Uroša čuvaju moji, pisala sam već, a baš sam razmišljala i o dadilji, jer ne verujem da će moći i Strahinju da čuvaju, tj. njih dvojicu zajedno. Ne znam, videću još sa njima, a moguće je da će se i svekijevci nuditi, ne znam šta da radim... Jedva sam uspela i sa svojima da se dogovorim oko REDOVNOG pranja ruku, ne diranja detetovih ruku posle radnje, bacanja đubreta, kijanja, itd., ne zna da li bih preživela još jedno ubeđivanje u normalne stvari.... Svekijevci su dosta opušteni, tačnije nije frka ako se jede istom kašikom, ono proba da li je vruće, obliže pa da detetu, da se pije iz iste šolje, da se hrani dvoje dece istim priborom (nije važno da li je jedno prehlađeno..) itd, stvari koje ja blago rečeno ne podnosim, tako da ne znam šta ću.... Moja mama preterano pazi, ali preterano, ali i to mi je mnogo bolje nego da je previše opuštena, ako već nema zlatne sredine. Kod svekrve je zaovina mala razbila arkadu o ivicu staklenog stola, znači moglo je i u oku da završi... Ne kažem, dese se stvari, ali moja mama uklanja ili obezbedi takve opasnosti, upravo da se ne bi desile. Svako dete padne, udari se, itd., ali ono što baš može biti opasno treba skloniti.
A što se dadilje tiče, ne znam, to zaista treba tražiti po preporuci... Moja mama je u penziji na početku tako čuvala decu, otimale su se žene o nju, bukvalno. Recimo, ona je naplaćivala 150 EUR.