Не знам треба ли то уопште да наглашавам, али мислим да се данас жене можда и превише оптерећују тиме какав утисак остављају НА ДРУГЕ и какве су другима. Некако смо стааално у обавези да испунимо неко другом жеље, да неког другог нечим импресионирамо, а понекад и на сопствену штету. Неке ће се жене маскирати до бесвести, а у ствари им смета шминка, неке ће се ломити на штиклама а у ствари обожавају патике... Мени се десило то да сам се баш лепо средила, онако како сам себи најлепша, могла сам тако и у кафић, и у дискотеку, али ето, завршила сам те Грожђебалске вечери под шатором, са све крештавом певаљком и опорим мирисом јагњетине на ражњу који је својим димом стругао са мене и парфем и све дамске миомирисе. И била сам срећна, певала сам и пила вино са супер екипом, на штиклицама, а онда сам из торбе извадила ЈАПАНКЕ, штиклице уредно сложила у кесу па у торбу и наставила да танцујем. Те сам вечери смрдела за медаљу и себи, и мужу и другима, али су и други смрдели мени. А још ми мама рече пре поласка "пусти, ћеро, косу, немој је везивати, лепше ти је кад пустиш", ма реко' нема шансе, знам ја где идем, а ћубица на врх главе је баш оно што желим. Ето, ни мами нисм увек лепа .