Nemam ni ja opciju za baka & deka servis zato što su baka i deka već opterećeni čuvanjem dece sestre moj muža. Ne pada mi na pamet da ih maltretiram još i sa svojom decom, a oboje su srčani bolesnici! Za sada se snalazimo sami, a na jesen, planiramo vrtić... videćemo kako će sve ići.
Što se tiče dadilje, ne volim nepoznate osobe da mi se muvaju kroz kuću! Jako sam zeznuta u tom pogledu! Pašću nogu, ako treba, ali ne mogu da podnesem da mi neko drugi čuva decu, rasprema, dira veš, kuva itd. Ne poznajem nikog ko je pouzdan i teško mi je da decu ostavim takvoj osobi. Drugo, dadilje se teško odlučuju na čuvanje blizanaca i još jednog deteta u isto vreme!

Ni ja ne podnosim da mi se nepoznati motaju po kući, to je možda jedini razlog zašto baš nikad nisam razmatrala opciju dadilje, kućne pomoćnice čak ni žene koja bi jednom nedeljno došla da pospremi. Nemam u NS baka i deka servis, mama mi je u drugom gradu pa uskoči kad treba ali na dan ili nekoliko dana... Inače, i da je drugačije, mislim da bake i deke razmaze decu, dosta toga rade na štetu deteta i roditelja iz najbolje namere a ne može im se reći, ne možeš im zacrtati pravila jer ih ne plaćaš. Ali, nisu svi ljudi isti, ovo je moje neko mišljenje.
S druge strane, ovaj snimak me je blago rečeno šokirao! Nikad ne bih osytavila malo dete s nepoznatom osobom a kad bih morala, svuda po kući bih instalirala kamere, čak i u wc-u, i non stop bih preko neta proveravala šta i kako radi. I naravno, ona bi to znala!
A da sam majka ove bebe, ta žena ne bi danas bila živa. Golim rukama bih je udavila. Ako bi mene preživela, mog muža sigurno ne bi!

I sta je bilo sa ovim monstrumom?!?
Majko moja mila!Neznam sta drugo da kazem!!!!!!

Ja imam opciju baka-deka servis,ali cu pokusati sa jaslicama.
Ako vidim da ne ide..boze moj.
Mislim da je u interesu deteta da se socijalizuje i da bude sa drugom decom.

_____________________________

Ko zna zasto je to dobro...

Nista u zivotu nije slucajno!

Moram nešto da vas pitam, možda će to vama zvučati čudno, ali mene eto muči. Naime Uroša čuvaju baba i deda i svesna sam da mi je to velika pomoć i da je super što ne mora u jaslice da kupi viruse, itd. Sve znam, o svemu sam razmišljala. Uglavnom, moja mama je jedna izuzetno odgovorna, umerena i odmerena osoba i u nju imam potpuno poverenje, bezuslovno. Što se mog tate tiče, ja znam da on obožava Uroša, itd., ali je isto tako posebna priča, u svemu preteruje... Uspali se kao dete pa zapinje i posrće (a ima blizu 65 godina), pa mi je frka da ne nagazi ili ne padne sa Urošem, ne gleda kada prelazi ulicu ili izlazi na biciklističku stazu pod parolom ''ja sam sa detetom, svet je dužan da stane oko nas'', moram da ga teram da pere ruke kada su mu prljave a hoće da džapa Uroša, meša se u sve, otima mi dete, gura se  gde treba i gde ne treba, kao da mi uzima dete, bukvalno pretera kao da je on otac što me izluđuje, krišom radi stvari koje zabranjujem, ne znam, to me toliko opterećuje, da se jako nerviram i brinem, pogotovo kada su njih dvojica sami u šetnji, jer baba ne može uvek sa njima... Sećam se prvog dana mog posla i koliko mi je bilo teško jer sam pre toga sa Urošem godinu i nešto dana bila nerazdvojna svaki dan... Uglavnom, skoro sam 'preplakala' ceo dan na poslu i jedva čekala da ga vidim.. Odemo da ga pokupimo kod babe i dede i u moj prvi takav intiman i osetljiv trenutak za koji mi je bilo potrebno da zagrlim svoje dete, ugura se ko: naravo moj tata. Skreće mu pažnju na sebe, hoće da ga uzme, gura se umesto mene do njega, neverovano, ne mogu vam opisati koliko me je to iznerviralo... Nadam se da sam vam dobro dočarala ono što osećam i da ste me dobro razumele, pa me interesuje da li neko ima slična iskustva i kako se bori sa tim. Moram da napomenem da se sa mojim ocem teško može normalno razgovarati, svađamo se ceo život.

