuce, napolju je bio mnogo vise-celo to prolece provedosmo na Kalemegdanu...
Onda sam ja dosla na ideju koja je svima bila katastrofa-sa bebinih 5 meseci, u maju sam se spakovala sa sve Fedjom (jesam li rekla da je to nadimak mog matorog Ferdinanda) i otisla na 4 meseca na more.. MOji ( mm, sestra, mama) su dolazili povremeno, li najveci deo vremena smo nas troje bili sami)..Meni je to tada delovalo potpuno normalno...Beba na prednejm sedistu, pas na zadnejm sedistu, kolica u gepeku... Ma svi su me gledali k`o potpunog ludaka... Kad dete zaspi ja izvedem psa ispred zgrade i nosim bebi alarm (prizemlje je u pitanju)...Evo nas, 7 godina kasnije, Fedja gura 13. godinu -sada zivimu u kuci, pa uziva u dvoristu..ja ponovo cekam bebu..i molim se da je i Fedja doceka...Imamao i jednog smesnog baset_a, macku ( behu i macice ali ih je izgleda negde raznela, nije bila bas neka majka)..do skoro smo imali i familiju hrcaka (majku i 3 mladunceta)..
Od svoje 12. godine ziim sa psima..i mislim da cu uvek ziveti.. Tako sam i dete naucila ( mm se navikao, sta ce, mada on nije iz kuckarske familije, naprotiv).. Obaveza, ali i ogromna radost.. Tuga je ogromna kada ih vise nema, nazalost, zivotni vek im je mnogo kraci od naseg)...Mada, razmisljala sam, i deci to pomaze da shvate zivotni ciklus-zivot i smrt...i novo radjanje..Da nekog ima pa nema...Bar je moja cerka vrlo rano pocela da shvata (jer su uginule 2 kuje kod moje mame kad je ona bila mala) I zato sam za to da se nakon rastanka sa jednim ljubimcem ne ucaurimo i ne kazemo ``nikada vise necu imati psa, moj xxxxx je bio jedinstvem nikoga necu voleti tako``..Uzmite, usrecite novog, bice vam zahvalan za to sto ste ga bas vi odabrali, a vi cete ga voleti na drugi nacin, ali cete ga ipak voleti..a on ce voleti vas nemerljivom ljubavlju.. bice vam odan, i nece znati da je pe njega postojao neki, koga ste vi voleli vise...
Evo slicice iz 2004!
< Poruku je uredio mama kukunka -- 2.7.2011 10:00:42 >