Jele, moji su mlađi od tvojih, te taj problem nemam sa tatom, ali imam sa dedom, koji ima oko 75-80god.
Nemam s njim problem što tiče pranja ruku, i odvlačenja pažnje kada ja govorim, ali da, radi stvari za koje ja smatram da nema snage. Recimo, ne vidim zašto treba da trči, puzi, skače. Zašto mora detetu da da bombone ako sam ja rekla da ne može jer nije ručao? Zašto ne može da razume da detetu ne može da se popusti baš sve, jer ako je nešto crno, crno je, i neće postati belo jer dete tako želi. Zašto ne može da shvati da na histeriju ne sme da se reaguje, već mora da se ignoriše... I tako... ipak, kod mene ništa ozbiljno, jer oni ne čuvaju dete dok sam na poslu, već popodne po sat-dva, igraju se sa njim.

Evo jedna temica za tebe: Te neizdržive bake KLIK

Ja sam za dadilje 1000 posto, mame su me samo iovako trudnu hiljadu puta iznervirale i istresale tako da  lepo platis i uzivas

Ah, i to, uzme ga u ruke i trk sa njim na terasu da se izdvoji od ostalih, kao da je ljubomoran da se ostali igraju sa njim... I onda trči i zapinje, a stan je na drugom spratu, pa sad ti vidi kako se ja osećam... I onda mi kaže i ja sam odgojio troje... Jesi, ali tada nisi imao 65 godina i bolestan kuk... A to izdvajanje od drugih je posebna priča, svi smo u sobi i ja želim da Uroš bude u društvu, a on ga bukvalno zgrabi i otima da se izdvoje sami njih dvojica... No, ja dok sam tu korigujem, jer ja retko puštam da greši dva puta, kao dete je, ali kad nisam tu, on to sve radi... Ništa ne može normalno, sve kako njemu godi, a ne detetu... Ne znam, nerviram se, ali onda kažem sebi: nema veze, super je što ima baku i deku koji ga vole, to je baš velika sreća za dete i njih... A onda kada treba svi zajedno da provodimo sate, što je inače lepo, porodica na okupu, to sam oduvek želela, u meni kuva, stalno ga opominjem, nadgledam, skoči mi pritisak i samo želim da odem... Jednostavno čovek ni u čemu nema meru: kad priča, priča samo on satima, prekida druge, upada u reč, soli pamet, itd...

Pa, opet kažem sebi zar pored porodice da provodi vreme sa nepoznatom osobom, to vreme sa porodicom je dragoceno za dete, neće babe i dede zauvek biti sa nama... Zašto jednostavno ne može da bude normalno... Jednostavno, deda je toliko nametljiv i naporan, ne znam... Proći će me. I ja sam inače trudna, pa verovatno sve to doživljavam dodatno jako, osetljivija sam nego inače.

Ja čitam ove vaše priče i već me je strah . Moja beba još nije ni došla na svet , a ja već razmišljam kako će biti kad dođe vreme za čuvanje bebe ... mama mi je daleko , a roditeljima mm ne bih dala da čuvaju dete NEMA ŠANSEEEE . Imam debele razloge i ne znam kako im reći "neka hvala" kad se budu ponudili za "baka deka servis" ,a ponudiće se , s obzirom da su dokoni oboje . Možda sam surova , ali zaista ih ne želim u blizini naše bebe ...

Apsolutno tacno!!!!!
Ja sam probala i opciju A i opciju B i mislim da je dadilja najbolje resenje!




_____________________________

Ko zna zasto je to dobro...

Nista u zivotu nije slucajno!

Meni je bolje da ga cuva mija mama nego neka nepoznata zena, ne znam ni ko je ni sta je brrrrr jezim se od pomisli na to.

OČAJNA SAM!

Jutros je došla dadilja sa izjavom da je našla posao, i počinje da radi od 1. avgusta. Mislim, super za nju, znala sam ja da ona traži posao, ali...
Jadno moje dete! On je sa dadiljom od malena, od nekih godinu i po, svaki dan sem vikendom. Nije prošao ni jedan vikend a da me ne pita kada će ona doći. Kako ću mu objasniti? Još onda stiže septembar... beba, dadilje nema, nov vrtić...

Jao žene kako sam tužna. Baš tužna!

Znam da realna potreba za dadiljom nije postojala od kada Luka ide u vrtić, ali mi je mnogo značilo kada se Luka razboli da ne moram da izostajem sa posla. I ustvari sam je čuvala jer imam poverenja u nju i moj plan je bio da joj već u februaru ostavim bebu i počnem da radim. Ne znam da li ću imati poverenja nekoj drugoj drugoj ženi da ostavim bebu od 6 meseci.

ako ti je neka uteha, meni je bilo nezamislivo da Luku ostavim dadilji. Ali evo pregurali smo prvu nedelju (ne smem da ga vratim u vrtic jer vladaju boginje a mi uplatili more, pa mi je trebalo hitno resenje da ga povucem na 2-3 nedelje minimum). Štaviše nisu ni imali adaptaciju, upoznali smo je u subotu, došla je u nedelju na 3h i u ponedeljak su ostali sami. A i moj Luka je veliki i sve kapira i nije kao sa bebom, a još i voli vrtić. Eno sad se igraju kod kuće i super im je. Polako..naći ćeš bolju. Bar ćeš biti sad kod kuće pa ćeš imati vremena i da nadjes i da se uhodas sa njom...

e da, hvala neizmerno, i ovako javno, ANI RR, drugarica (naša dadilja) joj je najbolja na svetu

_____________________________

The price of discipline is always less than the pain of regret
Robin Sharma

Jao Anči, pošalji neku i meni! 

a što bi se tako rano vraćala na posao?

_____________________________

The price of discipline is always less than the pain of regret
Robin Sharma

Zato što su tada konkursi, i ako se ne vratim tada, moram da čekam do njegovih godinu i po. 

Nedjo, imaš pp

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

_____________________________

Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream.

Jer smo tako u mogućnosti!

Joj, Tasha  Bila je deo Luking (i vaših) života toliko dugo, a sad je odjednom više neće biti. A jbg, šta je tu je. Problem je što se čuvanje dece relativno malo plaća, pa sve (ili veći deo) traže neki bolji posao, ili posao u struci - jer se retko ko školovao za vaspitačicu. A čak i te žene traže posao u vrtićima, pre nego da dadiljaju.
Preživeće Luka


_____________________________

Do not speak - unless it improves on silence.

U mom iskustvu sve stvari za koje sam mislila ''jao kako ćemo sad...'' su se nekako rešile volšebno same od sebe... Hoću da kažem Tašo da će eto možda Luki biti zanimljiva novina mala beba o kojoj će se kao i on brinuti (kao veliki bata), ne znam to za novi vrtić, nisam razumela da li menjate vrtić, ali kad bi pre kretanja mogao upoznati drugare sa kojima će ići u grupu, možda će sve to olakšati ''prebolevanje'' dadilje... 

Tashke po mom skromnom iskustvu biće bolje možda tako jer ti si na bolovanju ako se Luka razboli može da ostane kod kuće (ima s 'kim). Ja sam imala kombinaciju kao ti, Luka je išao u vrtića pa u školu Stojanka je bila tu kad zatreba i tako do 4. razreda. I dan danas ne zna gde su mu stvari, zaboravi torbu u Idei, ne zna sam da jede. Već je veliki.

Ma i ja mislim da je ovako bolje, jer je dadilja postala sve nezainteresovanija (posebno od kada zna da je dobila taj posao), danas me je izbezumila, za malo da joj kažem da ide kući i da će dobiti pola plate i ćao!